SVETSKI DAN BORBE PROTIV ŠEĆERNE BOLESTI – 14. NOVEMBAR 2025.

by

 “Šećerna bolest i blagostanje na radnom mestu”

 

Svetski dan dijabetesa (šećerne bolesti) obeležava se svake godine 14. novembra kao najveća svetska kampanja podizanja svesti o dijabetesu. Ovaj dan je postao zvanični dan Ujedinjenih nacija (UN) 2006. godine, a obeležava se na rođendan Sira Frederika Bantinga, koji je zajedno sa Čarlsom Bestom 1922. otkrio insulin.

Dijabetes može uticati na ljude u svim životnim fazama, uključujući detinjstvo, reproduktivne godine, radni vek i starije doba. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je za ovu godinu odabrala temu „Dijabetes u svim životnim fazama“ (engl. Diabetes across life stages) kako bi se istakla potreba svake osobe sa dijabetesom da ima pristup adekvatnoj, integrisanoj nezi, podržavajućem okruženju i politikama koje promovišu zdravlje, dostojanstvo i brigu o sebi. Posebno se ove godine posvećuje pažnja radnom mestu i kako ono utiče na šećernu bolest.

Ove godine slogan Svetskog dana borbe protiv šećerne bolesti je: „Saznajte više i učinite više za osobe obolele od šećerne bolesti na radnim mestima“. Globalno, 7 od 10 odraslih (412 miliona ljudi) koji boluju od šećerne bolesti su radno sposobni. Za milione zaposlenih, diabetes je svakodnevna realnost – ali na radnom mestu često može postati izvor stresa, stigme i straha.

Ova kampanja takođe naglašava važnost doživotnog pristupa prevenciji i lečenju dijabetesa, kao i opštoj zdravstvenoj dobrobiti.

Ključne poruke ovogodišnje kampanje uključuju sledeće:

  • Dijabetes može pogoditi ljude u bilo kojoj životnoj fazi, od detinjstva do starosti.
  • Napori za prevenciju i lečenje dijabetesa treba da budu integrisani kroz sve životne faze.
  • Osobe sa dijabetesom treba osnažiti da vode računa o svom zdravlju i dobrobiti.

Svetski dan dijabetesa pruža jedinstvenu priliku za podizanje svesti o dijabetesu kao jednom od ključnih javnozdravstvenih izazova, ali i priliku za širenje znanja i stvaranje trajnih promena za sve osobe koje žive sa ovom bolešću.

Zemlje članice SZO-a su 2022. godine objavile listu ciljeva koje bi trebalo postići do 2030. godine za sve ljude sa dijabetesom na globalnom nivou:

  • Dijabetes dijagnostikovati u 80% slučajeva.
  • Kod 80% dijagnostikovanih dijabetičara postići dobro održavanje nivoa glukoze u krvi.
  • Kod 80% dijagnostikovanih dijabetičara postići dobro održavanje krvnog pritiska.
  • 60% dijabetičara starijih od 40 godina lečiti statinima.
  • Svim osobama (100%) sa dijabetesom tipa 1 omogućiti pristup pristupačnom insulinu i samokontroli nivoa glukoze u krvi.

Ključne činjenice o dijabetesu:

  • Broj obolelih od dijabetesa u svetu porastao je sa 200 miliona 1990. godine na čak 830 miliona 2022. godine.
  • Prevalencija dijabetesa raste brže u slabije i srednje razvijenim zemljama nego u visoko razvijenim.
  • Više od 50% dijabetičara tokom 2022. godine nije uzimalo lekove za dijabetes.
  • Pokrivenost lečenjem dijabetesa nije bila dovoljna u slabije i srednje razvijenim zemljama.
  • Dijabetes može izazvati slepilo, bubrežne bolesti, srčani i moždani udar, kao i amputaciju donjih ekstremiteta.
  • Tokom 2021. godine, dijabetes i bubrežne bolesti izazvane dijabetesom bili su uzrok više od 2 miliona smrtnih slučajeva. Dodatno, 11% smrti od kardiovaskularnih bolesti bilo je uzrokovano visokim nivoom glukoze u krvi.
  • Načini prevencije ili odlaganja početka dijabetesa tipa 2 su: pravilna ishrana, redovna fizička aktivnost, održavanje zdrave telesne težine i nekonzumiranje duvana.
  • Dijabetes se može lečiti, a njegove posledice mogu se izbeći ili odložiti pravilnom ishranom, fizičkom aktivnošću, uzimanjem lekova i redovnim pregledima koji omogućavaju rano otkrivanje i lečenje komplikacija.
    • 589 miliоnа ljudi u svеtu imа diјаbеtеs, оd којih 2/3 čini rаdnо акtivnо stаnоvništvо.
    • Približnо 1/2 оbоlеlih nе znа dа imа diјаbеtеs. Коd njih bоlеst јоš niје оtкrivеnа, uslеd blаgе i čеstо nеprеpоznаtе simptоmаtоlоgiје. Оvе оsоbе su pоsеbnо izlоžеnе riziкu оd коmpliкаciја diјаbеtеsа.
    • Prоcеnjuје sе dа u Srbiјi približnо 440.000 оsоbа živi sа diјаgnоzоm diјаbеtеsа, а pоtеnciјаlnо јоš 246.000 оsоbа nеmа pоstаvljеnu diјаgnоzu šеćеrnе bоlеsti tј. nе znа dа imа diјаbеtеs.
    • 3/4 оbоlеlih је imаlо ili imа nекi оbliк аnкsiоznоsti, dеprеsiје ili drugi pоrеmеćај mеntаlnоg zdrаvljа zbоg diјаbеtеsа.
    • 4/5 оbоlеlih је zbоg diјаbеtеsа dоživеlо sindrоm sаgоrеvаnjа nа rаdu.
  • Širenje svesti o društvenom i ličnom značaju šećerne bolesti, teži da rezultira u postavljanju ključnih pitanja, na prvom mestu značajnih za pacijente i njihove porodice, a u širem kontekstu i za one socijalne situacije u kojima se u punoj meri mogu ispoljiti izazovi svakodnevice za osobe koje žive sa dijabetesom. Posmatrano na nivou sveta, milioni ljudi koji žive sa šećernom bolešću svakog dana odlaze na posao i prevazilaze brojne poteškoće povezane sa njihovim zdravstvenim stanjem. Nekada su ove poteškoće direktna posledica same šećerne bolesti, dok ih ponekada možemo pripisati reakcijama društvene okoline koje nisu uvek potkrepljene znanjima i na njima zasnovanim stavovima. Ovo je posebno važno u pogledu podatka da prema nekim izvorima, 3 od 4 osobe koje žive sa šećernom bolešću prijavljuju da su doživele anksioznost, depresiju ili neki drugi poremećaj mentalnog zdravlja kao posledicu šećerne bolesti, što dodatno naglašava važnost podrške socijalnog okruženja. Dodatno, prema rezultatima jednog istraživanja, 4 od 10 osoba koje žive sa šećernom bolešću navodi da „upravljanje“ bolešću na poslu ostvaruje negativan uticaj na njihovo mentalno zdravlje. Razmišljanje i usredsređivanje na probleme šećerne bolesti povezane sa radnim mestom, tema su ovogodišnje globalne kampanje, pod nazivom „Šećerna bolest i radno mesto“ („Diabetes and the workplace“).
  • Izаzоvi pоvеzаni sа diјаbеtеsоm nа rаdnоm mеstu–        Оsоbе sа diјаbеtеsоm su zbоg svоје bоlеsti i акtivnоsti pоvеzаnih sа коntrоlоm diјаbеtеsа izlоžеnе brојnim izаzоvimа nа rаdnоm mеstu.

    –        Svакоdnеvnо sе trudе dа uspоstаvе bаlаns izmеđu svојih zdrаvstvеnih pоtrеbа i оnоgа štо sе nа pоslu оd njih оčекuје. Zbоg tоgа su čеstо prisiljеnе dа кriјu ili nе gоvоrе оtvоrеnо о svоm zdrаvstvеnоm stаnju.

    –        Odsustvо pоdršке utičе nа mеntаlnо blаgоstаnjе оbоlеlih, nа njihоvо nаprеdоvаnjе u каriјеri i коmplеtаn živоt оbоlеlе оsоbе.

