7 EVROPSKA NEDELJA JAVNOG ZDRAVLJA OD 12-16. MAJA 2025. godine

„Inovacije za otpornost: oblikovanje održive budućnosti.”

Evropska nedelja javnog zdravlja (ENJZ 2025) ima za cilj da podigne svest o javnom zdravlju i promoviše saradnju unutar javno-zdravstvene zajednice u Evropi. Inicijativa je započela 2019. godine i nastavlja da raste.

Javno zdravlje je skup znanja, veština i aktivnosti usmerenih na unapređenje zdravlja, sprečavanje i suzbijanje bolesti, produženje i poboljšanje kvaliteta života putem organizovanih mera društva.

Tema 6. ENJZ 2025: “Inovacije za otpornost: oblikovanje održive budućnosti.” – ima sa ciljem da pruži platformu za istraživanje inovativnih pristupa koji jačaju otpornost sistema javnog zdravlja i podstiču održivost u svetlu promenljivih globalnih izazova. Stručnjaci, donosioci odluka, studenti i profesionalci iz oblasti javnog zdravlja iz cele Evrope i šire pozvani su da učestvuju u dinamičnim diskusijama, podele uvide i sarađuju na praktičnim rešenjima.

Na osnovu 17. Evropske konferencije o javnom zdravlju održane 2024. godine u Lisabonu, i u skladu sa izjavom sa Evropske konferencije o javnom zdravlju iz 2024. godine, ENJZ 2025 će nastaviti da istražuje i produbljuje temu „Inovacije za otpornost“, angažujući članove i građane zemalja Evrope.

Jedan od najistaknutijih događaja nedelje biće praktični Hakaton za testiranje koncepta Laboratorije za inovacije u javnom zdravlju. Održavaće se u Briselu tokom EUPHW i okupiće učesnike iz akademske zajednice, zdravstvene zaštite, tehnologije i drugih sektora kako bi ispitali potencijalni uticaj ovakve laboratorije. Zamšljena kao dinamičan prostor za ubrzavanje rešenja kroz nauku, politiku i inovacije koje dolaze iz zajednice, laboratorija ima za cilj da podstakne hrabre ideje i međusektorsku saradnju u rešavanju najhitnijih izazova javnog zdravlja današnjice.

Zajedno, događaji tokom ENJZ 2025 ispitaće kako sistemi javnog zdravlja mogu da se prilagode i napreduju u sve složenijem i brzo promenljivom svetu. Kroz podsticanje dijaloga, saradnje i inovativnog razmišljanja, ova nedelja ima za cilj da inspiriše konkretan napredak u stvaranju otpornijih, održivijih i pravednijih sistema javnog zdravlja.

Dijalog je otvoren onlajn i uživo, u Briselu, u ponedeljak 13. maja, u Evropskoj opservatoriji za zdravstvene sisteme i politike, razgovarajući o podtemama koje su ključne za efikasno integrisanje zdravlja u političke agende. To uključuje razmatranje zdravlja u kontekstu kriza i istraživanje koncepata ekonomije i politike blagostanja. Pored toga, podrobnije se razmatra važnost učešća zajednice u zdravstvenoj politici i implementaciji “Zdravlje u svim politikama” (Health in All Policies – HiAP).

Ovim se uspostavlja svojevrsna scena za nedelju dana plodonosnih diskusija, stvarajući temelje za delotvorne uvide i strategije, kako bi se osiguralo da zdravlje zaista bude prioritet na svim nivoima političkog odlučivanja.

Svaki od dana ENJZ, od ponedeljka do petka, usmerava se na posvećenu dnevnu temu, imajući na umu sveobuhvatnu temu nedelje.

Dnevne podteme:

Ponedeljak, 12. maj – Mentalno zdravlje: Zdravstvena radna snaga u Centru

Utorak, 13. maj: Globalno zdravlje: sistemi ishrane, zdravstvena bezbednost, klima i održivost

Sreda, 14. maj: Zdravo starenje naspram multimorbiditeta u digitalnom svetu

Četvrtak, 15. maj: Zdravstvena jednakost i socijalne determinante zdravlja

Petak, 16. maj: ⁠Sledeća generacija: Javno zdravlje danas i sutra, na čelu sa EUPHankt-om i partnerima

Evropska nedelja javnog zdravlja se obeležava tokom druge nedelje maja, u organizaciji Evropskog udruženja za javno zdravlje i partnerskih institucija kroz saradnju i zajedničke akcije u različitim oblastima od značaja za zdravlje svih građana. Vodeća tema ovogodišnjih dešavanja je „Inovacije za otpornost – oblikovanje održive budućnosti“, pružajući platformu za predlaganje i razmatranje novih pristupa u javno zdravstvenim sistemima sa ciljem efikasnijeg prilagođavanja i odgovora na globalne pretnje po zdravlje.

