Svetski Dan dece obolele od raka 15.2.2016. # I JA SE BORIM!

U ponedeljak, 15. februara 2016. godine, obeležava se Svetski dan dece obolele od raka, sa sloganom “I ja se borim”. Tim povodom u 13 časova, ka nebu će biti puštene stotine balona podrške, čime će simbolično biti poslata poruka podrške svim mališanima koji se leče od raka u Srbiji.

Osim u Beogradu, tog dana, simbolično će baloni biti pušteni u preko 20 gradova: Nišu, Novom Sadu, Kragujevcu, Smederevu, Čačku, Ivanjici, Subotici, Zrenjaninu, Šapcu, Rumi, Smederevskoj Palanci, Leskovcu, Bačkoj Palanci, Požarevcu, Valjevu, Novom Pazaru, Vranju, Aleksincu, Pirotu i na Ubu.

Humanitarni skup je deo kampanje „I ja se borim“ koja za cilj ima podizanje svesti javnosti o malignim bolestima kod dece: Kako prepoznati na vreme, kako se boriti i kako i na koji način svako od nas može učestvovati u stvaranju široke mreže solidarnosti u cilju pomoći i podrške obolelim mališanima i njihovim porodicama.
I ja se borim

Poslednjih godina postignut je veliki uspeh u lečenju malignih bolesti kod dece. On je rezultat pre svega uključivanja velikog broja obolele dece u randomizovane studije za lečenje pojedinih malignih bolesti koje treba da ispitaju i uporede efikasnost dostupnih lekova i novijih terapjskih pristupa, sa ciljem da se obezbedi najveće moguće preživljavanje uz najmanje moguće neželjenih i toksičnih efekata. I pored ovog uspeha, postavljanje dijagnoze maligne bolesti kod deteta, uvek predstavlja dramatičan događaj za samo dete, za njegove roditelje, članove porodice i njegovu okolinu. Neizvesnost oko prirode bolesti, predstojećih dijagnostičkih i bolnih procedura, dužine boravka u bolnici, načina lečenja i njegovih komplikacija, stvara dodatni strah kod deteta i njegovih roditelja. Dokazano je da porodice koje se brže i bolje prilagode činjenici da im dete ima malignu bolest, mogu lakše da se bore sa njom, da deca u takvim porodicama imaju manje komplikacija u toku lečenja i da je samim tim izlečenje verovatno u većem procentu. Pored dobre komunikacije između zdravstvenih radnika, deteta i njegove porodice, bitno je pružiti im istinite i na njima razumljivom jeziku osnovne informacije o bolesti i lečenju koje će im omogućiti da se bolje prilagode novonastaloj sitauaciji.

Godišnje se u Srbiji od malignih bolesti razboli oko 250 dece uzrasta 0 – 18 godina. Uspeh u lečenju, meren petogodišnjim preživljavanjem bez znakova bolesti, za sve iznosi oko 2/3. Nažalost za neke vrste malignih bolesti uspeh u lečenju je mnogo manji, a za pojedine podgrupe leukemija ili malignih bolesti limfnih žlezda procenat izlečenih je i preko 90%.

Maligne bolesti predstavljaju grupu oboljenja u kojoj se ćelije raka nekontrolisano i na bolestan način umnožavaju. Ljudsko telo obično uspešno kontroliše rast i razvoj ćelija u organizmu, obezbeđujući njihovo sazrevanje u zdrave i funkcionalne ćelije. Nažalost kod malignih bolesti ovaj proces ne fukcioniše. Rezultat takvog poremećaja je da se ćelije raka umnožavaju i šire u ljudskom telu, oduzimajući mu hranljive sastojke i remeteći njegove osnovne funkcije.