    2. Znаčај zdrаvоg rаdnоg окružеnjа

    –        Zdrаvо i bеzbеdnо rаdnо окružеnjе је prеduslоv zа оčuvаnjе zdrаvljа pојеdincа.

    –        Оdsustvо mоgućnоsti zа fizičкu акtivnоst, izbоr zdrаvе hrаnе i pоdršке mеntаlnоm blаgоstаnju nа pоslu је pоsеbnо štеtnо zа оbоlеlе оd diјаbеtеsа, аli i zа оsоbе u riziкu zа nаstаnак diјаbеtеsа i drugih nеzаrаznih bоlеsti.

    3. Pоdršка оbоlеlim оd diјаbеtеsа nа rаdnоm mеstu

    –        Еduкаciја pоslоdаvаcа i zаpоslеnih о diјаbеtеsu dоprinеlа bi еliminаciјi brојnih zаbludа u vеzi sа diјаbеtеsоm i stvаrаnju rаdnоg окružеnjа u којеm diјаbеtеs nе bi višе biо izvоr stigmаtizаciје, disкriminаciје i strеsа zа оbоlеlе оd diјаbеtеsа.

    –        Pоrеd tоgа, јаčаnjе svеsti i rаzumеvаnjа zа pоtrеbе оbоlеlih оd diјаbеtеsа dоprinеlо bi dа sе оsоbе sа diјаbеtеsоm оsеćајu bеzbеdnо, vrеdnоvаnо i оsnаžеnо zа nаprеdоvаnjе u pоslu – а dа pri tоm nе ugrоzе svоје zdrаvljе.

    –        Iz tоg rаzlоgа, pоslоdаvci trеbа dа prеduzmu dоdаtnе mеrе zа stvаrаnjе zdrаvоg rаdnоg окružеnjа i pоdršкu оbоlеlim оsоbаmа i оnimа u riziкu zа nаstаnак diјаbеtеsа.

    Napore u ovoj oblasti posebno podržava podatak da je prema procenama iz sveta 7 od 10 osoba koje žive sa šećernom bolešću radno aktivnog uzrasta. Stoga, usvajanje adekvatnih poslovnih praksi i politika, kao i pružanje neophodne podrške osobama sa šećernom bolešću, mogu dati značajan doprinos borbi protiv dijabetesa, kako na ličnom tako i na društvenom planu. Navode se i neki konkretni primeri mera koje mogu poboljšati položaj osoba sa dijabetesom u radnom okruženju: omogućiti adekvatne uslove za rad (dostupnost vode, hrane i radne pauze), obučiti osoblje za pružanje prve pomoći u slučaju hitnih stanja povezanih sa šećernom bolešću, razvijati podržavajuće okruženje bez stigmatizacije, omogućiti fleksibilne radne rasporede, pružiti adekvatnu psihološku podršku zaposlenima, obezbediti zdrave užine, organizovati edukacije na temu šećerne bolesti. Podizanje svesti u ovoj oblasti i uključivanje svih relevantnih društvenih činilaca može pružiti značajan podstrek osobama koje žive sa šećernom bolešću za ostvarivanje njihovih ličnih potencijala i prevazilaženje nezaobilaznih izazova. Kao i prethodne godine, podrška ovogodišnjoj kampanji, može se stimulisati putem društvenih mreža, kroz poruke uz natpis – #DiabetesLife.

Svetski dan dijabetesa - atlas

Šećerna bolest (Diabetes mellitus) predstavlja jednu od najznačajnijih hroničnih nezaraznih bolesti našeg doba, sa rastućim uticajem na društva i zdravstvene sisteme. Opterećenje dijabetesom u svetu pokazuje rastući trend tokom prethodnih decenija – u periodu 1980-2014 godine, broj osoba sa dijabetesom u svetu porastao je sa 108 miliona na 422 miliona. Dodatno, u periodu od 20 posmatranih godina (2000-2019), opaža se i porast smrtnosti od dijabetesa od 3%. Ukupno, na nivou sveta, broj osoba umrlih od dijabetesa iznosio je 1,5 miliona u 2019. godini, čemu se može dodati i 460 000 smrtnih ishoda od bubrežnih bolesti koje su nastupile kao posledica dijabetesa.

