Međunarodni dan fizičke aktivnosti obeležava se 10. maja svake godine pod sloganom „Kretanjem do zdravlja“. Ovaj datum deo je globalne inicijative koju od 2002. godine sprovode države članice Svetske zdravstvene organizacije (SZO), sa ciljem da se istakne značaj redovne fizičke aktivnosti kao jednog od ključnih preduslova za očuvanje i unapređenje zdravlja i opšteg blagostanja.

Nedovoljna fizička aktivnost, zajedno sa nepravilnom ishranom i upotrebom duvana, svrstava se među najznačajnije faktore rizika za nastanak i razvoj brojnih hroničnih nezaraznih bolesti, kao što su kardiovaskularna oboljenja, dijabetes, maligne i respiratorne bolesti. Ove bolesti se u velikoj meri mogu sprečiti ili ublažiti promenom životnih navika. Pored toga, fizička neaktivnost negativno utiče i na pravilan rast i razvoj dece i može dovesti do pojave različitih deformiteta. Ipak, dostupni podaci, kako na nacionalnom tako i na globalnom nivou, pokazuju da fizička neaktivnost poslednjih godina poprima razmere ozbiljnog javnozdravstvenog problema u svim starosnim grupama.
Na globalnom nivou, više od četvrtine odraslih ne dostiže preporučeni nivo fizičke aktivnosti. To znači da svaka treća odrasla žena i svaki četvrti odrasli muškarac, nisu dovoljno fizički aktivni. Situacija je još nepovoljnija kod mladih, budući da preko 80% adolescenata ne ispunjava preporuke u pogledu minimalne fizičke aktivnosti.

U Srbiji, prema poslednjem Istraživanju zdravlja stanovništva iz 2019. godine, oko 41% odraslih je fizički neaktivno, pri čemu je neaktivnost izraženija kod žena nego kod muškaraca. Prosečno vreme provedeno u sedećem položaju kod osoba starijih od 15 godina iznosi gotovo pet sati dnevno, dok stanovnici Beograd provode još više vremena sedeći. Prekomernom sedenju, odnosno sedam i više sati dnevno, izložena je skoro četvrtina populacije naše zemlje uzrasta 15 i više godina. Redovno pešačenje ili vožnju bicikla u preporučenom  trajanju praktikuje tek oko 10% građana, dok se fitnesom, sportom ili rekreacijom najmanje tri puta nedeljno bavi približno svaki jedanaesti stanovnik.
U cilju očuvanja i unapređenja zdravlja Svetska zdravstvena organizacija preporučuje najmanje 150 do 300 minuta umerene aerobne aktivnosti (ili 75-150 minuta intenzivne aerobne aktivnosti) nedeljno za odrasle osobe, kao i prosečno 60 minuta umerene aerobne fizičke aktivnosti dnevno za decu i adolescente.
ZAŠTO TREBA  BITI FIZIČKI AKTIVAN?

Bavljenje fizičkom aktivnošću predstavlja jednu od najznačajnijih navika koju svaki pojedinac, bez obzira na godine, treba da usvoji radi očuvanja i unapređenja zdravlja.
Dobrobiti redovne fizičke aktivnosti su višestruke:

Fizička aktivnost doprinosi snižavanju krvnog pritiska, smanjenju količine masnog tkiva, unapređenju regulacije šećera u krvi i boljem funkcionisanju organa za varenje. Istovremeno ona poboljšava cirkulaciju i snabdevanje tkiva kiseonikom, čime se značajno umanjuje rizik od nastanka hroničnih nezaraznih bolesti, uključujući kardiovaskularna oboljenja, moždani udar, dijabetes i različite vrste karcinoma (posebno debelog creva, dojke, pluća, prostate, jetre i endometrijuma).
Redovno kretanje pozitivno utiče na razvoj motoričkih sposobnosti i zdravlje mišićno-skeletnog sistema, pomaže u održavanju optimalne telesne težine i smanjuje rizik od osteoporoze, padova i povreda, naročito kod starijih osoba.
Pored fizičkih koristi, fizička aktivnost ima značajan uticaj na mentalno zdravlje – smanjuje stres, napetost, anksioznost i simptome depresije, koji su često povezani sa sedentarnim načinom života. Takođe podstiče lučenje melatonina, što doprinosi boljem kvalitetu i dužini sna.
Redovno vežbanje poboljšava samopouzdanje, kognitivne funkcije i opšte psihičko blagostanje, a istovremeno podstiče razvoj i održavanje socijalnih veština i doprinosi boljoj društvenoj integraciji.
Kod mladih, fizička aktivnost je povezana sa boljom koncentracijom, pamćenjem i boljim uspehom u školi, kao i sa manjom verovatnoćom usvajanja rizičnih ponašanja, kao što su upotreba duvana, alkohola i drugih psihoaktivnih supstanci.
Pored individualnih koristi, značajni su i društveni i ekonomski efekti – smanjenje troškova zdravstvene zaštite, povećanje radne produktivnosti i stvaranje zdravijeg okruženja za život.

