SVETSKI DAN BORBE PROTIV TUBERKULOZE- 24. MART 2024. GODINE POČETNA

„ELIMINACIJA TUBERKULOZE – Da li je to dostižna realnost?”
Svetski dan borbe protiv tuberkuloze obeležava se 24. marta, na dan kada je 1882. godine profesor Robert Koh objavio svoje otkriće bacila tuberkuloze (Mycobacterium tuberculosis), uzročnika ove bolesti. Sa ciljem podizanje svesti i znanja o tuberkulozi (TB), bolesti koja se može sprečiti i lečiti, Republika Srbija se pridružuje međunarodnoj kampanji, ove godine pod sloganom: „ELIMINACIJA TUBERKULOZE – Da li je to dostižna realnost?”.

Uprkos tome što je efikasno lečenje tuberkuloze dostupno preko 65 godina, tuberkuloza danas uzrokuje 1,3 miliona smrtnih slučajeva godišnje, uglavnom u zemljama sa niskim i srednjim prihodima. Rezistentna tuberkuloza je vodeći uzrok smrti među bolestima koje su posledica rezistencije na antimikrobne lekove u današnjem svetu i predstavlja rastuću globalnu pretnju po zdravstvenu bezbednost, sa stotinama hiljada ljudi koji obolevaju svake godine.

Epidemiološka situacija tuberkuloze u Republici Srbiji

U Republici Srbiji epidemiološka situacija  je stabilna unazad 15 godina zahvaljujući primeni programske zdravstvene zaštite koja je zasnovana na savremenim međunarodnim strategijama prevencije i kontrole ove bolesti. I pored značajnih poteškoća tokom epidemije KOVID-19, održan je nivo dijagnostike i lečenja tuberkuloze.

Prema preliminarnim podacima u 2023. godini u Republici Srbiji registrovano je 476 osoba obolelih od tuberkuloze, što odgovara stopi prijavljivanja od 7,14/100.000 stanovnika. U 2023. godini broj obolelih je za 2% veći u odnosu na 2022. godinu.

Najviše uzrasno-specifične notifikacione stope tuberkuloze u 2023. godini u Republici Srbiji registrovane su kao i ranijih godina u uzrasnim grupama 60 i više godina (10,1/100.000) i u grupi 50–59 godina (8,5/100.000). Tokom 2023. godine registrovano je nešto manje slučajeva obolevanja od tuberkuloze među decom i adolescentima u odnosu na 2022. godinu, ali i dalje značajno više u odnosu na 2020. i 2021. godinu. Više od dve trećine obolele dece i adolescenata (70%) su lica iz kontakta sa odraslim obolelim osobama. Od ukupnog broja dece i adolescenata dijagnostikovanih i lečenih od tuberkuloze u 2023. godini, 13% nema podataka o sprovedenoj BCG vakcinaciji.

Distribucija obolelih od tuberkuloze prema polu pokazuje da je broj obolelih muškaraca za 93% viši nego broj obolelih žena (314 : 162 = 1,93 : 1).

Plućnu lokalizaciju bolesti (PTB) u 2023. godini imalo je 89,3% obolelih, za 4% manje nego 2022. godine. Među obolelima od plućne tuberkuloze 82% je bilo bakteriološki potvrđeno, što je takođe za 4% manje nego 2022. godine. Bakteriološka potvrđenost mikroskopijom je u 2023. godini iznosila 45,3%, što je manje nego prethodnih godina. Od vanplućnih lokalizacija, kao i ranijih godina, i u 2023. godini najčešće se registruje TB pleure (45%) i TB ekstratorakalnih limfnih žlezda (17,6%).

U toku 2023. godine prijavljene su tri osobe obolele od multirezistentne tuberkuloze, što je isto kao i prethodne dve godine, ali znatno manje nego u periodu od 2010. do 2018. godine kada je bilo registrovano 5–13 slučajeva godišnje.

U 2023. godini nije bilo registrovanih osoba koje žive sa HIV-om među obolelima od tuberkuloze, kao ni osoba na izvršenju krivičnih sankcija. Među obolelima od tuberkuloze registrovano je ukupno 30 osoba rođenih u inostranstvu (6,3%), od kojih su tri (0,6%) osobe pripadale populaciji migranata.

