MART – MESEC BORBE PROTIV RAKA

• Rak je jedan od vodećih uzroka smrti širom sveta i odgovoran je za skoro 10 miliona smrti u 2022. godini, ili skoro svaki šesti smrtni slučaj.
• Najčešći karcinomi su karcinom dojke, pluća, debelog creva i rektuma i prostate, a kod nas (usled nepravovremenog otkrivanja i lečenja i kasnog uvođenja imunizacije) i rak grlića materice.
• Otprilike 1/3 smrtnih slučajeva od raka je posledica upotrebe duvana, visokog indeksa telesne mase, konzumiranja alkohola, malog unosa voća i povrća i nedostatka fizičke aktivnosti.
• Infekcije koje izazivaju rak, kao što su humani papiloma virus (HPV) i hepatitis, odgovorne su za približno 30% slučajeva raka u zemljama sa niskim i nižim srednjim prihodima.
• Mnoge vrste raka se mogu izlečiti ako se rano otkriju i efikasno leče.
• Najvažniji organizovani, populacioni, skrinizi na rak (otkrivanje u ranoj fazi kada još nema simptoma) su: Papanikolau test (rano otkrivanje raka grlića materice; od 25 do 64 godine, 1 godišnje ili ređe ako ginekolog odredi), mamografija (rano otkrivanje raka dojke; od 50 do 69 godina, 1 u 2 godine) i test na skriveno krvarenje u stolici (rano otkrivanje raka debelog creva; od 50 do 74 godine, 1 u 2 godine).
• Imunizacija dece, posebno protiv hepatitisa u uzrastu odojčeta (smanjuje se rizik od hepatocelularnog karcinoma) i HPV imunizacija kod oba pola, od 9 do 19 godina (sprečava kod žena – rak grlića materice, vagine i vulve; kod muškaraca – rak penisa, a kod oba pola – rak zadnjeg dela grla i završnog dela debelog creva);
• Upoznajte se sa mogućim znacima raka (tumora): Mogući_znaci_raka

Obolevanje i umiranje od raka u svetu

Prema najnovijim procenama Svetske zdravstvene organizacije i Međunarodne agencije za istraživanje raka, obolevanje od malignih bolesti u svetu je poraslo sa 12,7 miliona u 2008. godini i 14,1 miliona ljudi u 2012. godini na 19,3 miliona ljudi u 2020. godini. Prema istom izvoru, registrovano je 9,9 miliona smrtnih slučajeva od svih lokalizacija malignih tumora u 2020. godini. Procena je da će tokom života jedan od pet muškaraca i jedna od šest žena oboleti od raka, a jedan od osam muškaraca i jedna od jedanaest žena umreti od nekog oblika maligne bolesti.

Povećano opterećenje rakom je posledica nekoliko faktora, od kojih su najznačajniji ukupan porast stanovništva i produženo očekivano trajanje života, ali i promena učestalosti određenih faktora rizika za rak, povezanih sa socijalnim i ekonomskim razvojem. Primer su zemlje ubrzanog ekonomskog razvoja, gde su u prošlosti najučestaliji bili maligni tumori koji su posledica infekcije. Sada se u ovim zemljama češće javljaju oni tipovi malignih bolesti koji se dovode u vezu sa stilom života i koji su učestaliji u industrijski razvijenim zemljama.

Uprkos činjenici da su preventivni programi u nekim zemljama doveli do značajnog smanjenja stopa obolevanja od nekih lokalizacija raka, kao što su rak pluća (primer, kod muškaraca u Severnoj Evropi i Severnoj Americi) i rak grlića materice (primer, u većini zemalja, osim u zemljama subsaharske Afrike), novi podaci pokazuju da se i dalje većina zemalja još suočava sa povećanjem apsolutnog broja slučajeva malignih bolesti koji se kasno dijagnostikuju i zahtevaju dugotrajno lečenje i negu.

