SVETSKI DAN ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE 5. JUN 2023. GODINE

Rešenja za zagađenje plastikom
Dosta vam je zagađenog vazduha, vode i svetla? Zepter ima rešenje!

 

Svetski dan zaštite životne sredine je najveći međunarodni dan zaštite životne sredine. Predvođen Programom Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP), koji se obeležava svake godine od 1973. godine, izrastao je u najveću globalnu platformu za širenje svesti o zaštiti životne okoline. Proslavlјaju ga milioni lјudi širom sveta.

Domaćin Svetskog dana životne sredine 2023. je Obala Slonovače, uz podršku Holandije, a tema će se fokusirati na rešenja za zagađenje plastikom u okviru kampanje #BeatPlasticPollution. To je podsetnik da su akcije lјudi u vezi sa zagađenjem plastikom bitne. Koraci koje vlade i preduzeća preduzimaju u borbi protiv zagađenja plastikom posledica su ove akcije.

Iako plastika ima mnogo vrednih primena, postali smo zavisnici od plastičnih proizvoda za jednokratnu upotrebu — sa ozbilјnim ekološkim, društvenim, ekonomskim i zdravstvenim posledicama.Širom sveta svakog minuta se kupi milion plastičnih boca, dok se godišnje u celom svetu iskoristi do pet biliona plastičnih kesa. Ukupno, polovina sve proizvedene plastike je dizajnirana za jednokratnu upotrebu – upotreblјena samo jednom, a zatim biva bačena.Plastika, uklјučujući mikroplastiku, sada je sveprisutna u našem prirodnom okruženju. Ona postaje deo fosilnog zapisa Zemlјe i obeležje antropocena, naše trenutne geološke ere. Čak su dali ime novom morskom mikrobnom staništu pod nazivom “plastisfera”.

Voda – plastika, hrana – plastika, kozmetika – plastika, uređaji i odeća: opet plastika. Godišnje proizvedemo 430 miliona tona plastike, koja obično nakon samo jedne upotrebe postane otpad. Ono što vidimo je strašno, ali ono što ne vidimo je možda još strašnije. Mikroplastika, komadići dužine do pet milimetara, nalazi se u zemlji, vodi i u našem organizmu!

Jeftina, fleksibilna, laka za transport, sve su to prednosti ovog materijala. Ali količina plastike je na putu da se do 2060. utrostruči, uz aktuelni tempo proizvodnje. Principi cirkularne ekonomije daju mogući odgovor na taj izazov.

Neželjena dejstva

Život velikog broja vrsta životinja i biljaka je ugrožen zbog plastike. Od 19 do 23 miliona tona godišnje završi u vodi. Više od 90 odsto riba i ptica ima plastiku u želucu, što remeti endokrini i sistem za varenje. Plastika može da spreči dotok kiseonika organizmima u vodi i da blokira svetlost. Udeo industrije plastike u svetskoj potrošnji nafte je šest odsto

Proizvodnja plastike je takođe veliki uzročnik klimatske krize sa kojom se suočavamo. Jedna je od energetski najintenzivnijih industrijskih procesa. U svetskoj potrošnji nafte učestvuje sa šest odsto.

Mikročestice plastike čovek može da unese u telo udisanjem, preko kože, pa čak i preko placente ili majčinog mleka. Mikroplastika se preko poljoprivrednih aktivnosti može akumulirati u zemljištu. Neke od hemikalija u mikroplastici su povezane sa ozbiljnim zdravstvenim problemima, posebno kod žena.

Zdravlje ljudi i plastika

Nedeljno pojedemo jednu kreditnu karticu! Zastanite za trenutak.

U ruci držite telefon koji ima plastične delove, moguće je da pijete vodu ili jogurt iz plastične flaše, a pored sebe vrlo verovatno imate plastičnu kesu.

Milioni tona plastike završe na otpadima širom sveta, ali delić toga lancem ishrane dođe i do ljudskog organizma, do beba pogotovo, upozoravaju stručnjaci.

„Nedeljno unesemo četiri grama plastike, praktično ‘pojedemo’ jednu kreditnu karticu.

„Ne znamo tačno šta se s njom u organizmu desi”, reako je  za BBC naš genetičar Miodrag Stojković.

Ono što se zna je da je plastika bukvalno svuda.

