MEĐUNARODNI DAN DECE OBOLELE OD RAKA 15. FEBRUAR 2025.

by
Ključne činjenice o raku u detinjstvu

  • Rak je vodeći uzrok smrti kod dece i adolescenata širom sveta. Kod približno 400.000 dece starosti od 0 do 19 godina, svake godine, širom sveta se dijagnostikuje rak.
  • Najčešće kategorije karcinoma kod dece uključuju rak krvi (leukemija i limfom), tumore mozga i čvrste tumore, poput neuroblastoma i Vilmsovog tumora.
  • U visoko-razvijenim zemljama više od 80% dece obolele od raka preživljava, ali u mnogim zemljama sa niskim i srednjim prihodima preživljava samo oko 20%.
  • Čak i u visoko-razvijenim zemljama, rak deteta predstavlja vodeći uzrok smrti dece i dugotrajnog morbiditeta kod preživelih.
  • Poreklo raka kod dece je uglavnom nepoznato, nije povezano sa načinom života i ne može se sprečiti ili rano otkriti skriningom.
  • Poboljšanje ishoda kod dece obolele od raka zahteva ranu i tačnu dijagnozu, praćenu efikasnim lečenjem.
  • Većina karcinoma u detinjstvu može se izlečiti kombinacijom hemoterapije i drugih tretmana, uključujući hirurgiju i radioterapiju. Lečenje raka kod dece može biti isplativo u svim zemljama, bez obzira na razvijenost.
  • Smrti koje se mogu izbeći od karcinoma u detinjstvu u slabo- i srednje- razvijenim zemljama nastaju usled nedostatka dijagnoze, pogrešne dijagnoze ili zakasnele dijagnoze, prepreka u pristupu nezi, napuštanja lečenja, smrti od toksičnosti i veće stope recidiva (bolest se ponavlja).
  • U okruženjima sa višim prihodima, nedostatak terapijskih inovacija ključna je prepreka i razlog za stagniranje preživljavanja u teško lečivim malignim bolestima.
  • Sistemi podataka o raku kod dece, poput registara pacijenata, zajedno sa održivim ulaganjima u zdravstvene sisteme i infrastrukturu za blagovremenu dijagnozu i lečenje, potrebni su za kontinuirano unapređenje kvaliteta nege i za informisanje o političkim odlukama.

KAMPANJA 2024-2026

Tokom naredne 3 godine, ova kampanja ima za cilj da odgovori na izazove sa kojima se suočavaju pacijenti sa rakom u detinjstvu, negovatelji, preživeli i zdravstveni radnici širom sveta.

2024. godina – otkrivanje izazova:

Prva godina kampanje će se fokusirati na razotkrivanje različitih izazova i nejednakosti sa kojima se susreću oni koji se kreću kroz složeni pejzaž raka u detinjstvu. Putem globalnog poziva na akciju, pozvaćemo sve da podele svoja iskustva slanjem digitalnih razglednica u kojima se navode prepreke sa kojima se suočavaju.

2025. godina – inspirativna akcija:

Nadovezujući se na iskustva prikupljena u prvoj godini, druga faza kampanje pomera svoj fokus na rešenja koja se mogu primeniti. Udubićemo se u zajedničke napore i inicijative koje se pojavljuju u različitim regionima da bismo prevazišli izazove identifikovane u prvoj godini. Ova godina ima za cilj da istakne i razmeni inovativne mere.

2026. godina – demonstriranje uticaja:

U poslednjoj godini, kampanja će se baviti uticajem globalne zajednice da prevaziđe izazove i smanji nejednakosti. Predstavljanjem rezultata opipljivih ishoda, priča o uspehu i pozitivnim promenama koje su podeljene u drugoj godini, cilj nam je da pokažemo potencijal za unapređenje nege i inspirišemo kolektivnu posvećenost iskorenjivanju prepreka i nejednakosti u oblasti nege i istraživanja raka kod dece.

