Arhiva tekstova za: 2016

Međunarodni dan fizičke aktivnosti

MEĐUNARODNI DAN FIZIČKE AKTIVNOSTI

Od 2002. godine Svetska zdravstvena organizacija obeležava međunarodni dan fizičke aktivnosti “Kretanjem za zdravlje”, sa ciljem podizanja svesti celokupne svetske javnosti o značaju i važnosti redovne fizičke aktivnosti u očuvanju i unapređenju fizičkog i mentalnog zdravlja. 
 
Nedostatak FA je identifikovan kao četvrti vodeći faktor rizika globalne smrtnosti koji je odgovoran za 6% svih smrtnih slučajeva u svetu. Procenjuje se da je u svetu fizička neaktivnost primarni uzrok oko 25% slučajeva raka dojke i debelog creva, 27% šećerne bolesti i oko 30% bolesti srca.
 
Fizička aktivnost predstavlja svako kretanje tela koje dovodi do potrošnje energije ili sagorevanja kalorija. Brzo hodanje, šetnja, vožnja bicikla i rolera, ples, penjanje uz stepenice, usisavanje, pranje prozora, rad u bašti…sve ovo je fizička aktivnost (FA).
 
Detaljnije
Borba protiv raka jajnika

Svetski dan borbe protiv raka jajnika 8. maj

Svetski dan borbe protiv raka jajnika obeležava se 8. maja, a u Srbiji se taj datum obeležava od 2013. godine,  sa ciljem da se gradi osećaj solidarnosti protivove bolesti i skrene pažnja na žene koje žive sa rakom jajnika i kojima je neophodna pomoć i podrška kako bi pobedile ovu tešku bolest.
 
Od raka jajnika godišnje u sveti 250 000 žena oboli, u Srbiji oko 900 žena, a 140 000 u sveti i oko 450 žena u Srbiji umre.Srbija je prva zemlja u Evropi po smrtnosti raka jajnika.
 
Rak jajnika ima najvišu stopu smrtnosti od svih ginekoloških karcinoma i da je na sedmom mestu po smrtnosti od svih karcinoma koji pogađaju žene, kao i da na svetu na svaka tri minuta od te bolesti umre po jedna žena. Rak  jajnika, koji ugrožava sve žene, ne može se otkriti Papanikolau testom, a život može da spasi svest o ranim, upozoravajućim simptomima bolesti. Broj preventivnih pregleda u Srbiji iz godine u godinu opada,a u narednom periodu će se raditii na unapređenju prevencije i lečenja obolelih od raka jajnika. Ministarstvo zdravlja je donelo Pravilnik o nomenklaturi zdravstvenih ustanova na primarnom nivou kojim je obezbeđen redovan preventivni pregled žena jednom godišnje koji finansira RFZO, kao i preventivni pregledi žena u generativnom periodu od 19 do 45 godine.
Detaljnije
Higijena ruku

ОBELЕŽАVАNјЕ SVЕТSKОG DАNА HIGIЈЕNЕ RUKU U ZDRАVSТVЕNIМ USТАNОVАМА – 5. МАЈ 2016. gоd.

U zdrаvstvеim ustаnоvаmа u svеtu sе оbеlеžаvа 5. mај, Svеtski dаn higiјеnе ruku u zdrаvstvеnim ustаnоvаmа. Оvај dаn је ustаnоvilа Svеtskа zdrаvstvеnа оrgаnizаciја (SZО) оsnivајući Prоgrаm zа bеzbеdnоst pаciјеnаtа „Čistа nеgа је sigurniја nеgа“, а mоtо pоd kојim sе svаkе gоdinе оbоlеžаvа 5. mај је „Sаčuvајtе živоtе – оpеritе svоје rukе“.
 
Оrgаnizuјući Nаciоnаlni prоgrаm higiјеnе ruku u zdrаvstvеnim ustаnоvаmа pоd nаzivоm „Čistе rukе – bеzbеdnе rukе“, Srbiја је 2008. gоd. pоstаlа člаn nаvеdеnоg prоgrаmа  SZО. 
 
