Site icon ZZJZ Leskovac

Svetski dan zaštite životne sredine 5. jun 2015.godine

Svetski dan zaštite životne sredine

Svetski dan zaštite životne sredine

Ozelenite dnevnu rutinu! Kažite NE  plastičnim kesama kada kupujete. Umesto toga, koristite platnene torbe. 
Štedite energiju! Isključite nepotrebno upaljena svetla.
Koriste kišnicu za vaše unutrašnje biljke – one to vole, a Vi ćete uštedeti vodu u isto vreme.
Nemojte držati vodu da teče dok perete zube. Uštedećete čak 11 litara vode svaki put! 
Ozelenite svoju kancelariju: štampajte dvostrano, isključite monitore, pokrenite kancelarijski program za reciklažu.
Organizujte proslavu za Svetski dan zaštite živone sredine. Očistite svoj komšiluk. 
Mobilišite svoje prijatelje da proslave Svetski dan zaštite životne sredine! Koristitе Facebook, SMS, e-mail – nije bitno kako, samo da  reč izađe napolje!
Posadite drvo ove godine! Slavite sadnjom drveta sa prijateljima ili porodicom…
 
Mnogi od zemaljskih ekosistema se približavaju kritičnim tačkama pražnjenja ili nepovratne promene usled porasta broja stanovnika i globalnim ekonomskim razvojem.
 
Do 2050. godine, ako trenutna potrošnja i proizvodnja ostanu isti, za očekivani porast broja  stanovnika (očekuje se da će dostići 9,6 milijardi), morali bi imati tri planete da održimo svoje načine življenja i potrošnje. Pažljiva potrošnja znači živeti u okviru planetarnih granica kako bi se osigurala zdrava budućnost gde se mogu realizovati naši snovi. Ljudski prosperitet nas ne mora koštati planete. Živeti održivo je „raditi više sa manje“. Ekonomski razvoj ne mora da bude obavezno povezan sa korišćenjem prirodnih resursa. 
 
Voda. Manje od 3% svetske vode je za piće od čega je 2,5% zamrznuto u Antartiku, Artiku i glečerima. Čovečanstvo se stoga mora oslanjati na 0,5% za sve potrebe ekosistema i za svežu vodu za čoveka. Čovek zagađuje vodu brže nego što je priroda može prečistiti i „reciklirati“ u rekama i jezerima. Više od 1 milijarde ljudi još uvek nema pristup svežoj vodi. Prekomerna upotreba vode doprinosi globalnoj nestašici vode. Voda je besplatna u prirodi, ali infrastruktura potrebna da se isporuči je skupa.
 
Energija. Uprkos tehnolokim dostignućima koja promovišu energetsku efikasnost, korišćenje energije u zemljama OECD-a nastaviće da raste za 35% do 2020. godine.  Korišćenje energije u stambenim i poslovnim objektima je druga najbrža rastuća oblast globalnog korišćenja energije nakon saobraćaja. U 2002.godini u zemljama OECD-a bilo je 550 miliona motornih vozila (od toga 75 % čine lična vozila). Do 2020. godine očekuje se povećanje od 32% vozila u vlasništvu. U isto vreme predviđa se da će se kilometraža povećati za 40% za motorna vozila, kao i da će se  globalni avio-saobraćaj  utrostručiti u istom periodu. Na globalnom nivou, potrošnja energije porasla je najbrže u transportnim i uslužnim delatnostima. Domaćinstva troše 29% svetske energije i samim tim doprinose 21% od ukupne emisije ugljen dioksida u atmosferu. Troškovi obnovljivih izvora energije su sve više konkurentni zato što potiču iz fosilnih goriva. Jedna petina potrošnje finalne energije u svetu u 2013. godini je bila iz obnovljivih izvora energije. Dakle, možemo trošiti druge izvore energije bez ugrožavanja kvaliteta života.
Exit mobile version