Site icon ZZJZ Leskovac

NEMA ZDRAVLJA BEZ MENTALNOG ZDRAVLJA

Mentalno zdravlje je jednako važno kao i fizičko zdravlje, a istovremeno mogu i uticati jedno na drugo. Budući da mentalno zdravlje uključuje psihološko, socijalno i emocionalno blagostanje, na njega mogu uticati različiti činioci – od životnih kriza, stresa na poslu, do tugovanja i mnogih drugih.

U današnje vreme, usled intenzivnih promena kojima smo izloženi u okruženju, velikog broja obaveza i brzog načina života često se događa da sopstvene potrebe stavimo na poslednje mesto i zaboravimo da je pored fizičkog, ništa manje važno i naše mentalno zdravlje.

Svi izazovi savremenog doba, u poslednje vreme i pandemija COVID -19, različito utiču na pojedince – možemo da se osećamo uznemireno, umorno, da budemo anksiozni ili da imamo bilo koje drugo osećanje ili simptom koji prati stres – nemogućnost koncentracije, nedostatak motivacije, osećaj usamljenosti, ali i fizičke reakcije u vidu različitih gastrointestinalnih tegoba, glavobolje, stezanja u grudima itd. Depresija, patološka anksioznost i drugi poremećaji mentalnog zdravlja mogu uticati na sposobnost funkcionisanja u svakodnevnom životu, kao što može uticati i dijabetes ili neko kardiovaskularno oboljenje. U svetu, svaka deseta osoba živi sa nekim poremećajem mentalnog zdravlja. Iz navedenih razloga, neophodno je dati prioritet mentalnom zdravlju kako bi, pored ličnog, poboljšali i opšte blagostanje.

Kako možemo dugoročno poboljšati svoje mentalno zdravlje?

  • Javnom intervencijom za mentalno zdravlje: prevencijom, promocijom i otpornošću
  • Otktivati prožimajuće uticaje stigme koji su povezan sa mentalnim zdravljem
  • Brinuti za pomagače
  • Raditi na unapređenju fizičkog i mentalnog zdravlja: aktivnim radom na jednom možemo poboljšati drugo
  • Koristiti primere dobre prakse i proživljena iskustva: mladih ljudi i tretmana depresije
  • Ići u korak sa naukom i tehnikom, pratiti društvene tokove, sredstva i metode rada. Razvijati digitalizaciju i mentalno zdravlje – „Onlajn“ i međusobno povezanih rizika u evropskom regionu

Evo saveta koji vam mogu pomoći da unapredite svoje mentalno zdravlje:

1.    Pokrenite svoje telo. To je odličan način za oslobađanje nagomilane energije i smanjenje nivoa hormona stresa poput adrenalina i kortizola. Čak i relativno kratki periodi fizičke aktivnosti mogu imati pozitivan uticaj. Bilo da je u pitanju šetnja, vožnja biciklom, rad u bašti ili druga aktivnost posvetite joj se u potpunosti, udaljite se od ekrana i „isključite“ bar na neko vreme iz okruženja koje očekuje da ste „uvek uključeni i dostupni“.

2.    Dovoljno spavajte i odmarajte se. Spavanje utiče na naše fizičko i mentalno zdravlje, a  kada smo previše zauzeti ili pod stresom često dolazi do poremećaja spavanja. Nemojte zaboraviti da dovoljno sna okrepljuje organizam.

3.    Hranite se pravilno. Svakodnevno konzumiranje zdravih i hranljivih namirnica uz adekvatan režim ishrane može učinite da se osećamo bolje. Zdrava ishrana podiže nivo energije, održava naše telo zdravim i ima pozitivan uticaj na mentalno zdravlje.

4.    Pronađite način da se odvojite od stresa. Kada anksioznost raste, može vam biti teško da mislite na bilo šta drugo. Međutim, upražnjavanje aktivnosti koje pomažu da se psihički izmestite od stresa poput joge, meditacije ili vođenja dnevnika može vam pomoći da se opustite i sredite misli.

5.    Dajte prioritet vremenu za opuštanje na isti način na koji biste dali prioritet nekim poslovnim obavezama.  Odvojite vreme za stvari u kojima uživate. Nemojte ih odlagati.

6.    Negujte dobre odnose i povežite se sa drugima. Povezanost sa drugima je ono što nas izgrađuje i održava jakim. Biti deo grupe i deliti zajednička interesovanja pruža osećaj pripadnosti – informišite se o sportu, muzici, volonterskim ili društvenim aktivnostima na lokalnom nivou.

7.    Izgradite samopouzdanje. Učenje poboljšava mentalne sposobnosti, a prihvatanje novih izazova može doprineti samopouzdanju. Naučite nešto novo i negujte ono u čemu ste dobri.

8.    Osećajte se udobno u svojoj koži. Svako je jedinstven. Znajte ko ste i šta vas čini srećnim. Budite ponosni na sebe.

9.    Identifikujte znake upozorenja, na primer, drhtanje ruku, stezanje u grudima i uznemirenost mogu biti znaci stresa ili anksioznosti. Prepoznavanje simptoma može pomoći da napravite prvi korak u rešavanju problema.

10.    Potražite pomoć kada vam je potrebna. Svima je potrebna podrška s vremena na vreme. Razgovor sa članom porodice, prijateljem, osobom od poverenja može doneti veliko olakšanje.

11.    Znajte kada da potražite stručnu pomoć. Kada se simptomi ne mogu „obuzdati“, vreme je da potražite stručnu pomoć od strane zdravstvenih radnika i saradnika. Nemojte odlagati.

  • Poteškoće povezane sa mentalnim zdravljem počinju rano, pri čemu se 50% poteškoća tokom života javlja do 14. godine (Izvor: The Lancet).
  • Nema zdravlja bez mentalnog zdravlja. Mentalnom zdravlju je, jednako kao i fizičkom zdravlju, potrebno svakodnevno posvećivati pažnju (Izvor: ključne poruke EUPHW 2020).
  • Detinjstvo je ključno razdoblje za prevenciju poteškoća povezanim sa mentalnim zdravljem, kroz roditeljski uticaj i obrazovanje zasnovano na porodici, kroz intervencije u školi kao što su učenje socio-emocionalnih i životnih veština, ali i kroz društvene napore u smanjenju ekonomske nejednakosti. (Izvor: The Lancet)
  • Pazite na sebe i budite podrška drugima. Pomaganje drugima u trenutku potrebe može biti od koristi kako osobi koja prima podršku, tako i pomagaču. (Izvor: ključne poruke EUPHW 2020)
  • Društvene nepovoljne okolnosti tokom životnog veka imaju ne samo kratkoročne, već i dugoročne efekte na mentalno zdravlje, a socijalne nedaće u adolescenciji predviđaju putanju internalizacije simptoma mentalnih poremećaja. (Izvor: Evropski časopis za javno zdravlje)

Mentalno zdravlje kao prioritet!

Exit mobile version