Prema podacima iz Istraživanja zdravlja stanovništva Srbije za 2019. godinu, 8,3% starijih od 20 godina izjavilo je da ima šećernu bolest, što predstavlja porast u odnosu na istraživanje iz 2006. godine, kada je ovaj udeo iznosio 5,3%. Posmatrano prema strukturi uzroka smrti, udeo dijagnoza E10-E14 (kojima se označavaju različiti oblici šećerne bolesti), u svim uzrocima smrti u Republici Srbiji u tri uporedne godine (2000. – 2010. – 2020.) iznosio je 2,4% – 3,1% – 2,9%.

Dijabetes - hronična bolest sa ozbiljnim posledicama - Miter ... Najčešći simptomi dijabetesa:

  • Učestalo mokrenje (poliurija) – telo pokušava da izbaci višak šećera putem urina.
  • Pojačana žeđ (polidipsija) – posledica gubitka tečnosti zbog čestog mokrenja.
  • Pojačan apetit (polifagija) – iako osoba jede više, može gubiti na težini jer ćelije ne mogu da iskoriste glukozu.
  • Neobjašnjiv gubitak telesne težine – posebno kod tipa 1.
  • Umor i slabost – zbog smanjenog unosa glukoze u ćelije.
  • Zamagljen vid – povišen šećer utiče na sočivo oka.
  • Sporo zarastanje rana i učestale infekcije (posebno kože, desni i mokraćnih puteva).
  • Trnjenje, žarenje ili bol u stopalima i šakama – može biti znak oštećenja nerava (dijabetička neuropatija).

Posebno treba posumnjati na dijabetes:

  • ako se ovi simptomi jave naglo kod dece i mladih, uz izraženu žeđ i učestalo mokrenje (moguć dijabetes tipa 1);
  • ako se kod odraslih pojavi umor, žeđ i češće infekcije (moguć tip 2 dijabetesa);
  • kod osoba sa faktorima rizika: gojaznost, fizička neaktivnost, hipertenzija, povišeni trigliceridi, gestacijski dijabetes u trudnoći ili pozitivna porodična anamneza.

Potvrda dijagnoze dijabetesa:

Dijabetes se potvrđuje u zdravstvenoj ustanovi, laboratorijskim merenjem glikemije, odnosno glukoze u krvi. Ukoliko je vrednost veća od 7,0 mmol/L, pri dva merenja u različitim danima, našte (pre doručka), postavlja se dijagnoza dijabetesa.

Ekonomski uticaj šećerne bolesti zavređuje posebnu pažnju. Procene iz SAD govore da su troškovi koji se povezuju sa dijagnozom dijabetesa u 2017. godini iznosili 327 milijardi američkih dolara – od toga 237 milijardi dolara direktnih medicinskih troškova i 90 milijardi dolara izgubljene produktivnosti. Uzevši u obzir i ovako izraženu ekonomsku dimenziju šećerne bolesti u savremenim društvima, aktivnosti na polju prevencije dobijaju na dodatnoj važnosti.

Veliki javnozdravstveni značaj pridaje se tipu 2 dijabetesa, koji se sreće kod više od 90% svih bolesnika sa šećernom bolešću. Sa druge strane, komplikacije šećerne bolesti zauzimaju posebno mesto u svim razmatranjima o dijabetesu. Odrasle osobe sa dijabetesom imaju 2-3 puta povećan rizik za nastanak srčanog i moždanog udara. Takođe, kod ovih pacijenata, neuropatija udružena sa smanjenim protokom krvi u tkivu stopala povećava verovatnoću nastanka ulkusa, infekcija i konačno, potencijalne amputacije zahvaćenog ekstremiteta. Sa druge strane dijabetesna retinopatija je važan uzrok slepila – u svetu se broj osoba koje su oslepele zbog dijabetesa procenjuje na oko 1 milion. Konačno, dijabetes je jedan od vodećih uzroka hronične bolesti bubrega. Sveukupno, brojne komplikacije koje dodatno usložnjavaju osnovno stanje, zahtevaju dodatno angažovanje resursa zdravstvenog sistema, povećavajući troškove i umanjujući mogućnosti za raspodelu sredstava ka drugim potrebama.

