25. MAJ – SVETSKI DAN ŠTITNE ŽLEZDE

Svetski dan štitne žlezde ima posebnu težinu. Bolesti štitne žlezde su među najrasprostranjenijim endokrinim poremećajima širom sveta, odmah posle dijabetesa. Poremećaji štitne žlezde se protežu kroz geografiju, starost i pol, pogađajući podjednako urbano i ruralno stanovništvo, a ipak svest o zdravlju štitne žlezde ostaje niska. Mnogi ljudi pripisuju simptome štitne žlezde stresu, starenju ili načinu života, a da ne urade jednostavan test krvi koji može potvrditi ili isključiti poremećaj štitne žlezde u roku od nekoliko sati.

Glavni fokus Svetskog dana štitne žlezde 2026. godine je u skladu sa osnivačkom misijom ovog dana: da se osigura da se disfunkcija štitne žlezde otkrije rano, tačno dijagnostikuje i efikasno leči, jer posledice nerešavanja poremećaja štitne žlezde protežu se daleko izvan same štitne žlezde.

Primarni cilj proslave ovog Dana je podizanje javne svesti o značaju štitne žlezde za zdravlje i dobrobit tokom celog životnog veka. Tokom ove nedelje, u mnogim delovima sveta, održavaju se kampanje usmerene na ciljne grupe, uključujući decu, žene, trudnice i starije osobe, koje su najosetljivije na bolesti štitne žlezde.

Ove godine, WTD i ITAW takođe snažno naglašavaju ishranu i njen značaj za zdravlje štitne žlezde.

Vredi znati: Poremećaji štitne žlezde spadaju među najlečivija stanja. Pacijent sa hipotireozom koji se leči ispravnom dozom levotiroksina može živeti potpuno normalnim životom. Izazov nije lečenje; to je dugo kašnjenje između pojave simptoma i prvog testa štitne žlezde. Svetski dan štitne žlezde postoji da bi se taj jaz premostio.

Zašto je zdravlje štitne žlezde važno za celokupno zdravlje

Štitna žlezda se nalazi u osnovi vrata, teži manje od 30 grama, a većina ljudi nikada ne razmišlja o tome. Pa ipak, štitna žlezda tiho reguliše neke od najvažnijih funkcija tela – otkucaje srca, metabolizam, san, kogniciju i reproduktivno zdravlje.

Kada štitna žlezda ne funkcioniše kako treba, efekti se retko ograničavaju na jedan sistem. Oni se šire po celom telu.

Ova žlezda u obliku leptira proizvodi dva hormona: tiroksin (T4) i trijodotironin (T3). Iako je štitna žlezda mala žlezda sa unutrašnjim lučenjem, ona ima značajan uticaj na zdravlje. Glavna uloga štitne žlezde je regulisanje metabolizma tela. Većina ljudi poistovećuje metabolizam sa efikasnošću sagorevanja kalorija. Međutim, metabolizam utiče na telesnu temperaturu i rad srca, kao i rast i razvoj tela. Kada imate problem sa štitnom žlezdom, to utiče na vaš metabolizam. Poremećaji štitne žlezde mogu proizvesti premalo ili previše tiroksina i trijodotironina.

Najčešći poremećaji štitne žlezde i njihovi simptomi

Hipotireoza

Hipotireoza predstavlja smanjenu aktivnost štitne žlezde. Javlja se kada štitna žlezda ne proizvodi dovoljno hormona da zadovolji potrebe vašeg tela. Simptomi hipotireoze uključuju umor, povećanje telesne težine, netoleranciju na hladnoću, suvu kožu, nagle promene raspoloženja, opadanje kose, neprijatan osećaj u vratu i depresiju.

Hipotireoza je stanje smanjenog stvaranja, izlučivanja i delovanja hormona štitne žlezde-tiroksina T4 i trijodtironina T3. Hormoni štitne žlezde imaju ulogu u regulaciji metabolizma: stimulišu bazalni metebolizam i stvaranje toplote, povećavaju sintezu proteina, imaju uticaja na metabolizam ugljenih hidrata, masti, razgradnju holesterola i povećavaju minutni volumen srca. Imaju bitnu ulogu u rastu, utiču na razvoj centralnog nervnog sistema, okoštavanje kostiju, sposobnost pamćenja i učenja. Imaju važnu ulogu i u reproduktivnim funkcijama muškarca i žene i u trudnoći.