Dokazano je da je ima ne samo u vodi iz plastičnih flašica i hrani u plastičnoj ambalaži, već i u medu, soli, šećeru, pivu, kafi i čaju.

„Kad uzmete šolju čaja i stavite onu kesicu, koja je isto od plastike, ona se u vreloj vodi rastvara i dobijete 11 milijardi čestica mikro i nano plastike po šolji čaja”, navodi genetičar.

Plastika je, dodaje, posle betona i čelika najviše produkovani materijal na svetu.

„Samo 11 odsto ide u reciklažu, ostalo ide u okolinu i utiče na ljudsko zdravlje”, upozorio je Stojković.

Kako završi u nama?

Zahvaljujući lancu ishrane.

Na primer, mi bacimo plastiku u đubre, ona ode u reke i okean, to završi u morskim životinjama koje se nađu na našoj trpezi.

Ili, iz okeana čestice plastike ispare, završe u oblaku, kišnicom padnu na zemlju, to ide u biljke, iz biljke u životinje i preko njih do čoveka.

Sa timom naučnika iz Srbije, Španije i Velike Britanije Stojković je u julu 2020. godine među prvima u svetu istražio štetnost plastike po ljudski embrion.

„Ono što smo videli na matičnim ćelijama i ljudskim embrionima jeste da utiče jako negativno i da može da prouzrokuje sterilitet, jer smanjuje mogućnost usađivanja embriona.

„Plastika utiče na DNK i tačno smo videli na koje gene, na one koji utiču na rani razvoj pluća, srca, srčanih zalizaka, ali i naš genetski materijal”, kaže Stojković.

Kod muškaraca, dodaje, ne postoji slična studija, ali postoji laboratorijska studija koja kaže da plastika smanjuje kvalitet spermatozoida.

„Videli smo kad uđe u ćeliju da ona prouzrokuje njenu smrt, zato što je ljudskom organizmu plastika strano telo i onda organele ne mogu da je razgrade i počinje proces autofagije kada ćelija sama sebe jede i propada”, napominje Stojković.

Ima li razloga za brigu?

Da, ali ne i paniku.

„Učestalost pojedinih bolesti porasla je u poslednjih nekoliko decenija, to su neurodegerenerativne bolesti – Alchajmer, demencija, kod dece primetan veliki broj bolesti, a nema odgovora zašto su češće.

„Odgovor se svodi se na zagađenost ljudske sredine, a to je i zagađenost plastikom”, podvlači Stojković.

Da štetne hemikalije iz plastike mogu biti problem posebno za decu, navodi i doktorka Jagoda Jorga, specijalistkinja higijene i ishrane.

„Postoje razne vrste plastike, samo neke od njih i u nekim koncentracijama su problematične. „One dovode do poremećaja hormonskih funkcija”, navodi Jorga za BBC.

Plastika i bebe

Bebe ne samo da jedu iz plastičnih flašica, već ih posle hranimo plastičnim kašikama i iz plastičnih tanjirića.

Dok koriste flašice svaki dan progutaju milione čestica mikroplastike, pokazalo je istraživanje opisano kao prekretnica u razumevanju uticaja sitnih delova plastike na čoveka, prenosi Gardijan.

Naučnici su utvrdili da preporučena temperatura za njihovu sterilizaciju i pripremu mleka prouzrokuje otpuštanje miliona čestica mikroplastike i milijardu čestica nanoplastike.

Studijom su bile obuhvaćene flašice napravljene od polipropilena i one čine 82 odsto svetskog tržišta.

Glavna alternativa su im staklene flašice.

„Flašice za bebe imaju stroge kriterijume.

„Komplikovano je da mi svi budemo stručnjaci za hemiju, zato je to važno pitanje za državu i zakonsku regulativu i kontrolu, što je nekad najveći problem”, kaže Jorga.

Za nehemičare važno je znati da postoje plastike klasifikovane brojevima od 1 do 7.

broj jedan u trouglu

Šta znače brojevi u trouglovima na plastici?

Na dnu plastične ambalaže u sredini trougla sa strelicama koji simbolizuje reciklažu možete naći brojeve od jedan do sedam.

Međutim, problem je što su oni često slabo vidljivi.

