SVETSKI DAN MOŽDANOG UDARA 29. OKTOBAR 2019. GODINE

Svetski dan moždanog udara obeležava se 29. oktobra. Ovaj datum ustanovila je Svetska organizacija za moždani udar (World Stroke organization WSO) 2006. godine. Cilj kampanje je da se podigne svest o prevenciji moždanog udara, njegovom lečenju i podršci. Osnovna poruka ovogodišnje kamanje je „Jedna od četiri osobe doživeće moždani udar tokom svog života – nemojte to biti Vi“

Bolesti krvnih sudova su neprijatelj broj jedan u Srbiji i svetu, a među njima je moždani udar treći najvažniji uzrok obolevanja i smrtnosti, kao i najčešći uzrok invaliditeta. Moždani udar kod dve trećine bolesnika uzrokuje invaliditet koji najčešće za posledicu ima trajnu radnu nesposobnost.

Procena je da čak 46 odsto slučajeva moždanog udara nastaje u produktivnoj fazi opšte populacije, odnosno između 45. i 59. godine života.Svakih šest minuta neka osoba doživi moždani udar.

Čak 60 odsto pacijenata ostaje sa manjim ili većim posledicama šloga, dok trajno onesposobljeni za samostalan život, odnosno ljudi koji zavise isključivo od tuđe pomoći, čine ostatak ove negativne statistike. Moždani udar utiče na: bolesnike, porodicu i prijatelje bolesnika kao i na širu društvenu zajednicu.

Moždani udar (šlog) nastaje usled oštećenja krvnih sudova mozga, zbog čega je ishranjivanje tog dela mozga kiseonikom i hranljivim materijama otežano ili potpuno onemogućeno. Posle moždanog udara (šloga) pogođeni deo mozga prestaje sa funkcionisanjem i dolazi do neuroloških ispada. Moždani udar se drugačije zove šlog ili cerebrovaskularni insult. Razlikujemo dva tipa moždanog udara: ishemijski šlog, koji nastaje usled začepljenja krvnih sudova tog dela mozga trombom i hemoragijski šlog, kod kog oštećenje mozga nastaje usled krvarenja u mozgu.

Simptomi koji ukazuju da je došlo do začepljenja krvnog suda u mozgu (šloga) su konfuznost ili naglo nastala promena stanja svesti, oduzetost (paraliza) jedne strane tela, slabost jedne strane tela, utrnulost jedne strane tela, oduzetost/slabost ruke i noge, otežan/onemogućen govor, naglo nastala jaka glavobolja, gubitak vida, duple slike, gubitak ravnoteže.

Pacijenti koji unutar sat do sat i po od početka simptoma, uspeju da budu prevezeni do specijalizovanih ustanova za lečenje akutnog moždanog udara, imaju znatno veće šanse za povoljniji ishod bolesti.

U našoj zemlji postoji mogućnost da se u specijalizovanim jedinicama za moždani udar pruži najadekvatnija moguća terapija moždanog udara, a to je trombolitička terapija, čiji je cilj da razloži tromb koji je akutno začepio određeni krvni sud u mozgu i doveo do nastanka akutnog ishemijskog moždanog udara.

Vreme potrebno za rehabilitaciju najviše zavisi od težine moždanog udara.

Osnova primarne prevencije je borba protiv faktora rizika za nastanak moždanog udara.

Faktori na koje ne možemo uticati su:

– životno doba (što je veći broj godina života rizik je veći)

– pol (muškarci češće oboljevaju dok je smrtnost kod žena veća)

– rasa (pripadnici crne rase imaju veću učestalost od bele rase)

– genetski (nasledni) faktori

Mnoge druge faktore rizika za nastanak moždanog udara možemo sprečiti, kao što su:

Povišen krvni pritisak (triput veći rizik):

Povišen krvni pritisak je glavni uzrok moždanog udara. Regulacija krvnog pritiska smanjuje rizik od moždanog udara za 30-40%.