Tokom 2023. godine identifikovano je 745 osoba iz bliskog kontakta sa obolelima od tuberkuloze, među kojima je bila pregledana 561 osoba (75%) a dijagnostikovano je 15 obolelih od TB.

Prijavljeno je devet smrtnih ishoda od tuberkuloze što odgovara stopi mortaliteta od 0,14 na 100.000 stanovnika. U 2022. godini je stopa mortaliteta iznosila 0,12 na 100.000 stanovnika, a prijavljeno je osam smrtnih ishoda. Među osobama koje su u 2023. godini umrle od tuberkuloze, osam osoba (89%) je bilo muškog pola, četiri (44%) u dobnoj grupi od 60 i više godina, svi sa bar jednom pridruženom hroničnom bolesti.

Kada govorimo o eliminaciji TB, podaci za Republiku Srbiju od 2010. do 2023. godine prikazani su na grafikonu 1.

Grafikon 1. Opšta i specifične notifikacione stope TB, notifikaciona stopa MDR TB i stopa mortaliteta od tuberkuloze u odnosu na prag eliminacije

Shodno podacima prikazanim na grafikonu 1, Srbija je dostigla fazu eliminacije multirezistentne tuberkuloze i fazu preeliminacije smrtnosti od tuberkuloze, dok je za dostizanje preeliminacije TB među decom i adolescentima i preeliminacije u opštoj populaciji potrebno nastaviti sa sistemskim i multidisciplinarnim aktivnostima tokom predstojećih godina.

Koncept „eliminacije tuberkuloze”

Koncept „eliminacije tuberkuloze” datira iz 1990. godine kada su se stručnjaci okupili u mestu Volfheze u Holandiji i podržali ideju o eliminaciji TB u zemljama zapadne Evrope, Sjedinjenim Američkim Državama, Kanadi i Japanu koje su u to vreme imale nisku incidenciju tuberkuloze.[1] Potom je tokom 2014. godine sprovedena procena stepena pripremljenosti zemalja za eliminaciju tuberkuloze u Evropi, fokusirajući se na zemlje sa incidencijom od 20 slučajeva na 100.000 stanovnika[2] i koncentrišući se na određene specifične oblasti koje je preuzela Svetska zdravstvena organizacija (SZO). Tada je objavljen Okvirni dokument za eliminaciju tuberkuloze[3] koji ostaje i danas osnovni vodič za zemlje.

U Okvirnom dokumentu, prag od manje od jednog slučaja tuberkuloze na milion stanovnika je definisan kao prag za eliminaciju TB i smatra se dovoljno niskim da omogući da se TB nikada neće pojaviti kao javnozdravstvena pretnja u budućnosti. Shodno tome, prag od 10 slučajeva na milion stanovnika je bio definisan kao prag preeliminacije tuberkuloze.

Republika Srbija pripada grupi zemalja sa niskom incidencijom. Pomenutim dokumentom identifikovano je osam prioritetnih oblasti delovanja za postizanje preeliminacije i eliminacije tuberkuloze u zemljama sa niskom incidencijom:

  • Obezbediti  sistemsku posvećenost, finansiranje i upravljanje programom i osnovne usluge dijagnostike i lečenja visokog kvaliteta.
  • Obratiti posebnu pažnju na najugroženije i teško dostupne grupe.
  • Rešavanje posebnih potreba migranata i prekograničnih pitanja.
  • Sprovesti skrining na aktivnu TB i latentnu tuberkuloznu infekciju (LTBI) kod osoba iz kontakta sa obolelim od TB odabranih grupa visokog rizika i obezbediti odgovarajuće lečenje.
  • Optimizovati prevenciju i negu TB rezistentne na lekove prve linije.
  • Obezbediti kontinuirani nadzor, praćenje i evaluaciju programa zasnovanu na individualnom praćenju slučajeva bolesti.
  • Investiranje u istraživanje i nove alate.
  • Podrška globalnoj prevenciji i kontroli TB.

Dok su globalni napori u borbi protiv tuberkuloze spasili oko 75 miliona života od 2000. godine, pandemija KOVID-19, zajedno sa sukobima širom Evrope, Afrike i Bliskog istoka i loši socioekonomski uslovi, preokrenuli su godine napretka koji je učinjen globalnim naporima da se kontroliše i na kraju okonča TB. Pogoršanje globalne ekonomske situacije, sa rastućim troškovima života i smanjenjem budžeta za nacionalne zdravstvene programe, nesrazmerno je uticalo na najsiromašnije i ugrožene, upravo na one populacije koje su najviše pogođene tuberkulozom.