  • #1 (polietilen tereftalat PET ili PETE) Plastične flaše za sokove i izvorsku i mineralnu vodu, providne kutije za pakovanje hrane u supermarketima
  • #2 (poliethilen visoke gustine HDPE) Plastična ambalaža za mleko, flaše za tečni deterdžent, flaše za šampone
  • #3 (polivinil hlorid V ili PVC) Omoti za meso u supermarketima, flaše za jestivo ulje, vodovodne cevi
  • #4 (polietilen niske gustine LDPE) Folije za pakovanje, kese za kupovinu, kese za sendviče
  • #5 (polipropilen PP) Fleksibilne plastične flaše za vodu, čaše za jogurt/pavlaku, kutije za sladoled, plastične posude za mikser
  • #6 (polistiren PS) Jednokratne čaše za kafu, kutije za transport hrane od polistirenske pene
  • #7 ostalo (plastične mase otkrivene nakon 1987) Flašice i cucle za bebe, neke vrste plastičnih flaša za vodu. Napravljena iz novih izvora, kao što su kukuruz, krompir i šećerna repa i drugi sa visokim sadržajem skroba. Ova vrsta plastike od bilja ne može da se reciklira, ali može da se kompostira.

Šta da kupite:

Brojevi 2, 4 i 5 – ova tri tipa plastike su najbolji izbor, jer većinom mogu da se recikliraju i ne otpuštaju štetne hemikalije.

Oznaka 1 – dobre za jednokratnu upotrebu i mogu da se recikliraju.

Brojevi 3, 6,7 – plastika koju treba izbegavati

Biologičarka Kristina Pogrmić Majkić posebno skreće pažnju na brojeve 3 i 7.

„Tu treba voditi računa, naročito za decu jer su ona posebno osetljiva i posledice mogu biti dalekosežne”, navodi Majkić sa Departmana za biologiju i ekologiju Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu.

Ona radi na projektu Detoks, koji finansira Fond za nauku Republike Srbije kroz program za mlade istraživače.

Istražuje da li i kako ftalati – hemikalije iz okoline i nalaze se u plastici – dovode do poremećaja ženskog reproduktivnog sistema i neplodnosti.

Ftalati se koriste da poboljšaju svojstva plastike, objašnjava.

„Plastika za oznakom 3 nalazi se u priboru za domaćinstvo, medicinskoj opremi, PVC i podnim oblogama, kablovima, opremi za bebe, plastičnim igračkama za kupanje, opremi za plažu, delovima automobila.

„Onaj miris novog automobila kad uđete potiče od plastike i ftalata”, opisuje Majkić sa departamana za biologiju i ekologiju Prirodno matematičkog fakulteta u Novom Sadu.

„Za bisfenol A (BPA) koji se nalazi u plastici označenoj sa brojem 7 i ftalate postoje dokazi da remete balans hormona u organizmu, a takve stvari i u malim koncetracijama treba izbegavati”, navodi ona.

Od juna 2011. godine u Evropskoj uniji zabranjena je prodaja bočica i cucli za bebe sa BPA, organskom komponentom plastike.

U prodaji su one sa oznakom BPA free (Bez BPA).

Pre nekoliko godina istraživači u Americi apelovali su da plastika na odeljenjima neonatologije može štetno uticati na bebe u inkubatorima, jer su im suviše izložene.

Francuska je prva zemlja koja je zabranila plastiku sa ftalatima u porodilištima i na odeljenjima pedijatrije.

Evropska regulativa je označila ftalate i kao potencijalno kancerogene.

„U medicinskim proizvodima ftalata ima veoma mnogo.

„Tube za aparate i infuziju, kese u koje se pakuje krv pune su toga i zato često postoji visok nivo ovih materija kod ljudi koji primaju krv”, napominje Majkić.

Ima je i u konzervama

Od ovih štetnih materija niste bezbedni ni ako koristite aluminijumske konzerve.

„Bisfenol A se koristi i za epoksidne smole – kojim se premazuju aluminijumske konzerve za hranu i piće iznutra, čak i one za mleko u prahu za bebe.

„U tom grmu može da leži zec”, kaže Kristina Pogrmić Majkić.

I fiskalni računi sadrže štetni bisfenol A, dodaje ona.

„Bisfenol A (BPA) i ftalati su nađeni u krvi, urinu, majčinom mleku, čak i beba u stomaku može biti izložen.

Pogledajte video: Plastične kese su izmišljene da bi spasile planetu, ali…

Plastične kese: Kako je izum koji je trebao da spasi planetu postao uzrok zagađenja.  „Oni su tu svuda oko nas. Te supstance se srećom brzo metabolišu, ne ostaju dugo u organizmu, izbacuju se urinom, ali je problem u tome što smo veoma izloženi.

„One mogu biti štetne u nekim visokim koncentracijama i za jetru, nervni, reproduktivni sistem”, upozorava biohemičarka.

Neplodnost

Naučnici sumnjaju da s tim u vezi može biti i značajan porast neplodnosti koji je primećen poslednjih godina.

„Prema nekom proračunu 72 miliona žena je trenutno neplodno, a činioci za to nisu precizni identifikovani.

„Sve više pažnje se usmerava ka endokrinim ometačima, koji mogu izazvati te probleme”, ističe Majkić.

U endokrine ometače, koji mogu da naruše hormonski balans u oprganizmu, spadaju ne samo ftalati i bisfenol A, već i pesticidi, herbicidi, jedinjenja koja nastaju sagorevanjem.

Stručnjaci upozoravaju i da je važno da se plastika sa oznakom 1 i 6 koristi jednokratno, kao što i piše.

Ako se duže koristi, bude izložena toploti ili deterdžentu postoji mogućnost da štetne hemikalije mogu doći u naše piće.

Plastika u kišnici

Miodrag Stojković je profesor humane genetike na Univerzitetu u Kragujevcu, a trenutno radi na Univerzitetu Harvard u Bostonu i istražuje matične ćelije.

„Problem generalno s plastikom je što je to i dalje nepoznat faktor koji je jako prisutan u ljudskoj sredini ne samo kao zagađivač, već je postao i sastavni deo naše ishrane”, navodi Stojković.

„Nalazi se i u vodi, kako sa česme tako i iz plastičnih flaša. Ima je i u kišnici.

„Mi je pijemo, mi je jedemo i mi je udišemo svakodnevno”, kaže za BBC na srpskom genetičar.

„Automobilske gume je sadrže, one se zovu gume ali tu je i smesa plastike, pri svakom kočenju oslobađa se ta prašina i preko pluća ulazi u naš organizam”, opisuje Stojković.

Kad se pere sintetički veš, koji se sastoji od plastičnih materija, svaka mašina u domaćinstvu, navodi on, za jedno pranje izbaci u ljudsku sredinu 700.000 tih čestica.

Muka je, kaže genetičar, kako dokazati postojanje plastike u ljudskom organizmu.

„Ne postoji test, parametar ili marker koji vam služi da kažete da `Miodrag Stojković ima plastiku u sebi`. To ne postoji”.

„Jedna austrijska studija je dokazala da u ljudskom izmetu ima devet različitih vrsta plastike. Pitanje da li ona ulazi u krvotok ili u mozak”, ističe.

Napominje da se i dalje vrlo malo zna o tome, čak i među naučnicima.

Kako da se zaštitimo?

„Da izbegavamo stvari za koje znamo da je unutra plastika, a to je voda iz plastične flaše, poklopci na čašama za kafu.

„Treba da mislimo malo više na zdravlje i izbegavamo njen direktan dodir sa hranom i pićem”, navodi Stojković.

Sa njim je saglasna i doktorka Jorga. Oboje napominju važnost zakonske regulative.

„Kad god možemo treba da se vratimo na staklenu ambalažu. Postali smo plastificirani i zato nastaju problemi.

„Kad su male količine neće ništa biti, ali ako je više puta dnevno i non stop onda je to enormni problem”, zaključuje doktorka.

Iako svi sagovornici ističu značaj zakonske regulative, na nju se nekad previše čeka.

„Kad se pokaže da je neka supstanca štetna puno vode mora da proteče i puno naučnih dokaza da se prikupi da bi agencije koje su autoritet donele neka nova pravila”, navodi Majkić.

Na primer, u Francuskoj je zabranjen od 2015. bisfenol A u konzervama, na domaćem tržištu, ali ne i za izvoz”, dodaje ona.

Pogledajte video – Akcija Čep za hendikep

Evropska agencija za bezbednost hrane EFSA je te godine smanjila da dnevni unos bisfenola A ne sme biti veći od četiri mikrograma po kilogramu telesne težine.

Međutim, teško da će neko to da računa svakog dana.

