Site icon ZZJZ Leskovac

Svetski dan protiv hronične opstruktivne bolesti pluća

 Hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP) karakteriše se ograničenjem (smanjenjem) protoka vazduha u disajnim putevima. Ograničenje protoka vazduha je progresivno i udruženo sa zapaljenjskom reakcijom pluća na štetne čestice ili gasove.
Reč hronična znači da se bolest ne povlači, opstruktivna – da je delimično blokiran protok vazduha u disajnim putevima, reč bolest – oboljenje, a pluća – da se dešava u plućima.
Najčešći uzrok nastanka HOBP je duvanski dim, uključujući cigarete, lulu, cigare i druge oblike pušenja duvana popularne u mnogim zemljama.

  Prema mnogobrojnim ispitivanjima 80-90% osoba sa dijagnozom HOBP su hronični pušači ili bivši pušači. Ipak,  u jednom znatno manjem procentu HOBP nastaje i kod nepušača jer postoje i   drugi faktori rizika za  nastanak  HOBP, a to  su:
•    Prašine i hemikalije na radnom mestu  (isparenja,  iritansi i dimovi) kada je ekspozicija dovoljno intenzivna ili dugotrajna;
•    Zagađenje vazduha  u zatvorenom prostoru nastalo od  sagorevanja  bioloških goriva  za  kuvanje i zagrevanje u slabo provetravanim prostorijama;
•    Zagađenje vazduha na otvorenom prostoru dodatno opterećuje pluća udahnutim česticama, iako  izgleda da je njegova uloga u izazivanju HOBP mala;
•   Pasivno pušenje može biti  faktor  pogoršanja  disajnih simptoma;
•   Urođeni  deficit alfa-1-antitripsina (AAT).  To je genetski oblik  HOBP i prilično je redak. Prenosi se rođenjem preko jednog ili oba roditelja.       

  Početak tipičnih simptoma emfizemske bolesti kod osoba sa deficitom AAT  je obično u trećoj ili početkom  četvrte  decenije života, što je znatno   ranije nego HOBP kod pušača.  Deficit se dijagnostikuje posebnim krvnim analizama.
Hronična opstruktivna bolest pluća je oboljenje srednje i starije životne dobi. Ona nastaje posle dugogodišnjeg izlaganja štetnim faktorima, najčešće duvanskom dimu.
 Kod bolesnika sa HOBP manji su otvori disajnih puteva. U njih ulazi manje vazduha zato što su zidovi disajnih puteva zadebljali i otečeni, disajni putevi su stisnuti pod uticajem malih mišića koji ih okružuju i u njima se stvara sluz koju bolesnik iskašljava.
 Od HOBP najčešće obolevaju pušači ili bivši pušači, osobe koje žive u kućama sa mnogo gasova (sagorevanje u pećima za zagrevanje prostorija) ili one koje su radile na mestima gde je bilo puno prašine i dima. Većina bolesnika sa HOBP ima preko 40 godina, ali mogu oboleti i mlađi ljudi.
  Osobe koje boluju od HOBP žale se na kašalj i iskašljavanje sluzavog ili “prljavog” ispljuvka, otežano dišu, guše se, ostaju bez daha prilikom fizičkog napora i potrebno im je duže vreme da se oporave nakon prehlade. Sa napredovanjem bolesti, tegobe postaju sve izraženije. Većina pacijenata kasno se javlja lekaru i smatra da je kašalj normalna pojava zbog pušenja.
 
Kada se jave lekaru koji dijagnostikuje pravu prirodu bolesti, pacijenti dobijaju savet o daljem lečenju:
•    prestanak pušenja (najvažniji i najbolji način da pomognete svojim plućima);
•    izbegavanje mesta gde se puši, dima i mirisa koji vam smetaju;
•    provetravanje prostorija u stanu;
•    redovno uzimanje lekova i
•    redovne vežbe disanja.
   Zbog čestih epidemija gripa i respiratornih infekcija bolesnicima sa hroničnim opstruktivnim bolestima se preporučuje vakcinacija.
  Takođe je važno znati i činjenice da simptomi poput hroničnog kašlja i nedostatka daha mogu da ostanu neprimećeni sve dok bolest ne uznapreduje, te da je, uz pomoć pravovremene dijagnostike i primenom adekvatne terapije moguće ukloniti postojeće simptome HOBP radi usporavanja daljeg toka bolesti.
  HOBP je bolest od koje svake godine oboleva sve više ljudi i predstavlja veliki zdravstveni i socio-ekonomski problem pa je prevencija u smislu prestanka pušenja najbolji način za smanjenje učestalosti tog oboljenja.

                                                                                                                Centar za promociju zdravlja

Exit mobile version