U svetu su, i dalje, rak pluća, rak dojke i rak debelog creva vodeće lokalizacije raka u obolevanju i u umiranju. Ove tri vrste raka čine zajedno jednu trećinu novoobolelih i umrlih osoba od raka. Rak pluća je najčešće dijagnostikovan rak kod muškaraca i čini 14,5% svih novih slučajeva raka i 22% svih smrtnih slučajeva od raka kod muškaraca. Potom slede karcinom prostate (13,5%) i kolorektalni karcinom (10,9%). Rak dojke je najčešće dijagnostikovan maligni tumor kod žena (čini 24,2% svih novootkrivenih slučajeva raka) i vodeći uzrok smrti od raka kod žena (15%), a slede ga rak pluća (13,8%) i rak debelog creva (9,5%).

Obolevanje i umiranje od raka u Srbiji, 2024. g.

U Srbiji su tokom 2024. godine od svih malignih tumora obolele 41.472 osobe (21.793 muškarca i 19.679 žena). Iste godine od raka je umrlo 20.314 osoba oba pola, 10.967 muškaraca i 9.347 žena.

Prema poslednjem izveštaju Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”,  tokom 2024. godine, vodeće lokalizacije u obolevanju od raka za mušku populaciju bile su pluća i bronh (19,5%), kolon i rektum (15,9%), prostata (12,4%), mokraćna bešika (8,2%) i pankreas (3,4%). Kod osoba ženskog pola najčešće lokalizcije tumora bile su dojka (23,1%), pluća i bronh (10,1%), kolon i rektum (10,6%), grlić materice (5,6%), materica – telo (5,3%) i mokraćna bešika (4,0%).

Vodeće lokalizacije u umiranju od raka u Srbiji 2024. godine kod muškaraca bile su karcinom pluća i bronha (27,3%), kolona/rektuma (14,3%), prostata (9,7%), pankreas (5,7%), želudac (4,5%), mokraćna bešika (4,3%), jetra (4,0%), mozak (2,9%), leukemija (2,6%), larinks (2,4%) i druge lokalizacije (22,4%) a kod žena – pluća i bronh (19,7%), dojka (18,2%), kolon/rektum (10,4%), pankreas (6,3%), ovarijum (4,6%), grlić materice (4,4%), materica – telo (3,2%), želudac (3,0%), jetra (2,7%), mozak (2,7%) i druge lokalizacije (24,8%).

Standardizovana stopa mortaliteta od raka na populaciju Srbije prema vodećim lokalizacijama kod muškaraca iznosila je 305,8 na 100.000 muškaraca (Srbija sever/Vojvodina – 302,2; Region Beograda – 325,2, Srbija jug – 286,8 i Region Šumadije – 293,4) a kod žena je iznosila 248,2 na 100.000 žena (Srbija sever – 241,7; Region Beograda – 280,2, Srbija jug – 221,8 i Region Šumadije – 224,0).

 

Prevencija i rano otkrivanje

Smernice Svetske zdravstvene organizacije (SZO) imaju za cilj da poboljšaju šanse za preživljavanje ljudi koji žive sa rakom, tako što će usmeriti zdravstvene službe da se fokusiraju na rano dijagnostikovanje i lečenje ovih bolesti. Jedan od problema je što se mnogi slučajevi raka otkriju prekasno. Čak i u zemljama sa razvijenom zdravstvenom službom, mnogi slučajevi raka se otkrivaju u uznapredovaloj fazi, kada je teže uspešno lečenje.

U Srbiji su 2013. godine doneti nacionalni programi za skrining raka grlića materice, raka dojke i kolorektalnog raka, koji bi trebalo da u narednom periodu značajno smanje obolevanje i umiranje od navedenih lokalizacija malignih tumora. Na skrining raka dojke pozivaju se žene starosti od 50 do 69 godina. Mamografski preventivni pregledi predviđeni su da se rade svim ženama navedenog uzrasta na dve godine. Skriningom na karcinom grlića materice obuhvaćene su žene između 25 i 64 godina, koje su pozivane na preventivni ginekološki pregled i Pap test jednom u tri godine. Ciljna grupa za testiranje na rak debelog creva odnosi se na građane oba pola starosti od 50 do 74 godina, koji se jednom u dve godine pozivaju na testiranje na skriveno krvarenje u stolici.

I dalje jedan od značajnih problema u Srbiji predstavlja i neprepoznavanje rizičnog ponašanja i nedovoljno korišćenje pozitivnih iskustava iz razvijenih zemalja sveta u sprovođenju programa prevencije i ranog otkrivanja raka.

Između 30-50% svih slučajeva raka se može sprečiti. Prevencija predstavlja najbolju dugoročnu strategiju za kontrolu raka. SZO radi sa državama članicama na jačanju nacionalnih politika i programa za podizanje svesti i smanjenje izloženosti faktorima rizika od raka. SZO radi i na blagovremenom pružanju informacija koje su stanovništvu potrebne za usvajanje zdravih stilova života.

 Duvan

Duvanski dim ima više od 7000 hemikalija, za najmanje 250 je poznato da su štetne, a za najmanje 70 je poznato da izazivaju rak (Međunarodna agencija za istraživanje raka ga svrstava u klasu 1. karcinogena). U svetu, upotreba duvana je jedini najveći faktor rizika za smrtnost od raka koji se može izbeći a ipak i dalje ubija više od 8 miliona ljudi svake godine od raka i drugih bolesti povezanih sa pušenjem. Gotovo 80% od 1,1 milijarde pušača u svetu živi u zemljama sa niskim i srednjim prihodima.

Kancerogeni iz duvanskog dima odgovorni su za 90% slučajeva raka pluća, ali i značajan broj slučajeva drugih malignih bolesti:

• usana, usne šupljine i ždrela (50% slučajeva)
• grkljana (76% slučajeva)
• jednjaka, želuca
• debelog creva, jetre, gušterače (pankreasa)
• bubrega, mokraćne bešike, mokraćnih puteva
• grlića materice
• krvi (akutna mijeloidna leukemija).

Pušenje takođe pogoršava prognozu i kvalitet života osoba sa malignim bolestima.

Oko 30% svih smrtnih ishoda od malignih bolesti nastaju kao posledica pušenja duvana, prekomerne telesne težine, nepravilne ishrane, nedovoljne fizičke aktivnosti i konzumacije alkohola, a da se na više od 80% svih malignih bolesti može uticati modifikovanjem i eliminacijom ovih faktora rizika.

Svakodnevno i povremeno puši više od 1/3 odraslog stanovništva, a prosečan „pušački staž” svakodnevnih pušača iznosi približno 19 godina. Više od 3/5 stanovništva izloženo je duvanskom dimu u sopstvenoj kući, a 2/5 i na radnom mestu

Alkool

Alkohol, prema klasifikaciji Međunarodne agencije za istraživanje raka, je toksična, psihoaktivna supstanca koja izaziva zavisnost i predstavlja karcinogen 1. grupe koji je uzročno povezan sa 7 vrsta raka, uključujući rak jednjaka, jetre, kolorektalnog karcinoma i raka dojke. Upotreba alkohola može dovesti do pojave raka usne šupljine, ždrela i larinksa. Konzumacija alkohola je povezana sa 740 000 novih slučajeva raka svake godine. Globalno, 1 od 20 karcinoma dojke se pripisuje konzumiranju alkohola.

 Fizička neaktivnost, faktori ishrane, gojaznost i prekomerna težina

Prekomerna telesna težina i gojaznost povezane su sa povećanim rizikom od nastanka brojnih malignih bolesti, uključujući karcinom jednjaka (adenokarcinom), kolorektalni karcinom, karcinom dojke kod žena u postmenopauzi, karcinom endometrijuma i bubrega, ali i druge tumore kao što su karcinom pankreasa, jetre i žučne kese. Redovna fizička aktivnost, održavanje zdrave telesne težine i pravilna ishrana značajno doprinose smanjenju rizika od nastanka malignih bolesti. Procene ukazuju da se približno 4–8% svih slučajeva raka globalno može pripisati prekomernoj telesnoj masi i gojaznosti, pri čemu se posebno značajan uticaj uočava kod karcinoma dojke, endometrijuma i kolorektuma.

Na osnovu poslednjeg Istraživanja zdravlja stanovništva Srbije, u Srbiji je 2019. godine, na osnovu izmerene vrednosti indeksa telesne mase (ITM), bilo 40,5% normalno uhranjenog stanovništva uzrasta 15 i više godina, dok je više od polovine (57,1%) bilo prekomerno uhranjeno, odnosno predgojazno (36,3%) i gojazno (20,8%).