Najčešći uzrok hipotireoze je hronična autoimuna upala – Hashimotov tireoiditis. Hipotireoza, odnosno smanjena funkcija štitne žlezde, se može se javiti u bilo kojoj životnoj dobi, a posebno je česta kod starijih osoba. Češća je kod žena.

Štitna žlezda je smeštena u donjoj polovini vrata i hormone izlučuje direktno u krv. Njen rad kontroliše hipofiza pomoću tireotropina ili tireostimulirajućeg hormona (TSH). Povećan nivo TSH stimuliše žlezdu na veće lučenje hormona i na rast, što može dovesti do povećanja štitne žlezde odnosno gušavosti (strume).

Najčešći uzrok hipotireoze je hronična autoimuna upala Hashimotov tireoiditis. Većina osoba ima pozitivnu porodičnu anamnezu. Do smanjene funkcije može dovesti i manjak joda u ishrani i još neke bolesti.

– Simptomi hipotireoze se razvijaju postupno i često su nespecifični naročito u početku bolesti pa prođe duže vremena do uspostavljanja dijagnoze. Koža je često suva, peruta se, hladna je a nokti postaju zadebljali i lomljivi. Kosa je tanka i opada. Sa napredovanjem bolesti lice postaje podbulo, bledožućkaste boje, javlja se otok kapaka, hroničan umor i iscrpljenost. Kasnije, dolazi do poremećaja u radu nervnog sistema, poremećaja raspoloženja, depresije povišenog krvnog pritiska, hiperlipidemije, povećanja telesne mase (uglavnom zbog zadržavanja vode). Kod žena dolazi do poremećaja menstrualnog ciklusa, neplodnosti ili spontanih pobačaja.

– Osim TSH, u dijagnostici bolesti koriste se ukupni i slobodni tiroksin (T4 i fT4), ukupni i slobodni trijodtironin (T3 i fT3), autoantitela protiv tiroidne peroksidaze (anti-TPO) odnosno protiv tireoglobulina (anti-TG), antitela na TSH receptor, ultrazvuk štitne žlezde uz eventualnu citološku punkciju i scintigrafija.

Cilj lečenja je postići i održavati TSH unutar normalnog raspona vrednosti. Medikamentozno lečenje hipotireoze se vrši nadoknadom hormona koji nedostaje. Cilj je postići nestanak simptoma i normalizaciju laboratorijskih pokazatelja. Kod mlađe populacije u donjoj polovini vrednosti a kod starije u gornjoj.

Subklinička hipotireoza je asimptomatsko stanje koje se karakteriše povišenom vrednosti TSH u krvi, dok je vrednost hormona unutar normalnog raspona

– Oboleli od hipotireoze ishranom mogu dosta da doprinesu poboljšanju celokupnog zdravstvenog stanja i valjalo bi budu zaista disciplinovani i uporni.

Kod obolelih od hipotireoze ishrana mora da zadovolji:

1. unos namirnica koje podstiču funkciju štitaste žlezde,
2. treba izbegavati namirnice koje imaju nepovoljan uticaj na njen rad,
3. izbegavati unos namirnica koje smanjuju resorpciju joda u organizmu.

*S obzirom da su u pitanju često i gojazne osobe mora se odrediti redukciona ishrana i povećati fizička aktivnost (kako bi se ubrzao metabolizam koji je kod ove bolesti usporen) ukoliko zdravstveno stanje pacijenta dozvoljava.

Namirnicama i ishranom možem povoljno uticati na rad štitne žlezde. Izbegavanjem namirnica koje otežavaju iskorišćavanje joda neophodnog za funkciju štitne žlezde, pomažemo boljoj funkciji žlezde.