„Trebalo bi da dajemo urin da to odredimo. Računica je jako teška za običnog građanina, ali zato treba da budemo svesni gde se nalazi i koju plastiku treba da izbegavamo”, kaže naučnica.

Problem za naredne generacije

Jednim patikama koje imaju plastičan đon treba 400 godina da se razgrade, navodi Stojković.

Zato su se zemlje širom sveta okrenule reciklaži i zaštiti životne sredine.

Skandinavija prednjači u zakonima i odnosu prema reciklaži plastičnog otpada.

U Holandiji važi pravilo da što više plastike baciš, više plaćaš i tako su smanjili i upotrebu plastike.

„To je problem koji prati ne samo našu generaciju, zato treba da razmislimo kakvu zemlju ostavljamo deci”. rekao je genetičar Miodrag Stojković.

Kako rešiti zagađenje

Kako rešiti problem zagađenja plastikom

Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP) navodi da je plastične proizvode neophodno upotrebljavati više puta i reciklirati ih kao i naći zamenske materijale i lance snabdevanja za njih.

Svetska organizacija je u nedavnom izveštaju predložila transformaciju tržišta plastike po principima cirkularne ekonomije. Umesto privrede oslonjene na stvaranje otpada, treba uspostaviti društvo u kojem se plastika koristi više puta i recikliranjem dobija drugu svrhu. U dokumentu je naglašen značaj ubrzavanja razvoja tržišta reciklirane plastike kako bi postala profitabilnija. Transformišimo privredu oslonjenu na stvaranje otpada u društvo ponovne upotrebe

Za primenu alternativnih sirovina i materijala neophodne su promene na polju potražnje, kod potrošača, kao i u regulatornom okviru, navodi UNEP.

U izveštaju se ističe da su neka rešenja već dostupna i da vode ekonomskoj koristi i smanjenju štete po ljudsko zdravlje, životnu sredinu i klimu.

Zajednička  akcija

U ovaj proces moraju biti uključeni svi. Države i lokalna samouprava treba da uvedu zakone i propise za smanjenje proizvodnje štetnih i onih vrsta plastičnih proizvoda koji nisu potrebni, da podstaknu održivo poslovanje u sektoru i unaprede infrastrukturu za upravljanje otpadom.

Investitori mogu igrati ključnu ulogu u obezbeđivanju sredstava finansiranja i postavljanju standarda za preduzeća i industriju. Nevladine, i verske organizacije i društvene inicijative su moćan izvor promena u svetu. Svi možemo ličnim primerom da pokrenemo promene.

U cilju obeležavanja ovog značajnog jubileja, najavljen je veliki broj događaja i aktivnosti širom sveta. Još uvek možete da registrujete svoj događaj i da se pridružite borbi protiv zagađenja plastikom.

Pa kako smo dospeli ovde?

Od 1950-ih do 1970-ih, proizvedena je samo mala količina plastike, i kao rezultat, plastični otpad je bio relativno podnošlјiv.

https://youtu.be/_NAbkldMV48

Međutim, između 1970-ih i 1990-ih, proizvodnja plastičnog otpada se više nego utrostručila, što odražava sličan porast proizvodnje plastike.

Početkom 2000-ih, količina plastičnog otpada koju smo proizveli porasla je više u jednoj deceniji nego u prethodnih 40 godina.

Danas proizvodimo oko 400 miliona tona plastičnog otpada svake godine.

Vidimo i druge zabrinjavajuće trendove. Od 1970-ih, stopa proizvodnje plastike je rasla brže od bilo kojeg drugog materijala. Ako se istorijski trendovi rasta nastave, predviđa se da će globalna proizvodnja primarne plastike dostići 1.100 miliona tona do 2050. Takođe smo videli zabrinjavajući pomak ka plastičnim proizvodima za jednokratnu upotrebu, predmetima koji bi trebalo da budu bačeni nakon jedne kratke upotrebe.

Potrebna je sistemska promena kako bi se zaustavio tok plastičnog otpada koji završava u životnoj sredini.

Za više informacija o obeležavanju Svetskog dana životne sredine, možete posetiti zvaničnu internet stranicu kampanje – https://www.worldenvironmentday.global/ , kao i UN programa za zaštitu životne sredine https://www.unep.org/interactives/beat-plastic-pollution/