Teško se procenjuje izolovani doprinos fizičke neaktivnostikao faktora rizika u nastanku malignih tumora. Fizička aktivnost i izbalansirana ishrana su mere prevencije raka debelog creva, dojke i prostate. Istraživanje zdravlja omogućava procenu fizičke aktivnosti povezane sa radnim aktivnostima, prevozom/kretanjem do posla i onu koja se obavlja u slobodno vreme.

Poslednje istraživanje zdravlja je pokazalo da je najveći procenat stanovnika Srbije (46,3%) u toku svojih radnih aktivnosti bio izložen umerenom fizičkom naporu (koji podrazumeva uglavnom aktivnosti koje uključuju umeren fizički napor ili hodanje), 41,1% stanovnika Srbije je bilo izloženo lakom fizičkom naporu (koji podrazumeva uglavnom sedenje ili stajanje), a teškom fizičkom naporu (koji podrazumeva vrlo težak rad ili fizički zahtevne aktivnosti) bilo je izloženo 9,8% stanovnika, dok 2,9% stanovnika nije obavljalo nikakvu radnu aktivnost.

Obavljanje fizičke aktivnosti koja nije vezana za radne aktivnosti, u trajanju od 10 minuta u kontinuitetu, bar jednom nedeljno, u Istraživanju 2019. prijavilo je 93,8% stanovnika Srbije (hodanje prilikom odlaska do i povratka sa nekog mesta), 93,2%, vožnju bicikla prilikom odlaska do i povratka sa nekog mesta, 23,2% fitnes, sport ili rekreaciju 13,8% i intenzivnu fizičku aktivnost namenjenu jačanju mišića 7,2%.

Infekcije

Infekcije predstavljaju značajan faktor rizika za nastanak malignih bolesti. Procene ukazuju da se globalno oko 13% svih karcinoma može povezati sa hroničnim infekcijama, dok u zemljama sa niskim i srednjim prihodima taj udeo dostiže i do 25%. Najznačajniji infektivni uzročnici povezani sa nastankom raka su virusi hepatitisa B i C, humani papiloma virus (HPV) i bakterija Helicobacter pylori, koji su odgovorni za razvoj karcinoma jetre, grlića materice i želuca.

Procene pokazuju da se približno jedna petina smrtnih ishoda od raka u zemljama u razvoju i oko 7% u razvijenim zemljama može pripisati hroničnim infekcijama. Vakcine protiv hepatitisa B i određenih tipova HPV-a predstavljaju efikasnu meru primarne prevencije i značajno smanjuju rizik od razvoja karcinoma jetre i raka grlića materice.

Nakon vakcine protiv hepatitisa B, HPV vakcina predstavlja drugu vakcinu protiv raka. Ona štiti od infekcije visokorizičnim tipovima HPV-a koji su povezani sa karcinomom grlića materice, vagine i vulve kod žena, karcinomom penisa kod muškaraca, kao i analnim i orofaringealnim karcinomima kod oba pola. U Republici Srbiji HPV vakcina dostupna je besplatno deci i mladima uzrasta od 9 do 19 godina, u skladu sa nacionalnim programom imunizacije.

Zagađenje životne sredine

Procene Svetske zdravstvene organizacije ukazuju da je zagađenje vazduha i dalje jedan od vodećih globalnih faktora rizika po zdravlje. Kombinovana izloženost spoljašnjem (ambijentalnom) i zagađenju vazduha u domaćinstvu povezana je sa približno 6,7 miliona prevremenih smrti godišnje širom sveta, prvenstveno zbog kardiovaskularnih i respiratornih bolesti, uključujući i rak pluća. Samo izloženost ambijentalnom zagađenju vazduha procenjuje se na oko 4,2 miliona smrti godišnje, dok je zagađenje vazduha u domaćinstvu, usled upotrebe čvrstih goriva i kerozina za kuvanje i grejanje, bilo odgovorno za približno 2,9 miliona smrti u 2021. godini. Zagađenje vazduha doprinosi razvoju nezaraznih bolesti, uključujući moždani udar, ishemijsku bolest srca, hroničnu opstruktivnu bolest pluća i rak pluća.