Krvni pritisak je potrebno kontrolisati bar jednom godišnje ako je normalan, a povišen znatno češće.                      Ukoliko je krvni pritisak viši od 120/80 mm živinog stuba u više navrata, neophodno je konsultovati lekara oko uvođenja terapije jer je povišen rizik od šloga. Na smanjenje krvnog pritiska sem odgovarajućih lekova još utiču ograničenje unosa soli, smanjenje telesne težine, ishrana sa dosta voća, povrća i nemasnih mlečnih proizvoda, aerobno vežbanje, ograničenje unosa alkohola. Vrste lekova koji se primenjuju zavise od pacijentovih karakteristika.

Šećerna bolest i skriveni šećer (intolerancija na glukozu)

Normalne vrednosti glikemije (nivo šećera u krvi) su ispod 5,6 mmol/l na prazan stomak, a vrednosti preko 7 mmol/l već označavaju dijabetes tj. šećernu bolest. Vrednosti veće od 11 mmol/l u bilo kom trenutku takođe označavaju šećernu bolest.

Šećerna bolest ali i skriveni šećer zahtevaju kontrolu nivoa šećera u krvi (glikemija) sa odgovarajućom antidijabetičnom ishranom, a ukoliko lekar proceni uvode se i lekovi.

Način ishrane je jedan od najvažnijih koraka  kako da zdravi umanje rizik od ove bolesti, ali i kako da oboleli regulišu nivo šećera u krvi. Odgovarajuća dijeta i vežbanje kao i lekovi pomažu u regulaciji povišenog šećera. Neophodna je redovna kontrola holesterola i triglicerida.

Pušenje i izlaganje duvanskom dimu:

Duvanski dim sadrži oko 8000 hemijskih jedinjenja, od toga oko 70 kancerogena;

Svi duvanski proizvodi su štetni i nema bezbedne doze izloženosti duvanskom dimu, ni aktivno ni pasivno.

Odvikavanje u bilo kojoj dobi dovodi do produženja života, a u mladosti i do zaštite reproduktivnog zdravlja. Prekid pušenja je od velikog značaja za unapređenje zdravlja zbog višestrukih faktora rizika koje ova navika nosi. Pušenje oštećuje krvne sudove, ubrzava zgrušavanje krvi i povišava krvni pritisak i povećava dvostruko rizik od moždanost udara. Takođe je povišen rizik od malignih bolesti – karcinoma, naročito pluća i grkljana. Neophodno je izbegavati i boravak u prostorijama gde se puši.

 Zloupotreba alkohola:

Alkohol takođe utiče na porast krvnog pritiska i pojavu svih vrsti šlogova. Savetuje se potpuno uzdržavanje od alkoholnih pića ili eventualno jedno piće dnevno. Osobe koje ne piju ne bi trebalo ni da počnu sa pićem.

Preporuka: najbolje je ne konzumirati alkohol a svakako ne više od 2 puta nedeljno 1 jedinicu alkohola za žene odnosno 2 jedinice alkohola za muškarce (za vino se svakodnevno uzimanje 1,2dl toleriše u sklopu potpune mediteranske dijete, a benefiti su opisani kod starijih od 50 godina).

Upotreba nedozvoljenih supstanci:

Ne koristiti nedozvoljene supstance: kokain, amfetamin, druge psihostimulanse i druge droge.

 Suženje karotidnih arterija:

Rizični faktori za aterosklerozu karotidnih arterija (krvni sudovi koji ishranjuju mozak) su : povećan  krvni pritisak – arterijska hipertenzija, povišen holesterol u krvi, šećerna bolest (dijabetes tip 2), gojaznost, pušenje, starija životna dob, pozitivna porodična istorija bolesti kardiovaskularnog sistema.

Gojaznost:

Gojaznost je jedan od važnih faktora rizika za nastajanje moždanog udara.

Za procenu uhranjenosti koriste se Indeks telesne mase/Body Mass Index – BMI (granica normale do 25 kg/m2) i obim struka (normalno ili poželjno do 90 cm kod muškaraca i do 88 cm kod žena).