Generalna skupština Ujedinjenih nacija (UNGA) sazvala je polovinom prošle godine svoj drugi sastanak na visokom nivou (UNGA-HLM) o borbi protiv tuberkuloze kako bi razmotrila globalne ciljeve utvrđene za period 2018–2022. i razvila nove ciljeve do 2027. godine.

Države članice su na sastanku podržale Deklaraciju koja reafirmiše globalnu posvećenost okončanju tuberkuloze do 2030.

Novi globalni ciljevi za 2023–2027. su ambiciozniji i uključuju:

  • da 90% pacijenata kojima je potrebno imaju pristup kvalitetnoj dijagnozi i lečenju;
  • da 90% pojedinaca u riziku od razvoja bolesti imaju pristup preventivnoj terapiji;
  • da 100% ljudi sa TB ima pristup paketima zdravstvenih i socijalnih usluga; prikupljanje sredstava za istraživanje i razvoj nove vakcine protiv tuberkuloze.

Da bi postigli globalnu kontrolu tuberkuloze i na kraju eliminaciju tuberkuloze kao javnozdravstvenog problema, potrebna su ulaganja za:

  • implementaciju novih imunoloških strategija za razvoj efikasnijih vakcina;
  • razvoj novih terapijskih režima;
  • razvoj novih dijagnostičkih testova;
  • sprovođenje prevencije kroz skrining korišćenjem standardizovanih starih i novih dijagnostičkih testova za otkrivanje infekcije bacilom tuberkuloze (LTBI);
  • sprovođenje dijagnostičkih testova za tuberkulozu uzimanjem sputuma;
  • korišćenje testova za identifikaciju onih koji su na putu od infekcije ka bolesti tuberkuloze kako bi bolje prepoznali one kojima je potrebna terapija.

U trenutnom dijalogu o sprovođenju dostupnih intervencija protiv tuberkuloze, važno je napomenuti da kada je profesor Robert Koh prvi put najavio otkriće bacila tuberkuloze, ova bolest je bila epidemija koja je harala širom Evrope i SAD, i izazvala je smrt svake sedme osobe na svetu. Iako je napravljen određeni progres, takva poboljšanja nisu univerzalno dostupna, a TB ostaje epidemija nepravde i paradigma zdravstvene nejednakosti. Potrebno je ponovno uspostavljanje obaveza dogovorenih na UNGA-HLM u 2017. godini, da bi se napori za kontrolu TB vratili na put za postizanje ciljeva SZO do 2025. godine. Tek tada se može reći da možemo eliminisati TB.

Osnovno o tuberkulozi

Tuberkuloza je zarazna bolest koju izaziva bakterija (bacil) tuberkuloze. Infekcija se prenosi vazduhom, izuzetno retko na drugi način. Najvažniji izvor infekcije su bolesnici sa plućnom tuberkulozom. Kada osoba sa nelečenom zaraznom tuberkulozom pluća kašlje, kija, smeje se ili govori, ona izbacuje u vazduh bacile zajedno sa kapljicama pljuvačke. Ove veoma male čestice dugo lebde u vazduhu i do prenošenja infekcije dolazi kada druga osoba udahne zarazne kapljice sa bacilima tuberkuloze.

Ako osoba ima dobru otpornost organizma, infekcija sa udahnutim bacilima se savlada u začetku i do bolesti najčešće i ne dolazi. Svega 10% inficiranih osoba će se kasnije u toku života razboleti od tuberkuloze, a najčešći razlog je pad otpornosti organizma izazvan stresom, neurednim životom, neuhranjenošću, lošim uslovima života, alkoholizmom, nekom dugotrajnom bolešću, HIV infekcijom, itd.

Tuberkuloza se može pojaviti u bilo kom delu tela, ali najčešće se javlja u plućima. Najčešći simptomi plućne tuberkuloze su kašalj, nekada sa pojavom krvi u ispljuvku, povišena temperatura, noćno znojenje, gubitak apetita, mršavljenje i opšti osećaj slabosti

Izvor:

https://www.batut.org.rs/index.php?content=2794