Nedostatak joda u ishrani kao uzrok hipotireoze je redak zbog obaveznog jodiranja kuhinjske soli. Rizik od smanjenja funkcije imaju osobe koje izbace kuhinjsku so iz ishrane i pri tome ne koriste ribu i morske plodove bogate jodom.

Osobe obolele od hipotireoze trebaju da u svoju ishranu uvrste:

• dosta voća (naročito kajsije, avokado, banane)
• povrća (šargarepa, spanać, suncokret)
• prednost dati namirnicama koje su izvor vitamina A
• integralne žitarice,
• morska riba-izvor omega tri masnih kiselina i vitamina D.

* Namirnice koje usporavaju resorpciju joda u organizmu i koje treba izbegavati su kupus, kelj, kikiriki, senf, soja, lima pasulj, brokoli, lanano seme, proso. Ovo su tzv. strumogene namirnice i njih ne treba u potpunosti izbaciti iz ishrane jer su zdrave i sprečavaju nastanak nekih vrsta raka, već ih treba konzumirati do dva do tri puta puta mesečno i nikada više njih u isto vreme.

Jod je ključni element za sintezu hormona štitaste žlijezde. Njegov nedostatak može dovesti do smanjene proizvodnje hormona i razvoja hipotireoze. Zato je unos namirnica bogatih jodom veoma važan za pravilno funkcionisanje štitaste žlijezde.

Namirnice bogate jodom:

• Morski plodovi (riba, morska alga);
• Jodirana so;
• Goveđa džigerica;
• Mliječni proizvodi;
• Jaja.

Međutim, prekomjeran unos joda takođe može biti štetan, pa je preporučljivo konsultovati se sa ljekarom. Preporučena dnevna doza joda za odrasle iznosi 150 µg, dok trudnice treba da unose 220 µg, a dojilje 290 µg.

Namirnice bogate selenom

Selen igra važnu ulogu u zdravlju štitaste žlijezde jer pomaže u smanjenju broja antitijela koja napadaju štitastu žlijezdu kod autoimunih oboljenja. Ipak, studije pokazuju da ne utiče na nivo tireotropnog hormona (TSH), koji kontroliše proizvodnju hormona štitaste žlijezde.

Namirnice bogate selenom:

• Brazilski orasi;
• Morski plodovi (tunjevina, sardina, škampi, bakalar);
• Meso (svinjetina, govedina, ćuretina, piletina, džigerica);
• Jaja;
• Žitarice i mahunarke (ovsene pahuljice, smeđi pirinač, integralni i bijeli hljeb);
• Mliječni proizvodi (mlijeko, jogurt, sir).

Preporučena dnevna doza selena za odrasle je 55 µg, dok trudnice treba da unose 60 µg, a dojilje 70 µg.

Namirnice bogate vitaminima B12 i D

Osobe sa hipotireozom obično imaju smanjen nivo vitamina B12 i D, koji su neophodni za metabolizam energije, zdravlje nervnog sistema i jačinu kostiju.

Namirnice bogate vitaminom B12:

• Goveđa džigerica;
• Morski plodovi;
• Ćurerina;
• Jaja;
• Mliječni proizvodi.

Namirnice bogate vitaminom D:

• Riblje ulje;
• Morski plodovi;
• Mliječni proizvodi;
• Pečurke.

Hipotireoza i namirnice koje treba izbjegavati

Ne postoji univerzalna lista namirnica koje bi sve osobe sa hipotireozom morale izbjegavati. Ipak, ako je hipotireoza uzrokovana Hašimotovom bolešću (autoimuni tiroiditis), preporučuje se ograničavanje unosa određenih vrsta povrća.

Krstašice poput karfiola, brokolija, kupusa, prokelja, rukole i repe sadrži supstance zvane goitrogeni, koje mogu ometati funkciju štitaste žlijezde i smanjiti apsorpciju joda.

Dakle, ishrana u slučaju hipotireoze može imati značajan uticaj na opšte zdravlje i kontrolu simptoma. Uključivanje namirnica bogatih jodom, selenom, vitaminima B12 i D može pomoći u podržavanju rada štitaste žlijezde.