Prema Istraživanju zdravlja stanovništva Srbije iz 2019. godine, u 2018. godini dijabetes je imalo 7,8% stanovnika Srbije starosti 15 i više godina (7,5% muškaraca i 8,0% žena), što je za 2,5% više nego 2006. godine. U starosnoj grupi 65 i više godina, dijabetes je imalo 18,6% stanovnika Srbije i to značajno više u gradskim (20,1%) nego seoskim naseljima (16,7%)*.

Prema podacima iz Zdravstveno-statističkog godišnjaka Srbije, u Srbiji sa dijagnozom  dijabetesa živi oko 450.000 osoba ili 8,1% populacije. Dijabetes tipa 2 čini 95% svih slučajeva.

Prema podacima iz Registra lica obolelih od dijabetesa, tokom 2023. godine u Srbiji je registrovano 259 novih slučajeva tipa 1 dijabetesa kod osoba mlađih od 30 godina. Nestandardizovana stopa incidencije za ovu bolest iznosila je 13,0 na 100.000 osoba istog uzrasta. Najviše standardizovane stope incidencije zabeležene su u Severnobačkoj (23,3) i Moravičkoj oblasti (21,8), dok su najniže vrednosti registrovane u Zapadnobačkoj oblasti, gde nije zabeležen nijedan slučaj, zatim u Borskoj (3,9) i Jablaničkoj oblasti (6,5).

U istoj godini evidentirano je 16.183 novoobolelih od tipa 2 dijabetesa. Nestandardizovana stopa incidencije za ovaj tip bolesti iznosila je 244,3 na 100.000 stanovnika. Najviše standardizovane stope incidencije zabeležene su u Severnobačkoj (270,6) i Južnobanatskoj oblasti (245,8), a najniže u Beogradskoj (60,2) i Šumadijskoj oblasti (83,8).

Dijabetes predstavlja treći vodeći uzrok smrti u Srbiji. Tokom 2024. godine od ove bolesti je preminulo 2.615 osoba, među kojima je bilo 1.152 muškarca i 1.463 žene. U poslednjoj deceniji primećen je trend smanjenja smrtnosti od svih tipova dijabetesa, pri čemu je nestandardizovana stopa mortaliteta opala sa 42,7 na 100.000 stanovnika u 2015. godini na 39,7 u 2024. godini. Najviše standardizovane stope mortaliteta u 2023. godini uočene su u Zaječarskoj (27,4) i Rasinskoj oblasti (22,0), dok su najniže registrovane u Kolubarskoj (3,8) i Moravičkoj oblasti (5,2).

Sprečavanje razvoja tipa 2 dijabetesa može se postići jednostavnim intervencijama u životnom stilu, i u tom smeru ciljevi svakog pojedinca treba da budu:

•       Dostizanje i održavanje zdrave telesne mase
•       Fizička aktivnost
•       Zdrava ishrana
•       Prestanak (ili nezapočinjanje) pušenja

Ipak, za postizanje sveobuhvatnih rezultata na nivou šire zajednice, potreban je nešto drugačiji pristup sa ciljem efikasnog usvajanja pobrojanih životnih navika. S tim u vezi, iskustva iz sveta naglašavaju da je za postizanje trajnih rezultata na nivou populacije potrebno sprovesti akciju na više nivoa, u okvirima celog društva, posvetiti pažnju zahtevima različitih populacionih grupa, adekvatno programski ciljati populacije u visokom riziku kao i opštu populaciju sa nižim rizikom za razvoj šećerne bolesti. Poseban značaj imaju organizovani programi prevencije u koje se uključuju osobe za koje se ustanovi određeni nivo rizika za razvoj tipa 2 dijabetesa. U okviru ovakvih programa, osoba se aktivno prati sa ciljem uticaja na održanje zdravih životnih navika, kao i postizanje zacrtanih ciljeva (gubitak telesne mase i postizanje određenog nivoa fizičke aktivnosti).
Zaključno, Svetski dan borbe protiv šećerne bolesti treba sve da nas podseti na značaj prevencije tipa 2 dijabetesa – usvajanje životnih stilova koji smanjuju rizik od razvoja ove bolesti, može uticati i na smanjenje rizika za razvoj brojnih drugih stanja, i time ostvariti sveobuhvatan uticaj na unapređenje zdravlja.