Ova kampanja je prilagodljiva. Svaki region se podstiče da prilagodi ovu kampanju svojim jedinstvenim potrebama, obezbeđujući relevantnost i rezonanciju na lokalnom nivou. Trogodišnja struktura pruža okvir za održiv uticaj, stvarajući trajno nasleđe svesti, akcije i pozitivne promene u pejzažu nege raka kod dece.

Podizanje svesti i uklanjanje predrasuda o preživljavanju raka kod dece*

 *Razvijeno u saradnji sa Childhood Cancer International 2015. godine i izmenjeno zajedno sa Međunarodnim društvom za pedijatrijsku onkologiju 2020. godine

nurdor,, vizual

Svetski dan dece obolele od raka Predrasuda (briga)

 Činjenica
Zaraznost Rak kod dece nije zarazan. Bezbedno je igrati se, družiti se i komunicirati sa decom koja imaju ili su preživela rak.
Plodnost Neki preživeli mogu imati problema sa plodnošću i reproduktivnim pitanjima, u zavisnosti od njihove specifične dijagnoze i lečenja, ali to nije prisutno kod većine preživelih.
Životni vek Studije su pokazale da deca lečena od karcinoma imaju rizik od dugoročnih neželjenih efekata svog lečenja; međutim, kraći životni vek zavisi od vremena početne dijagnoze karcinoma i adekvatnosti lečenja.
Školsko postignuće Neki koji su preživeli rak u detinjstvu imaju kognitivne poteškoće i smetnje u učenju zbog svog specifičnog karcinoma i lečenja, ali to nije prisutno kod svih. Većina preživelih su osobe sa visokim postignućima, koje vrlo dobro prolaze u svom obrazovanju i karijeri.
Socijalizacija Tokom lečenja, većina dece i adolescenata sa rakom odvojena je od vršnjaka i nije u mogućnosti da se redovno školuje i da se bavi drugim aktivnostima. Međutim, brojna istraživanja su pokazala da, kao rezultat izazova sa kojima su se suočili i svojih iskustava, ova deca i adolescenti imaju tendenciju da se bolje nose sa problemima od svojih vršnjaka i povećavaju otpornost. U zemljama sa programima psihosocijalne podrške deci oboleloj od raka, u kojima postoje i nevladine organizacije sa programima i uslugama koje stvaraju podsticajno i negujuće okruženje za ovu decu, adolescente i porodice – ishodi socijalizacije su prilično dobri.
Posle lečenja Neprekidna nega i dalje ostaje važna za preživele zbog većeg rizika od sekundarnih karcinoma ili hroničnih zdravstvenih stanja povezanih sa lečenjem raka.

Budnost i redovno nadgledanje su presudni za ranu identifikaciju i podršku za bilo koji zdravstveni izazov ili posledicu.
Budućnost Većina dece koja su preživela rak vraća se normalnom školskom životu i aktivnostima nakon lečenja i efikasno se integriše sa porodicom, prijateljima i zajednicama. U drugim slučajevima, preživeli i njihove porodice prilagođavaju se i menjaju svoj način života kako bi postigli „novu normalnost“.
Stigma U većini zemalja se dive deci koja su preživela rak i na njih se gleda kao na heroje i borce koji su hrabro pobedili rak. Oni koji su preživeli rak u detinjstvu živi su dokaz i svedoče da je rak u detinjstvu izlečiv. Oni su najbolji ambasadori koji unose nadu, motivišu i nadahnjuju nove pacijente i njihove porodice, kao i ostale preživele.
Dijagnoza Deca i adolescenti moraju biti informisani o svom raku. Informacije, primerene uzrastu, mogu se dati kako bi se pacijentu pomoglo da razume svoje stanje i tretman koji će dobiti. Ovo je posebno ključno za tinejxere i mlade koji treba da se osećaju osnaženima i zaduženima za svoje zdravlje i dobrobit.