Istovremeno, osobe sa Hašimotovom bolešću treba da budu oprezne sa unosom povrća iz grupe krstašica. Kao i kod svake promjene u ishrani, važno je konsultovati se sa stručnjakom za nutritivne savjete prilagođene individualnim potrebama.

-Takođe je potrebno povećati unos tečnosti. Osobe koje boluju od hipotireoze skoro da uopšte ne piju vodu i time znatno pogoršavaju problem!

Zdrava osoba težine od 70kg treba dnevno da unese oko osam čaša vode. Osobe sa hipotireozom imaju još veću potrebu za tečnošću. Deo te vode se troši na dodatno ubrzavanje metabolizma, a deo na formiranje uredne stolice i lečenje zatvora. Međutim, ovo povećanje treba da bude postepeno naročito ako osoba ima i neke druge zdravstvene probleme kao što su srčana oboljenja i hipertenzija.

– Umerena fizička aktivnost je neophodna za normalan rad štitne žlezde. Pored ishrane i vežbanje može da ubrza metabolizam. Dovoljno je vežbati od 30 do 45 minuta dva do tri puta nedeljno uz redovne svakodnevne šetnje… Fizička aktivnost treba da bude primerena zdravstvenom stanju i dobi pacijenta.

– Poželjna je i suplementacija selenom, vitaminom A, D, omega tri masnim kiselinama ali samo po stručnom savetu lekara.

Takođe individualizovana dijetoterapija prema potrebama svakog pacijenta u skladu sa njegovim zdravstvenim stanjem pomaže da se postignu optimalni rezultati u lečenju ove bolesti.

– Hormoni štitne žlezde direktno utiču na rad srca. Hipotireoza može uzrokovati sporiji rad srca (bradikardiju, odn. <60 otkucaja/min), dok hipertireoza može dovesti do bržeg otkucaja srca (tahikardija, odn. ˃100 otkucaja/min) ili nepravilnog otkucaja srca (aritmija). Takođe, oni mogu uticati na menstrualne cikluse kod žena i nivo holesterola (uticaj na zdrav profil lipida).

Hipertireoza

Suprotno hipotireoidizmu, kod hipertireoze, štitna žlezda proizvodi prekomerne količine tiroidnih hormona, što uzrokuje simptome kao što su gubitak težine, netolerancija na toplotu, anksioznost, tremor (drhtanje ruku) i ubrzan rad srca.

Kada imate hipertireozu, odnosno kada vam štitna žlezda pojačano radi, prva izmena koju treba da uvedete u ishranu jeste izbegavanje hrane bogate jodom.

Molimo sve zainteresovane strane da pomognu onima kojima je to veoma potrebno, prošire zalihe hrane i povećaju obrazovne projekte i svest gde god je to moguće.

Toplo preporučujemo zdravu hranu koja obezbeđuje sve neophodne hranljive materije, vitamine i minerale potrebne štitnoj žlezdi; ovo može biti važno kao preventivna mera protiv bolesti štitne žlezde.

Jedite dobro da biste održali svoju štitnu žlezdu zdravom!

Svetski dan štitne žlezde je stoga ključni podsetnik za pružanje važnih informacija. Dan štitne žlezde nudi sledeće preporuke:

• Zdravlje štitne žlezde zavisi od adekvatnog unosa joda, selena i gvožđa! Samo jod unesen ishranom ulazi u krvotok i postaje dostupan štitnoj žlezdi; svakodnevna upotreba jodirane soli pomaže u obezbeđivanju nivoa joda potrebnog za pravilnu funkciju štitne žlezde. Nizak nivo joda u ishrani podstiče stvaranje gušavosti i čvorića na štitnoj žlezdi.
Visoke količine joda konzumirane u jednom obroku, kao što je konzumiranje morskih algi ili sušija, mogu postati toksične za štitnu žlezdu i pogoršati postojeće oblike hipertireoze, čak i u blažim oblicima.

