Tekstovi iz kategorije: Saveti i edukacija

Šuga

Šuga – opšte informacije

 
Šuga je parazitarno oboljenje kože uzrokovano šugarcem (Sarcoptes scabiei), čija je penetracija u kožu vidljiva u obliku papula, vezikula ili linearnih kanalića u kojima se nalaze paraziti i njihova jaja. Rezervoar zaraze je čovek. Šuga se prenosi direktnim, ali produženim kontaktom sa kožom infestirane osobe (osobe sa šugom). Prenošenje indirektnim kontaktom, odnosno preko donjeg rublja i posteljine ostvaruje se jedino ukoliko su oni neposredno pre toga infestirani od strane obolele osobe. Kod odraslih osoba najčešći put prenošenja šuge je seksualni kontakt. Šugarac se ne prenosi kontaktom sa kućnim ljubimcima ili drugim životinjama.
Detaljnije
Hrana i praznik

Budite umereni u jelu za vreme praznika

Ishrana je osnovna ljudska potreba i uslov egzistencije. Osnovna uloga hrane u organizmu čoveka je obezbeđenje energije za odvijanje svih funkcija organizma i održavanje dobrog zdravlja.
 
Dani praznika, kada je u pitanju hrana, predstavljaju izazov za sve, pa čak i za najodgovronije i najdoslednije prema principima pravilne ishrane. Postoji veći broj studija koje se bave ispitivanjem navika u ishrani, a jedna od novijih koja je trajala više od dve godine i nedavno objavljena u časopisu ‘Journal of Public Policy & Marketing’ ukazuje da je neophodno postojeće vodiče za pravilnu ishranu dopuniti smernicama koje se odnose na ishranu vikendom i praznicima. Zašto? Zato što su rezultati studije ukazali da tokom vikenda i praznika kod velikog broja ljudi postoje odstupanja od uobičajenog načina  ishrane. U čemu je razlika? – Razlika je u količini hrane – konzumiraju se veće količine, kao i u izboru hrane koja je tokom tih dana znatno masnija, previše slana i previše slatka.
 
Detaljnije
Prevencija trovanja olovom

Prevencija trovanja olovom

Međunarodna nedelja akcije za prevenciju trovanja olovom,

20–26. oktobra 2013.

 

Problem trovanja olovom

Trovanje olovom je problem čija je prevencija u potpunosti ostvariva. I pored te činjenice, procenjuje se da je izloženost olovu i dalje odgovorna za 0,6% globalne opterećenosti bolestima, najizraženijom u najmanje razvijenim područjima. Takođe se procenjuje da ekspozicija olovu u periodu detinjstva utiče na pojavu novih 600.000 slučajeva dece ometene u razvoju, godišnje.

 

Detaljnije

PONAŠANJE I MERE ZAŠTITE STARIH ZA VREME TOPLIH TALASA

Preporučene mere zaštite zdravlja starijih osoba, pri izlaganju visokim temperaturama vazduha, naročito obolelih od kardiovaskularnih i drugih hroničnih bolesti:
 
1. Starije osobe se nikako ne smeju izlagati sunčevom zračenju u razdoblju od 10 do 17 časova, naročito ne stariji srčani bolesnici niti bolesnici oboleli od šećerne bolesti u strijem životnom dobu;
 
2. Prilikom izlaska iz kuće/stana, starije osobe moraju obavezno zaštiti glavu šeširom, maramom ili kapom;
 
3. Preporučuje se da tečnost uzimaju redovno, do 2 litre dnevno, bilo kao 8 čaša negazirane vode, bilo u obliku supa ili čorba, variva ili čajeva. Preporučuje se izbegavanje prženih, pohovanih, slatkih i jako zasoljenih i začinjenih jela, uz konzumiranje puno sezonskog voća i povrća, pridržavajući se pri tome osnovnih pravila zdrave ishrane;

Detaljnije

INFORMACIJA ZA JAVNOST O PONAŠANJU ZA VREME TALASA VELIKIH VRUĆINA

Tokom perioda izuzetno visokih temperatura (talasa vrućina) pridržavajte se sledećih preporuka:

RASHLADITE VAŠU KUĆU/STAN

– Održavajte prostor vaše kuće/stana hladnim. Proverite temperaturu između 8 i 10 časova. Preporučljivo je da tokom dana temperatura u unutrašnjem prostoru bude niža od 32°C, odnosno 24°C tokom noći. To je posebno važno ukoliko su u pitanju deca ili stariji od 60 godina ili osobe obolele od hroničnih bolesti.
– Koristite rashladnu moć hladnijeg noćnog vazduha. Kako biste rashladili vaš prostor, otvorite prozore i roletne tokom noći ili u ranim jutarnjim časovima (ukoliko smatrate da je do bezbedno) dok su spoljnje temperature niže.
– Onemogućite prodor toplom vazduhu u prostor vašeg doma. Zatvorite prozore i navucite zastore (roletne, žaluzine) ukoliko ih imate, posebno na prozorima koji su na sunčanoj strani. Isključite rasvetu i aparate koji greju u najvećoj mogućoj meri.
– Postavite zastore (draperije, svetliju tkaninu, veće peškire ili sl.) na prozore koji se nalaze na sunčanoj strani.
– Proširite mokre, oceđene peškire unutar prostorije kako bi rashladili vazduh. Tada će se povećati i vlažnost vazduha.
– Ukoliko koristite klima uređaj, dobro zatvorite vrata i prozore kako biste štedeli električnu energiju.
– Električni ventilatori mogu biti od koristi, ali samo ukoliko su temperature niže od 35°C.

Detaljnije
Leto

Briga o zdravlju u letnjim mesecima

Briga o zdravlju tokom toplih letnjih dana obuhvata:

NAČIN ISHRANE

-redovne obroke (obavezan doručak, lagan ručak, lagana večera, dve dnevne užine) koji će sačuvati snagu, održati dobru koncentraciju i okrepiti organizam.
Konzumiranje:
• hleb – shodno polu, uzrastu, fizičkoj aktivnosti i vrsti rada, tokom dana 4–7
parčića srednje veličine.
• 1–2 porcije mleka odn. mlečnih proizvoda odgovarajućeg procenta mlečne masti.
• termički dobro obrađena mesa (piletinu, ćuretinu, ribu, junetinu, teletinu) putem kuvanja, dinstanja ili na grilu, tokom 4–5 dana u nedelji.
• dobro oprano voće kroz prepodnevnu i poslepodnevnu užinu (oko 500 g/dan ).
• dobro oprano sveže povrće uz doručak i ručak (oko 300 g/dan).
• povrće u vidu ukusnih (umereno začinjenih, bez pikantnih dodataka) kuvanih jela – supa, čorbi, variva.

 

 

Detaljnije
Idi na vrh strane