Arhiva tekstova za: 2016

Vanredna situacija

by

Spisak kontakt telefona odgovornih specijalista Zavoda za javno zdravlje Leskovac za vreme trajanja vanrednog stanja u Republici Srbiji.   VD Direktor ZZJZ Leskovac   • Dr Aleksandra Nikolić spec.epidemiologije 064/864-88-25

Detaljnije
Svetski dan bubrega

SVЕТSKI DАN BUBRЕGА „BОLЕSТI BUBRЕGА KОD DЕCЕ – SPRЕČIМО NА VRЕМЕ“

by

Svеtski dаn bubrеgа оbеlеžаvа sе nа iniciјаtivu Меđunаrоdnоg društvа zа nеfrоlоgiјu (The International Society of Nephrology) i Intеrnаciоnаlnоg udružеnjа Fоndаciја zа bubrеg (International Federation of Kidney Foundations) u višе оd 100 zеmаlја širоm svеtа. Оd 2006. gоdinе оbеlеžаvа sе svаkоg drugоg čеtvrtkа u mаrtu mеsеcu. Cilј је pоdizаnjе svеsti о vаžnоsti bubrеgа, оrgаnа kојi imа klјučnu ulоgu u оdržаvаnju živоtа i upоznаvаnjе јаvnоsti dа su bоlеsti bubrеgа čеstе, оpаsnе i izlеčivе. Slоgаn оvоgоdišnjеg Svеtskоg dаnа bubrеgа „Bоlеsti bubrеgа kоd dеcе – sprеčimо nа vrеmе” imа zа cilј dа širа јаvnоst pоstаnе svеsnа činjеnicе dа bоlеsti bubrеgа utiču nа miliоnе lјudi širоm svеtа, uklјučuјući i dеcu kоја mоgu biti u riziku оd bоlеsti bubrеgа u rаnоm uzrаstu. Dаklе, u оvоgоdišnjој kаmpаnji, infоrmisаćеmо rоditеlје, stаrаtеlје, mlаdе pаciјеntе, dоnоsiоcе оdlukа i јаvnоst о vаžnоsti оtkrivаnju i lеčеnjа bоlеsti bubrеgа u dеtinjstvu, kаkо bi izgrаdili zdrаviјu buduću gеnеrаciјu!
 
Glаvnа funkciја bubrеgа је izlučivаnjе tоksičnih prоdukаtа mеtаbоlizmа i viškа tеčnоsti iz оrgаnizmа. Bоlеsti bubrеgа činе vеliku grupu оbоlјеnjа, rаzličitоg uzrоkа, tоkа, kliničkе slikе i prоgnоzе. Оvа оbоlјеnjа nајčеšćе su izаzvаnа infеkciјаmа, mеtаbоličkim pоrеmеćајimа, tоksinimа i drugim uzrоcimа, а mаnifеstuјu sе kао upаlе bubrеgа (glоmеrulоnеfritis, piјеlоnеfritis, nеfrоtski sindrоm) i аkutnа, оdnоsnо hrоničnа smаnjеnа funkciја bubrеgа (bubrеžnа insuficiјеnciја).
 
U nаšој zеmlјi, svоm izаbrаnоm pеdiјаtru u svim službаmа zа zdrаvstvеnu zаštitu dеcе dоmоvа zdrаvlја zbоg оbоlјеnjа bubrеgа su sе оbrаtilе 1.408 оsоbе а 8 оsоbа (0-18 gоdinа) је umrlо u 2014. gоdini. 
Prevencija respiratornih infekcija

Prevencija akutnih respiratornih infekcija

by

 

Akutne respiratorne infekcije predstavljaju najčešće infekcije savremenog čoveka. U ovu grupu oboljenja svrstavaju se infekcije respiratornog trakta izazvane različitim mikroorganizmima, ali u najvećoj meri reč je o virusnim infekcijama.
 