Fizička neaktivnost:

Najjednostavniji i najbezbedni način vežbanja je brzo hodanje. Savetuje se najmanje 30 minuta umerene fizičke aktivnost dnevno, najveći broj dana u nedelji (poželjno pet i više dana). Moguće je aktivnost podeliti i na tri perioda od po 10 minuta.

Fizička aktivnost odraslih ljudi nedeljno kraća od 150 minuta je rizik, a dokazano je da se sve računa: pešačenje (sići ranije 1 autobusku stanicu, šetnje uz izbegavanje ekstremnih vremenskih uslova, boravak u prirodi…), aktivno čuvanje dece, penjanje stepenicama umesto liftom, rad u kući i bašti, spremanje stana, vožnja bicikla itd.

Redovno vežbanje smanjuje rizik od povišenog krvnog pritiska i srčanih oboljenja, a pomaže i boljoj regulaciji šećera u krvi (bolja tolerancija glukoze), boljoj prokrvljenosti, kardiovaskulnom zdravlju i povišenju “dobrog” holesterola (HDL).

 Headekvatna ishrana:

Podrazumeva:

– nedovoljan unos polinezasićenih masti (hladno ceđena ulja – suncokreta, masline, uljane repice i sl, koštunjavo voće, „plave“ ribe…);

– prekomeran unos zasićenih masti (životinjska mast, masna mesa, suhomesnati proizvodi, neobrano mleko i mlečni proizvodi /treba manje od 1% mlečne masti/, puter, kisela i slatka pavlaka, mileram, kajmak, tvrdi sirevi…);

– prekomeran unos trans-masti (margarin, masna peciva, konditorski proizvodi, meso i masna hrana obrađena na visokim temperaturama >1800C…);

– prekomeran unos soli (dosoljavanjem „za stolom“ ili unosom namirnica koje fabrički imaju povišen sadržaj soli – „grickalice“, hleb i peciva, suhomesnati proizvodi, sirevi, gotova jela, supe iz kesice, sosevi…);

– prekomeran unos prostih šećera (slatkiši, peciva od belog brašna, osvežavajući napici, gazirani sokovi i sokovi-nektari…);

– neravnomeran raspored i broj dnevnih obroka (preskakanje doručka, više ili manje od 3 glavna obroka i dve voćne užine, preobimna večera itd);

Stres:

Niz istraživanja i savremenih studija uz postojeće rizične činioce koji dovode do nastanka  moždanog udara upućuju na izrazitu povezanost stresa, posebno psihološki uzrokovanog stresa vezanog uz posao i nepovoljne socijalne uslove sa povećanjem rizika nastanka moždanog udara zbog nemogućnosti adekvatnog prilagođavanja na stresne situacije.

Izloženost dugotrajnim, hroničnim stresorima te odgađanje ili potiskivanje fizičke reakcije na njih, lomi homeostatske mehanizme i moć prilagođavanja čoveka.                       Kod dugotrajne izloženosti stresu, uz fiziološki, psihološki i bihevioralni odgovor organizma, destruktivna snaga stresnih reakcija prenosi se na somatski

nivo, promenama neurotransmiterskog, hormonalnog i imunološkog odgovora s promenom funkcije niza tkiva i organa dovodeći do „degenerativne kaskade“ i nastanka morfoloških promena, koje na kraju dovode do povećanog rizika za nastanak neurovaskularnih bolesti i moždanog udara.

Poremećaji koagulacije krvi:

Policitemija i trombocitoza, kao i drugi faktori koji povećavaju koagulabilnost krvi.

Ako mislite ili sumnjate da neko iz Vaše blizine ima moždani udar, reagujte brzo, i proverite sumnju prostim testom (FAST – Brzo!)

OBRATITE PAŽNJU NA:

F – Face – Lice:

Zamolite osobu da Vam se nasmeje. Da li primećujete da jedna strana lica pada?

A – Arm – Ruka:

Zamolite osobu da podigne obe ruke. Da li može obe da drži podignute, ili jedna pada?

S–Speech – Govor:

Zamolite osobu da ponovi jednostavne fraze. Da li je govor otežan ili zvuči čudno?

T – Time – Vreme:

Ako primetite bilo koji od ovih simptoma, odmah pozovite 194!