IZGRADNJA OTPORNIH ZDRAVSTVENIH SISTEMA I PROMOCIJA ZDRAVLJA NA RADNOM MESTU

 Zdravstveni radnici su jedan od ključnih stubova izgradnje otpornih zdravstvenih sistema. U izgradnji jačih i otpornijih zdravstvenih sistema važnu ulogu igraju raspoloživi podaci, promocija zdravlja, poštovanje zdravstvenih radnika i pažnja koju pružaju lokalne zajednice.

Radno mesto pruža brojne mogućnosti za unapređenje zdravlja i prevenciju bolesti i povreda. Nastojanja relevantnih međunarodnih organizacija da se poboljša bezbednost i dobrobit radnika su evoluirala kroz vreme, ali je tek relativno nedavno promocija zdravlja posebno povezana sa radnim mestom. Danas kada govorimo o zdravlju na radu, to podrazumeva ne samo zaštitu zdravlja, već i promociju zdravlja na radnom mestu, odnosno udružene napore zaposlenih, poslodavaca i društva u celini za unapređenje zdravlja i dobrobiti ljudi na radu.

U tom smislu, zdravo radno mesto treba da obezbedi fizičko, psihičko i socijalno blagostanje, organizacione uslove koji štite i promovišu zdravlje i bezbednost, tako da svi – radnici i menadžeri povećaju kontrolu nad sopstvenim zdravljem i da ga poboljšaju. S obzirom da jednu trećinu svog života provodimo na poslu, radno mesto se može iskoristiti kao tačka kontakta sa zdravljem – ličnim zdravljem, koja omogućava da se izgrade ili unaprede znanja i veštine radnika za usvajanje zdravih stilova života i time poboljša njihovo zdravlje, ne samo direktno na radnom mestu, već uopšte.

Kako motivisati poslodavce i zaposlene za promociju zdravlja na radu? Usvajanje zdravog načina života, poboljšan kvalitet života, produžen životni vek bez invaliditeta su samo neki od očekivanih ishoda, važnih i za jedne i za druge. Poslodavci su tim više zainteresovani za zdravu radnu snagu, poboljšan funkcionalni kapacitet i sposobnost radnika da se prevaziđu izazovi radnog mesta, kako bi se povećala produktivnost i smanjili troškovi zbog izostajanja sa posla.

Svetska zdravstvena organizacija je 2017. godine identifikovala programe promocije zdravlja na radnom mestu kao najbolju opciju za prevenciju i kontrolu nezaraznih bolesti, uključujući mentalno zdravlje. Zaista uspešan program je onaj čije su komponenete pažljivo odabrane, efikasno implementirane i prilagođene populaciji zaposlenih. Važno je da programi promocije zdravlja budu integrisani u procese organizacije, koliko god je to moguće i da istovremeno obuhvate izgradnju veština pojedinaca, životnu, odnosno radnu sredinu, politike i kulturalne faktore na radnom mestu.

Naime, većina poslodavaca, kada razmišlja o poboljšanju zdravlja radnika, ima u vidu akcije koje pojedinci mogu preduzeti, kao što su: smanjenje telesne težine, prestanak pušenja, više fizičkog vežbanja. Međutim, poboljšanje zdravlja zahteva široku perspektivu, koja uključuje i okruženja u kojima ljudi rade, žive, provode vreme. Zdravlje osobe je rezultat kako pojedinačnih radnji, tako i konteksta ili okruženja u kojem se te radnje preduzimaju. Zbog toga su, pored edukativnih aktivnosti koje za cilj imaju povećanje znanja i promene ponašanja, veoma važne komponente programa promocije zdravlja na radnom mestu promena okruženja i postojanje normi ili politika koje podržavaju zaštitu i promociju zdravlja zaposlenih. Na taj način se utiče na velike grupe radnika istovremeno i čini usvajanje zdravog ponašanja mnogo lakšim.