Zašto dolazi do ovakvog poremećaja ne može se uvek sa sigurnošću tvrditi, kao i zašto je neko oboleo od maligne bolesti. Nije dokazano da određene namirnice ili hrana izazivaju maligne bolesti kod dece, kao ni loš apetit deteta. Pojedini roditelji se pitaju, da li su neki događaji u trudnoći mogli da dovedu do nastanka leukemije ili nekog drugog tumora. Izuzev rendgenskog zračenja (koje se danas veoma retko primenjuje kod trudnica) ne zna se za druge uobičajene događaje koji bi mogli kasnije dovesti do pojave maligne bolesti deteta. U prirodi postoje razne kancerogene supstance, ali ni za jednu nije dokazano da izaziva leukemiju ili drugu bolest kod dece. Danas se puno govori i o stersu i drugim bolestima koje prethode nastanku maligne bolesti, ali to nije dokazano ni jednom epidemiološkom studijom. Deca skoro u istom procentu oboljevaju na svim kontinentima i u svim zemljama. Rak deteta može se javiti i kod bogatih i kod siromašnih, kod onih koji žive na selu na čistom vazduhu, kao i kod onih koji žive pored velikih fabrika gde je vazduh zagađen.

Nelečene maligne bolesti se skoro uvek završavaju smrću. Na svu sreću većina dece koja se podvrgne teškom i dugotrajnom lečenju ima šanse da pobedi bolest i ozdravi. Ipak ni ovde ne postoje garancije da će lečenje uspeti. Ono je praćeno brojnim komplikacijama, koje mogu biti blage ili beznačajne do onih koje dodatno mogu da ugroze život. Prognoza ipak u najvećem stepenu zavisi od vrste maligne bolesti i odgovora na primenjenu terapiju. Kod nekih oblika malignih tumora javljanje lekaru „na vreme“ ima uticaj na prognozu same bolesti, međutim kod najčešćih malignih bolesti dece ovo nema presudan značaj. Većina malignih bolesti kod dece se razvija naglo i ima brzo napredovanje tako da se svi bolesnici ubrzo po pojavi prvih simptoma javljaju i lečenje se obično otpočinje na vreme. Jako je teško čak i za lekare sa puno iskustva da veoma rane simptome bolesti kao što su malaksalost ili gubitak apetita dovedu u vezu sa malignom bolešću, jer se ovi znaci javljaju i kod većine dečijih bezazlenih bolesti.
Maligne bolesti nisu zarazne i ne mogu se dobiti od drugih ljudi u okolini. Isto tako se ne mogu preneti sa bolesnog deteta na njegovu braću, sestre ili prijatelje.
izlečena od malignih bolesti obično rastu i razvijaju se normalno kao i druga. Rast i razvoj mogu biti prviremeno usporeni za vreme trajanja lečenja. Po završetku lečenja deca imaju fazu ubrzanog rasta i brzo nadoknade izgubljeno. U zavisnosti od primenjene terapije, kao posledica lečenja kod nekih osoba će se razviti sterilitet. I pored toga oni kad porastu mogu imati normalan seksualni život, ali neki neće moći da imaju svoju decu.
Smatra se da porodica treba da funkcioniše normalno i uobičajeno koliko god je to moguće. Za ovo je ponekad potrebno puno truda i energije, ali na taj način se dete oslobađa stresa i eventualnog nastanka osećaja krivice za poremećaje porodičnih odnosa izazvane njegovom bolešću.

U cilju ranog otkrivanja malignih bolesti smatra se dovoljnim sprovođenje 16 preventivnih i kontrolnih pregleda, u periodu od rođenja, pa do kraja redovnog školovanja. Roditeljima i deci treba pružiti i adekvatnu informaciju da sami mogu prepoznati rane znake (upozorenja) bolesti, kada je potrebno potražiti medicinsku pomoć. Jedan od vidova rane dijagnostike su i genetska savetovališta koja omogućavaju identifikaciju ranih genetskih anomalija koje povećavaju rizik za pojavu maligne bolesti u dečijem uzrastu.

Centar za promociju zdravlja

Leskovac se pridružio akciji NURDOR-a u obeležavanju Svetskog dana dece obolele od raka

Povodom Svetskog dana dece obolele od raka u Centralnom gradskom parku u Leskovcu sa volonterima NURDOR-a organizovana je humanitarna akcija povodom Svetskog dana dece obolele od raka. Deljen je promotivni materijal, magneti i saveti, a u 13 časova su ka vedrom nebu poleteli zeleni baloni u znak podrške roditeljima i deci oboleloj od raka.

Zahvaljujemo se svim volonterima NURDOR-a i ostalim humanim ljudima grada Leskovca.