• Hrana koja podržava pravilan unos joda i selena uključuje ribu i morske plodove; druga hrana koja podržava štitnu žlezdu uključuje: orašaste plodove, mleko i mlečne proizvode i antioksidante sadržane u svežem voću i povrću; ovo poslednje, zajedno sa odgovarajućom količinom crvenog mesa, su izvori gvožđa.

• Pravilna ishrana podržava zdravlje štitne žlezde, ali nije zamena za medicinski tretman. Suplementi ne mogu izlečiti hipotireozu: verujte medicini zasnovanoj na dokazima!

• Adekvatan jod u ishrani je posebno važan tokom rasta, a suplementacija jodom se preporučuje svim ženama koje planiraju trudnoću i tokom trudnoće i dojenja.

• Upotreba hormona štitne žlezde za lečenje gojaznosti je neprikladna!

• Kupus i brokoli nisu otrovni za štitnu žlezdu! Dnevna konzumacija kilograma ovog ukusnog povrća je neophodna da bi se ometala funkcija žlezde.

• Soja i hrana koja sadrži soju mogu smanjiti sposobnost tela da apsorbuje levotiroksin; ovu hranu treba konzumirati najmanje 2-3 sata nakon uzimanja hormona. Levotiroksin treba uzimati na prazan stomak najmanje 2-3 sata i oko 30 minuta pre sledećeg obroka.

• Hrana koja sadrži gluten ne izaziva upalu štitne žlezde kod svih; samo kod pacijenata sa celijakijom gluten može doprineti pojavi tireoiditisa.

Značaj kontrole rizičnih faktora za hronične nezarazne bolesti (HNB) u relaciji sa štitnom žlezdom

U međuvremenu, tiroideolozi širom sveta moraju nastaviti da štite svoje pacijente od HNB (na primer, kroz podsticanje samosvesti, predlaganje različitih oblika upravljanja životnim stilom i kontrolu metaboličkih poremećaja), istovremeno apelujući na nadležne institucije, uključujući SZO i EU, da teže ka smanjenju HNB i stvaranju bezbednog i zdravog sveta — posebno u domenu očuvanja globalne životne sredine.

Ključni preduslov za postizanje ovih ciljeva jeste zvanično priznanje bolesti štitne žlezde kao značajne komponente hroničnih nezaraznih bolesti!

Nelečena bolest štitne žlezde – koji su rizici?

Ignorisanje problema sa štitnom žlezdom može imati ozbiljne i dugoročne posledice po vaše zdravlje. Ako se poremećaji u radu štitne žlezde ne prepoznaju na vreme i ne leče, mogu se razviti ozbiljna stanja koja ugrožavaju različite sisteme u telu:

• Problemi sa srcem: Nelečena bolest štitne žlezde može povećati rizik od srčanih oboljenja, srčane insuficijencije i čak moždanog udara. Hormon koji štitna žlezda proizvodi direktno utiče na ritam i snagu otkucaja srca, a poremećaji u ovom sistemu mogu dovesti do ozbiljnih kardiovaskularnih problema.
• Fragilnost kostiju: Osteoporoza je još jedan potencijalni rizik. Nelečeni problemi sa štitnom žlezdom mogu oslabiti kosti, povećavajući rizik od preloma i ozbiljnih povreda.
• Komplikacije trudnoće: Žene koje imaju nelečene poremećaje štitne žlezde mogu se suočiti sa komplikacijama tokom trudnoće, što može predstavljati opasnost i za majku i za bebu. To može uključivati rizik od prevremenog porođaja, niskog porođajnog težine bebe, pa čak i pobačaja.
• Pogoršanje mentalnog zdravlja: Nelečena bolest štitne žlezde može izazvati teške mentalne probleme, kao što su depresija, anksioznost, pa čak i mentalna magla. To može ozbiljno uticati na kvalitet života, sposobnost za obavljanje svakodnevnih aktivnosti, kao i opšte mentalno zdravlje.

Zbog svih ovih rizika, važno je ne ignorisati simptome bolesti štitne žlezde i odmah potražiti pomoć izabranog lekara i specijaliste endokrinologa.