Kako možemo poboljšati zdravstvene sisteme u Evropskom regionu?
  • Zdravstveni radnici su ključni stub za izgradnju otpornih zdravstvenih sistema;
  • Nastavakom nege hronično obolelih i u teškim vremenima;
  • Otpornom radnom snagom u zdravstvu: perspektive zdravstvenih radnika;
  • Angažovanjem lokalnih zajednica;
  • Važnošću obrade i koišenja podataka (npr. EHDS);
  • Promocijom zdravlja za zdravstvene radnike;
  • Unapređenjem javnog uvažavanja zdravstvenih radnika;
  • Negom usmerenom na osobu: uz uključivanje i ličnih potreba osobe;
  • Razvoj okruženja u kom se odvija zdravstvena zaštita kao okruženja za očuvanje klime;
  • Unapređenjem javnog zdravlja i razvoj otpornih zdravstvenih sistema na malim teritorijama, zemljama ili regionima;
  • Angažovanje pacijenata na unapređenju kvaliteta nege;
  • Kompletnim bihevioralnim i kulturnim uvidom.

Promovisanje zdrave ishrane i povećanje fizičke aktivnosti među radnicima, putem edukativnih strategija i pratećih poboljšanja životne sredine na radnom mestu, najčešći su elementi intervencija i programa promocije zdravlja na radu. Brojni dokazi iz literature pokazuju da su oni povezani sa poboljšanjima u potrošnji voća i povrća, smanjenjem telesne težine i indeksa telesne mase, a samim tim i sa potencijalnim poboljšanjima kardiometaboličkih faktora rizika (obim struka, krvni pritisak, holesterol, trigliceridi, šećer u krvi), s tim da su u sklopu intervencije obezbeđeni zdrava hrana i piće na radnom mestu, kao i prostor za vežbanje. Individualno usmereni programi su pokazali najveću delotvornost u oblasti očuvanja mentalnog zdravlja zdravstvenih radnika, kada su bili usmereni na upravljanje stresom, smanjenje sagorevanja na poslu („burnout“) i anksioznosti.

Organizacioni faktori bitno doprinose uspehu zdravstveno promotivnih programa na radnom mestu. Oni uključuju podršku i posvećenost rukovodstva, infrastrukturu, kreiranje pozitivnog okruženja i kulture radnog mesta u smislu međusobnog poštovanja i uvažavanja, otvorene komunikacije, ohrabrivanja i osnaživanja zaposlenih. Takođe je za uspešnost zdravstveno promotivnih programa važno uključivanje zaposlenih, ne samo na nivou informisanosti ili konsultacija, već njihovo aktivno i smisleno učešće u svakom koraku procesa, od planiranja do implementacije i evaluacije, uz slobodno izražavanje mišljenja i ideja. Ne treba zaboraviti da su zaposleni najbolja prednost svake organizacije i da se ulaganje u poboljšanje njihovog zdravlja i blagostanja višestruko vraća, ne samo kroz veći doprinos na radu i lojalnost, već kroz zadovoljstvo poslom i kvalitetom života, kao ključnim odrednicama zdravlja i dugovečnosti.

  • Ulaganja u zaposlene u zdravstvenoj zaštiti, unapređenje pokrivenosti zdravstvenim uslugama i spremnosti za odgovor u vanrednim situacijama, izgrađuju zdravstvenu otpornost i sigurnost društva (Izvor: Zapata T, Buchan J. and Azzopardi-Muscat N);
  • COVID-19 je ojačao centralnu ulogu zdravstvenih radnika, kao srž dobrog i otpornog zdravstvenog sistema i ukazao na rizike usled nedostatka osoblja i obučenosti (Izvor: Zapata T., Buchan J. and Azzopardi-Muscat N);
  • „Nova normalnost“ za mnoge zdravstvene radnike podrazumeva veći obim posla, veću izloženost COVID-19 infekciji, što je doprinelo povećanom mentalnom stresu, odsustvu osoblja i sagorevanju, dugotrajnom bolovanju usled COVID-19 i pojavi psiholoških poremećaja (Izvor: SZO).