Оvе, 2016. gоdinе, tеmа 5. mаја su čistе rukе u hirurgiјi i tо оd hirurških оdеlјеnjа dо оpеrаciоnih sаlа i hirurških službi u vаnbоlničim ustnаоvаmа (dоmоvimа zdrаvlја), a  pоd mоtоm „Higiјеnа ruku је uslоv bеzbеdnе hirurškе prаksе“.
U оbеlеžаvаnjе 5. mаја dо sаdа sе uklјučilо 18365 zdrаvstvеnih ustаnоvа širоm svеtа, iz  Srbiје 52.
 
Stres na radnom mestu

28. APRIL, SVETSKI DAN BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU

Svetski dan bezbednosti i zdravlja na radu, 28. april, predstavlja međunarodnu kampanju koja promoviše bezbedan i zdrav rad. Ove godine Svetski dan je posvećen stresu na radu, kao kolektivnom izazovu. Obeležavanje ovog dana je sastavni deo Globalne strategije za bezbednost i zdravlje na radu, koja je proistekla iz zaključaka Međunarodne konferencije rada, održane 2003. godine. Jedan od glavnih stubova Globalne strategije je promovisanje, a Svetski dan bezbednosti i zdravlja na radu je značajan instrument za podizanje nivoa svesti o tome kako raditi bezbedno i zdravo. Takođe, 28. april je dan koji Svetska trgovinska unija obeležava kao dan sećanja na žrtve nesreća na radu i profesionalnih oboljenja. 
 
Danas se mnogi radnici suošavaju sa većim pritiskom modernog radnog veka. Psihosocijalni rizici, kao što su povećanje konkurencije, veća očekivanja radnog učinka, duže radon vreme, doprinose da rado mesto postane stresno. Sa tempom rada koji diktira brza komunikacija i visoki nivo globalne konkurencije, sve više život postaje stresniji. Pored značajnih promena radnih odnosa i trenutne ekonomske recesije, radnici doživljavaju organizacione promene sa restruktuiranjem i smanjenim mogućnostima rada, povećane nesigurnosti posla, strah od gubitka posla, masovna otpuštanja i nezaposlenost uz smanjenu finansijsku stabilnost sa ozbiljnim poledicama po mentalno zdravlje i blagostanje  
Veza između stresa i rada je opšte poznat globalni problem koji pogađa sve zemlje, sve struke i radnike, kako u razvijenim, tako i u nerazvijenim zemljama.U ovom složenom kontekstu, na random mestu je istovremeno važan izvor psihosocijalnih rizika i idealno mesto za rešavanje u cilju zaštite zdravlja i dobrobiti radnika.  
 
Dana 28. aprila 2012. godine, hiljade predstavnika vlada, poslodavaca i zaposlenih proslaviće Dan bezbednosti i zdravlja na radu. Tom prilikom će se razmatrati kako se može doprineti prihvatljivosti Agende rada unapređenjem uslova rada u svim oblastima. 
 
Model bezbednog radnog mesta – sveobuhvatni način razmišljanja i delovanja koji obuhvata: 
 
Fizičke i psiho-socijalne rizike u vezi sa radnim mestom 
Promociju i podršku bezbednom ponašanju 
Šire socijalne pokazatelje i pokazatelje okruženja 
 
Detaljnije
Nedelja prevencije povreda u saobraćaju

ČETVRTA NEDELJA U MESECU APRILU-NEDELJA PREVENCIJE POVREDA U SAOBRAĆAJU

 
Svake godine u saobraćajnim nesrećama pogine 1,2 milion ljudi širom sveta, a 20-50 miliona bude povređeno.
Ovo je jedan od vodećih uzroka smrtnih ishoda, a do njih najčešće dolazi zbog:
– neprilagođene brzine
– nekorišćenja sigurnosnih pojaseva i sedišta za decu
-vožnje pod uticajem alkohola i opojnih sredstava
-nenošenja kacige, itd.
 
U svetu više od 40% svih žrtava saobraćajnih nesreća na putevima su mladi do 25 godina života. Pošto deca i mladi predstavljaju najugroženiju populacionu grupu u smislu smrtnosti, povređivanja i invalidnosti koje nastaju kao posledica saobraćajnih nesreća na putevima.
Idi na vrh strane