Svetski dan moždanog udara 29.10.2016. god.
Preventivne mere
Prevencija može da se podeli na primarnu, sprečavanje da do udara uopšte i dođe i sekundarnu, kada se napori usmeravaju na sprečavanje sledećeg moždanog udara. Procena je da u sadašnjim uslovima može da se spreči i do 80% moždanih udara.
Osnova primarne prevencije je borba protiv faktora rizika za nastanak moždanog udara, od kojih su neki nelečivi:
• životno doba (što je veći broj godina života rizik je veći)
• pol (muškarci češće oboljevaju dok je smrtnost kod žena veća)
• rasa (pripadnici crne rase imaju veću učestalost od bele rase)
• genetski (nasledni) faktori
Mnogi drugi faktori rizika za nastanak moždanog udara su lečivi, kao što su:
• povišen krvni pritisak (triput veći rizik)
• šećerna bolest i skriveni šećer (intolerancija na glukozu)
• povišenje holesterola i triglicerida
• poremećaji srčanog ritma, dilatativna kardiomiopatija, veštački zalisci
• pušenje
• zloupotreba alkohola
• hiperhomocisteinemija
• upotreba oralnih kontraceptiva
• suženje karotidnih arterija
• gojaznost
• fizička neaktivnost
• neadekvatna ishrana
• stres
• poremećaji koagulacije krvi i drugo.
Neophodno je konsultovati lekara kako bi se ispitali svi relevantni faktori. Većinom je dovoljno odrediti odgovarajuće parametre u krvi i izvršiti ultrazvučni pregled arterija vrata i baze mozga. Takođe se savetuje i kardiološki i neurološki pregled kod osoba sa povećanim rizikom.
Regulacija krvnog pritiska, povišenog šećera u krvi, povišenih masnoća (holesterol i trigliceridi), srčanih oboljenja, hiperholesterolemije i drugih faktora rizika je od velike važnosti u prevenciji moždanog udara.
Neophodna je dakle stručna procena faktora rizika za nastajanje moždanog udara i njihova korekcija i lečenje. Važna je sveobuhvatnost ispitivanja i lečenja jer zanemarivanje nekih od navedenih faktora može da bude presudno u nastanku šloga.
Centar za promociju zdravlja ZZJZ Leskovac