Profesionalni karcinogeni

Profesionalni karcinogeni dokazano su uzročno povezani sa nastankom raka pluća, mezotelioma, raka mokraćne bešike, ali i drugih malignih bolesti, uključujući leukemije i tumore nosa i paranazalnih šupljina. Mezoteliom, maligni tumor mezotela koji najčešće zahvata pleuru, u najvećem broju slučajeva povezan je sa profesionalnom izloženošću azbestu. Procene međunarodnih organizacija ukazuju da se približno 4–8% malignih bolesti globalno može pripisati profesionalnoj izloženosti karcinogenima. Profesionalni rak predstavlja oblik kasnog, odloženog štetnog dejstva hemijskih, fizičkih ili bioloških agenasa na radnom mestu. Radon je dokazani profesionalni karcinogen povezan sa povećanim rizikom od raka pluća. Neorganska jedinjenja arsena povezana su sa povećanim rizikom od raka kože, pluća i mokraćne bešike, dok izloženost jedinjenjima nikla povećava rizik od malignih tumora nosa, paranazalnih šupljina i pluća.

Radijacija

Dobro je dokumentovano da su profesionalni karcinogeni uzročno povezani sa razvojem raka pluća, mezotelioma i raka mokraćne bešike. Mezoteliom (maligni tumor pleure ili peritoneuma) u velikoj meri nastaje kao posledica profesionalne izloženosti azbestu, koji predstavlja jedan od najznačajnijih profesionalnih kancerogena.

Prema procenama World Health Organization (WHO) i International Labour Organization (ILO), profesionalna izloženost kancerogenima predstavlja značajan uzrok opterećenja malignim bolestima. Procene ukazuju da profesionalni faktori doprinose približno 4–8% ukupnog opterećenja malignim bolestima na globalnom nivou, uz značajne varijacije u zavisnosti od vrste karcinoma i regiona.

Profesionalni rak predstavlja oblik kasnog, odloženog štetnog delovanja izazvanog dugotrajnom ekspozicijom hemijskim, fizičkim ili biološkim agensima na radnom mestu, pri čemu se bolest često razvija decenijama nakon izlaganja.

Brojni profesionalni agensi klasifikovani su kao kancerogeni za ljude prema klasifikaciji Međunarodne agencije za istraživanje raka (International Agency for Research on Cancer – IARC). Na primer:

• izloženost radonu povezana je sa povećanim rizikom od karcinoma pluća;
• arsen izaziva rak kože, pluća i jetre;
• jedinjenja nikla povezana su sa karcinomima nosne sluzokože, paranazalnih sinusa, bronhija i pluća.

Epidemiološke studije pokazuju da se karcinom pluća javlja približno dva puta češće, a rak kože i do deset puta češće kod radnika profesionalno izloženih arsenu u odnosu na neizloženu populaciju.

 Ključne poruke za rano postavljanje dijagnoze:

• Rano otkrivanje raka u velikoj meri produžava ljudski život, umanjuje finansijski efekat ove bolesti i čini lečenje delotvornijim i uspešnijim. Studije sprovedene u visokorazvijenim zemljama pokazale su da je lečenje pacijenata obolelih od raka kod kojih je bolest ranije otkrivena dva do četiri puta jeftinije u poređenju sa lečenjem ljudi kod kojih je rak otkriven u uznapredovaloj fazi bolesti.
• Potrebno je povećati svest javnosti o značaju sprovođenja populacionih organizovanih skrininga, značaju oportunih skrininga, prepoznavanju simptoma različitih vrsta raka i ohrabriti ljude da se što pre obrate svom izabranom lekaru po pojavi tzv. “pozitivnih” rezultata skrininga ili simptoma;
• Investirati u jačanje i opremanje zdravstvenih službi i u edukaciju zdravstvenih radnika kako bi mogli da postave tačnu i blagovremenu dijagnozu;
• Omogućiti pristup bezbednom i delotvornom lečenju, suportivnom lečenju i palijativnoj nezi ljudima koji žive sa rakom;