Svetski dan sepse obeležava se kao i svake godine 13. septembra širom sveta, sa ciljem da se poveća svest o ovom ozbiljnom i često smrtonosnom stanju.Svake godine, 13. septembra , ujedinjujemo se širom sveta kako bismo podigli svest o sepsi. U 2025. godini, naš globalni fokus je jači nego ikad: smanjenje smrtnih slučajeva povezanih sa sepsom, promocija prevencije i isticanje prekretnica u Globalnoj agendi za sepsu do 2030. godine .

Globalna agenda za sepsu do 2030. godine
Tema za 2025: 5 činjenica x 5 akcija

Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije sepsa uzrokuje oko 11 miliona smrtnih ishoda godišnje u svetu.

Sepsa nastaje kada organizam reaguje na infekciju tako snažno da dolazi do oštećenja sopstvenih tkiva i organa. Ukoliko se infekcija pogoršava i ako se na vreme ne prepozna i ne leči, može dovesti do septičnog šoka, otkazivanja organa i smrti. Ovogodišnja tema — „5 činjenica × 5 akcija“ — ističe pet bitnih istina o sepsi i pet hitnih akcija koje mogu spasiti milione života.

Globalni savez za sepsu (Global Sepsis Alliance), podseća da je sepsa odgovorna za 1 od 5 smrtnih slučajeva u svetu, ali da ostaje nedovoljno prepoznata i da joj se ne daje dovoljan prioritet u javnom zdravlju.
Globalni savez za sepsu ističe pet ključnih činjenica i pet hitnih koraka koji se trebaju preduzeti kako bi se spasili životi koje odnosi sepsa.

Pet ključnih činjenica o sepsi: sepsa je vodeći uzrok smrti u svetu, najugroženiji su najosetljiviji (deca mlađa od 5 godina, novorođenčad, trudnice, starije i imunokompromitovane osobe), većina smrtnih slučajeva prouzokovanih sepsom mogu da se spreče, veoma mali broj zemalja ima jasne protokole za sepsu i odgovor na sepsu je ključan za jačanje zdravstvenog sistema i globalnog zdravlja.
Pet hitnih koraka koje treba preduzeti za prevenciju sepse: sepsu postaviti kao prioritet i finansirati nacionalne planove za sepsu, razviti protokole i edukovati zdravstvene radnike, investirati u edukaciju, dijagnostiku i nadzor sepse, povećati svest o sepsi kod zdravstvenih radnika i populacije i sepsu uključiti u planove pripreme za pandemije i vanredne situacije.
Rano prepoznavanje i pravovremeno lečenje mogu spasiti milione života. Ukoliko osoba ima: slabost, gubitak apetita, groznicu, temperaturu, konfuznost, pospanost, žeđ, otežano ili ubrzano disanje, ubrzan srčani rad, nizak krvni pritisak, slabije mokrenje uz moguću ili dokazanu infekciju, neophodno je da se hitno uputi u bolnicu. Kriterijumi na osnovu kojih se postavlja tačna dijagnoza su mnogo širi i ona se potvrđuje u bolnici.