Svetski dan osoba sa autizmom se međunarodno obeležava 2. aprila svake godine, podstičući države članice Organizacije ujedinjenih nacija da preduzmu mere za podizanje svesti o ljudima sa spektrom autističnog poremećaja, uključujući autizam i Aspergerov sindrom širom sveta.
Ova odluka je usvojena bez glasanja u generalnoj skupštini Organizacije ujedinjenih nacija, uglavnom kao dodatak prethodnim inicijativama UN-a za unapređenje ljudskih prava.
Svetski dan osoba sa autizmom jedan je od samo sedam zvaničnih zdravstvenih dana Ujedinjenih nacija. Dan je namenjen okupljanju organizacija širom sveta koje su namenjene autizmu, sa ciljem da pomognu istraživanju, dijagnozi, lečenju i prihvatanju onih koji boluju od autizma.
Faktori rizika za nastanak autizma su sledeći:
Genetski faktori rizika za autizam
Istraživanja nam govore da autizam ima tendenciju da se javlja među članovima iste porodice. Promene u određenim genima povećavaju rizik da će dete razviti autizam.
Ako roditelj nosi jednu ili više ovih promena gena, one se mogu preneti na dete (čak i ako roditelj nema autizam).
Istraživanja takođe pokazuju da određeni uticaji okoline mogu dodatno povećati – ili smanjiti – rizik od autizma kod ljudi koji su genetski predisponirani za ovaj poremećaj.
Povećani rizik za nastanak autizma
U povećani rizik za nastanak autizma spada:stariji uzrast roditelja (bilo kog od roditelja), komplikacije tokom trudnoće i porođaja (na primer ekstremno nedonoščad pre 26 nedelja, mala porođajna težina, višeplodne trudnoće –blizanačka trudnoća, trojke, trudnoće u razmaku od manje od godinu dana)
Upotreba vitamina koji sadrže folnu kiselinu u prenatalnom periodu pre i tokom začeća kao i tokom trudnoće imaju uticaja na smanjenje rizika za nastanak autističnih poremećaja.
Uzimanje zdrave hrane, izbegavanje infekcija i redovne kontrole kod izabranog ginekologa mogu povećati šanse za rađanje zdravog deteta.
Vakcine kao faktor rizika
Rezultati ovog istraživanja su jasni: Vakcine ne izazivaju autizam. Američka akademija za pedijatriju je sprovela opsežno istraživanjae na ovu temu.
Svako dete ili odrasla osoba sa autizmom ima jedinstvene snage i izazove, tako da ne postoji jedinstven pristup lečenju i intervenciji autizma.
Mnogi ljudi sa autizmom imaju dodatna medicinska stanja kao što su poremećaj spavanja, epileptični napadi i gastrointestinalni distres.
Dok autizam ne dobije dijagnozu i ne otpočne se sa lečenjem, roditelji mogu pomoći tako što će pratiti društveni i emotivni razvoj deteta te ukoliko ono ne izgleda onako kako bi trebalo, ne treba da čekaju da bi poradili na otežanom razvoju i vezi sa detetom.
Na kraju bi završila citatom jedne divne saradnice i prijateljice, koja čitav svoj radni vek, posvećuje deci, roditeljima i obrazovanju: