Zaštita od velikih vrućina – preporuke za javnost

 

Za vreme trajanja velike vrućine pridržavajte se preporuka lokalnih zdravstvenih ustanova

 
Rashladite svoj dom
 
Nastojte rashladiti prostor u kom živite. Merite sobnu temperaturu između 8.00 i 10.00 sati, u 13.00 sati i noću nakon 22.00 sata. Idealno bi bilo sobnu temperaturu držati ispod 32°C danju i ispod 24°C noću. To je posebno važno za decu ili ako ste osoba starija od 60 godina ili ako imate hronične zdravstvene probleme. 
Koristite hladniji noćni vazduh da rashladite svoj dom. Otvorite sve prozore ili roletne tokom noći i ranih jutarnjih sati kada je spoljna temperatura niža (ako je to moguće).
Smanjite količinu vrućeg vazduha unutar stana ili kuće. Danju zatvorite prozore i rolente (ako ih imate), naročito one koji su okrenuti  prema suncu.Ugasite sva dodatna svetla i što je više moguće električnih uređaja. 
Stavite zaslone, draperije, tende na prozore koji dobijaju jutarnje ili popodnevno sunce.
Okačite mokre peškire kako bi rashladili vazduh u prostoriji. No, nemojte zaboraviti da se time povećava vlažnost.
Ako imate uređaj za rashlađivanje (air-conditioning) zatvorite vrata i prozore kako ne bi trošili više energije nego što je potrebno.
Električni ventilatori mogu pružiti olakšanje i osveženje, ali ako je temperatura iznad 35°C neće sprečiti bolesti vezane uz velike vrućine. Važno je piti dovoljno tečnosti, ali ne naglo.
 
Izbegavajte vrućinu
 
Sklonite se u najhladniju prostoriju Vašeg stana/kuće, posebno noću. 
Ako Vaš stan/kuću ne možete držati hladnim, provedite dva do tri sata dnevno u hladnom prostoru (npr. javna zgrada koja je hlađena).
Izbegavajte izlazak u najtoplijem delu dana. 
Izbegavajte naporan fizički rad. Ako morate naporno raditi činite to u najhladnije doba dana, što je obično u jutro između 4.00 i 7.00 sati. 
Potražite senu. 
Ne ostavljajte decu ili životinje u parkiranom vozilu.
Redovito koristite kreme sa zaštitnim faktorom od štetnog UV zračenja. Naročitu brigu valja posvetiti novorođenčadi i maloj deci. Za njih treba koristiti zaštitne kreme s najvećim faktorom.
Prilagodite svoje izlaganje sunčevom UV zračenju uvažavajući dnevne promene vrednosti UV indeksa.
 
10 saveta za vrele dane
 
Rashladite telo i pijte dovoljno vode
 
Rashladite telo
 
Izbegavati boravak na suncu u razdoblju od 10.00 do 17.00 sati, posebno deca, trudnice, starije osobe i srčani bolesnici te bolesnici oboleli od šećerne bolesti; 
Tuširajte se ili kupajte u mlakoj vodi. Druga mogućnost je zamotanje u hladne mokre peškire, hladiti se mokrim sunđerom, kupke za noge, itd.
Nosite laganu, široku i svetlu odeću od prirodnih materijala. Ako idete napolju stavite šešir širokog oboda ili kapu i sunčane naočare. 
Koristite laganu posteljinu, prekrivače, po mogućnosti, bez jastuka kako bi izbegli akumulaciju toplote.
Pijte redovno vodu  i izbegavajte alkohol i napitke s previše kofeina i šećera.
Jedite češće male obroke. Izbegavajte hranu bogatu belančevinama.
 
Pomognite drugima
 
Visoke temperature - pomognite drugima
 
Posetite familiju, prijatelje i komšije koji većinu vremena provode sami. Osetljive osobe mogle bi zatražiti pomoć tokom vrućih dana.
Razgovarajte o toplotnom udaru  s Vašom porodicom. S obzirom na svoje zdravstveno stanje i aktivnosti svaki član porodice treba znati koje mere zaštite mora preduzeti.
Ako je neko koga poznajete pod rizikom pomognite mu da dobije savet i podršku. Starije osobe i bolesnike koji žive sami treba posetiti barem jednom dnevno. 
Ako uzimaju lekove, proverite s lekarom koji ih leči kakav uticaj ti lekovi mogu imati na termoregulaciju i ravnotežu tekućine u telu.
Položite kurs prve pomoći kako bi naučili šta preduzimati u slučaju toplotnog  udara i ostalih hitnih stanja. Svako mora znati kako treba da reaguje.
 
Ako imate zdravstvene probleme
 
Držite lekove na temperaturi ispod 25ºC ili u hladnjaku (pročitajte uputstva o skladištenju leka u uputstvu o leku).
Zatražite savet lekara, ako imate neku hroničnu bolest ili uzimate više lekova.
 
Ako se Vi ili drugi oko Vas osećaju loše
 
Visoke temperature
 
Tražite pomoć ako imate vrtoglavicu, slabost, nemoć, teskobu ili ste izrazito žedni i imate jaku glavobolju; što pre odete u hladniji prostor i merite temperaturu; 
Popijte vodu ili voćni sok da nadoknadite tečnost;
Smirite se i legnite u rashlađenu prostoriju ako imate bolne grčeve, najčešće u nogama, rukama ili trbuhu, često nakon provedenog rada ili vežbe u vrlo vrućem vremenu, pijte tečnost koja sadrži elektrolite, a u slučaju da grčevi ostanu prisutni duže od jednog sata potrebna je medicinska pomoć; 
Savetujte se s lekarom u slučaju drugih tegoba ili ako opisane tegobe duže traju.
 
Ako član Vaše porodicei ili osobe kojima pomažete imaju vruću, suvu kožu ili delirijum (nerazumno razgovaraju i nemirni su), grčeve i/ili su bez svesti odmah zovite lekara/hitnu pomoć. Dok čekate na lekara/hitnu pomoć, smestite osobu u hladnu prostoriju u vodoravan položaj, podignute joj noge i kukove, odstranite odeću i počnite sa spoljnim hlađenjem, kao što su hladni oblozi na vrat, pazuhe i prepone uz ventilator i špricanje kože vodom temperature 25 do 30ºC. Merite temperaturu tela. Hladite osobu dok se telesna temperatura ne spusti ispod 38°C. Nemojte dati acetilsalicilnu kiselinu ili paracetamol. Osobe bez svesti postavite u bočni ležeći položaj.
 
Važni brojevi:  Hitna pomoć – 194 (za celu Srbiju)  
 
Centar  za  promociju  zdravlja