Kao i ranijih godina, pored krovne teme, ciljevi Evropske nedelje su usmereni i na specifične sadržaje koji predstavljaju aktuelne prioritete u javnom zdravlju. Mentalno zdravlje i blagostanje zaposlenih su aspekti koji zahtevaju više pažnje i konkretnih mera kako bi se prevenirale posledice stresa u svakodnevnom radu čemu su posebno izloženi zdravstveni radnici. Očekuje se predlaganje strateških rešenja i operativnih modela koji bi kroz dodatna ulaganja, edukacije, bolje uslove rada, podršku zaposlenima i interdisciplinarnu saradnju doprineli otpornosti zaposlenih na izazove koje donosi rad u sistemu zdravstvene zaštite.

Druga tema se odnosi na klimatske promene i uticaj na proizvodnju i dostupnost hrane. Usvajanje i implementacija odgovornih politika u oblasti zaštite životne sredine, kao i razvoj i primena održivih sistema za proizvodnju hrane i mera koje obezbeđuju bezbednost i kvalitet hrane u celom proizvodnom procesu su ključni za budućnost. Pitanja koja treba razmotriti se odnose na ulogu javno zdravstvenih profesionalaca u vođenju procesa koji se tiču globalnih klimatskih promena i održivosti planetarnog zdravlja, kao i na mere koje je potrebno preduzeti kroz koordinisane akcije u situacijama pretnji poput pandemija ili ekoloških incidenata.

Zdravlje starijih građana je jedan od vodećih prioriteta u evropskom regionu, imajući u vidu da je očekivano trajanje života u ovom delu sveta među najdužim globalno. Očekuje se dalji razvoj i unapređenje sistema podrške i nege, a pre svega prilagođavanje sistema zdravstvene zaštite potrebama ove sve brojnije populacione grupacije. Takođe, potrebna je i promena sveukupnog pristupa u odnosu prema starima, sagledavajući zrele godine kao dodatnu mogućnost, podržavajući aktivno starenje i međugeneracijsku saradnju i podršku.

Posebno važna tema se odnosi na društvene odrednice zdravstvenog stanja populacije i svakog pojedinca – prihode, obrazovanje, stanovanje, zaposlenost, socijalnu podršku. Brojna istraživanja su ukazala na značaj društveno determinisanih faktora na zdravlje ljudi i bolje zdravstveno stanje onih koji imaju obezbeđene i koriste bolje uslove života, rada i slobodnog vremena.  Uslovi takođe utiču na izbore pojedinca u vezi sa ponašanjem koje utiče na zdravstveno stanje. Zato je potrebno sistemski delovati na postojeće nejednakosti u društvu kroz razvoj inkluzivnih politika, osnaživanje javnih službi, podsticaje razvoju organizacija civilnog društva i unapređenje dostupnosti usluga od značaja za zdravlje i blagostanje svih građana.

Kao i ranijih godina, neizostavan aspekt obeležavanja Evropske nedelje je i budućnost javnog zdravlja, sagledano kroz potencijal i uključenost mladih i budućih profesionalaca, kao i njihovu prirodnu težnju da doprinesu svežim idejama i inovativnim rešenjima i menjaju postojeće stanje.  Istinsko angažovanje mladih ide dalje od priznavanja njihovog potencijala i zahteva stvaranje mogućnosti za njih da utiču na politike i oblikuju  budućnost javnog zdravlja. Kroz podelu moći u donošenju odluka i saradnju među generacijama se dorinosi izgradnji inkluzivnijeg, otpornijeg i naprednijeg sistema javnog zdravlja.

Ulaganje u edukaciju, mentorstvo i mogućnosti za profesionalni razvoj mladih javnozdravstvenih stručnjaka osigurava da evropski zdravstveni sistemi ostanu inovativni, prilagodljivi i usmereni na buduće izazove.

Slušajući i uključujući sledeću generaciju, gradimo javno zdravlje koje je pravednije, otpornije i spremno za izazove budućnosti. Inovacije, doprinose zdravlju.