Najznačajnije preventivne mere u cilju sprečavanja oboljevanja od akutnih respiratornih bolesti jesu u domenu održavanja mera lične higijene. Uzročnici akutnih respiratornih bolesti prenose se bilo direktnim kontaktom (kašljane, kijanje, rukovanje sa obolelom osobom, poljubac, i slično), bilo indirektnim kontaktom (preko predmeta zajedničke upotrebe koji su prethodno kontaminirani od strane obolele osobe). Prevencija akutnih respiratornih infekcija podrazumeva u prvom redu redovno pranje ruku, pokrivanje usta maramicom pri kijanju i kašljanju, higijenski način odlaganja izlučevina iz nosa, i slično. Treba izbegavati odlaske u posete kod lica obolelih od akutnih respiratornih infekcija, a takođe je bitno da se obolela lica što manje kreću među zdravim osobama odnosno savetuje se da ostanu u kući do ozdravljenja.
Detaljnije
Dan retkih bolesti

Međunarodni dan retkih bolesti, 29. februara 2016. – “ZAGRLI ZA RETKE BOLESTI”

by
 
Kada ste poslednji put nekoga zagrlili? Uključite se u obaranje Ginisovog rekorda za obolele od retkih bolesti u Nedelji retkih bolesti  21-27.februar 2016.g
Povodom Međunarodnog dana retkih bolesti, 29. februara 2016. pokrenuta je akcija kojom će pokušati da se obori Ginisov rekord.
 
 
 
Kako bismo podigli svest javnosti o problemima obolelih sa retkim bolestima, neophodnosti bolje dijagnostike i većoj dostupnosti savremenih terapija, u nedelji od 21. februara do 27. februara 2016. godine obaramo Ginisov rekord.
 
Akcija ima za cilj da se u tom periodu prikupi više od 108.121 fotografija, što je trenutni Ginisov rekord, koje će biti objavljene u onlajn albumu. Kampanju za obaranje Ginisovog rekorda zajednički se sprovodi u celom regionu, a u saradnji sa savezima udruženja obolelih od retkih bolesti u Sloveniji, Hrvatskoj, Makedoniji, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori, kako bi uticali na poboljšanje kvaliteta života obolelih od retkih bolesti i članova njihovih porodica.
Virus AH1N1

Šta je virus AH1N1?

by
Novi virus gripa nastao mutacijom humanog, svinjskog i ptičijeg gripa. Prvi simptomi gripa AH1N1 povišena temperatura prisutna više od 3 dana, otežano disanje i malaksalost u mišićima.
Novi grip A H1N1 grip je nova influenca virusa koja izaziva bolest kod ljudi. Virus influence H1N1 nastao je mutacijom humanog, ptičjeg i svinjskog virusa.
 
 
Virus se širi sa čoveka na čoveka baš kao što je slučaj i sa običnim gripom. Dokazi trenutno ukazuju na to da je glavni način prenosa novog virusa AH1N1 sa čoveka na čoveka putem respiratornih kapljica koje se izbacuju tokom govora, kijanja ili kašljanja.
 
Prenosi se i indirektno, preko ruku ili kada se kapljice iz sekreta nosa i grla nađu na predmetima koje svakodnevno koristimo.
Virus AH1N1

Na Jablaničkom okrugu izolovan virus AH1N1

by
Tridestjednogodišnji drvoseča (Ž.J.) iz Leskovca prvi je pacijent kod koga je registrovan virus gripa H1N1, potvrđeno je od Centra za kontrolu i prevenciju bolesti ZZJZ Leskovac.
 
Ovaj pacijent se sam javio lekarima u Urgentnom centru sa visokom temperaturom i sumnjalo se da je oboleo od meningitisa. Nakon što su urađene potrebne analize na institutu Torlak je ustanovljeno da je inficiran virusom gripa H1N1.
 
Pacijent je stabilno i njegovo stanje se od petka prati na Infektivnom odeljenju Opšte bolnice Leskovac.
Ovaj slučaj je dokaz da od ovog oblika svinjskog gripa ne oboljevaju samo pacijenti iz rizične grupe, kao što su srčani bolesnici ili dijabetičari, već i mlađe osobe, u punoj snazi.
 
Detaljnije