ADEKVATAN NIVO FIZIČKE AKTIVNOSTI MOŽE SPREČITI SKORO 5 MILIONA PREVREMENIH SMRTNIH ISHODA GODIŠNJE ŠIROM SVETA!
UTICAJ FIZIČKE AKTIVNOSTI NA GOJAZNOST

Fizička aktivnost ima ključnu ulogu u prevenciji i kontroli gojaznosti, jer doprinosi uspostavljanju energetske ravnoteže između unosa i potrošnje kalorija. Povećanjem energetske potrošnje i ubrzanjem metabolizma, redovno kretanje doprinosi smanjenju količine masnog tkiva i održavanju zdrave telesne težine. Istovremeno, fizička aktivnost može uticati na regulaciju apetita i smanjenje unosa visokokalorične hrane, čime dodatno doprinosi održavanju zdrave telesne težine. Kod dece i odraslih, dovoljan nivo fizičke aktivnosti smanjuje rizik od nastanka gojaznosti i njenih komplikacija, kao što su kardiovaskularne bolesti i dijabetes, dok kod osoba koje već imaju višak kilograma predstavlja važan deo sveobuhvatnog pristupa lečenju i unapređenju zdravlja.
PREPORUKE ZA FIZIČKU AKTIVNOST:

·        Budite fizički aktivni tokom čitavog života – kad god možete i koliko god možete.
·        Smanjite vreme koje provodite sedeći – ustajte, krećite se, pravite pauze.
·        Neka vaša fizička aktivnost bude raznosvrsna – menjajte tempo, trajanje i vrstu aktivnosti.
·        Odrasle osobe treba da imaju najmanje 150 minuta umerene aktivnosti nedeljno i radite vežbe za mišiće bar dva puta nedeljno.
·        Radite vežbe istezanja najmanje dva puta nedeljno.
·        Mala deca treba da budu  fizički aktivna najmanje 3 sata dnevno, kroz igru i kretanje.
·        Školska deca i adolescenti treba da budu aktivni bar 60 minuta svakog dana.
·        Ograničite vreme ispred ekrana kod dece i mladih na najviše 2 sata dnevno.
·        Ako imate preko 65 godina, uključite vežbe za održavanje i poboljšanje ravnoteže i koordinacije.
·        Svaki dodatni pokret se računa – i malo je bolje nego ništa.
·        Vežbajte bezbedno – birajte  bezbedno okruženje i koristite odgovarajuću opremu.
·        Uključite kretanje u svakodnevne aktivnosti – koristite stepenice umesto lifta, idite peške ili biciklom kad god možete, parkirajte se malo dalje od željene destinacije. Ako koristite prevoz, siđite bar dve stanice  ranije i prošetajte.
·        Fizička aktivnost nije samo sport – i rad u bašti, kućni poslovi ili igra sa decom i kućnim ljubimcima se računaju.
·        Pokrenite se zajedno sa drugima – uključite porodicu i prijatelje, biće lakše i zanimljivije.
·        Postavite dostižne ciljeve i pratite svoj napredak – vodite beleške ili koristite aplikacije da ostanete motivisani.

FIZIČKA AKTIVNOST TREBA DA  BUDE UŽIVANJE, A NE OBAVEZA!
POSEBNE PREPORUKE ZA GOJAZNE OSOBE

·        Počnite polako – krenite sa 10–15 minuta aktivnosti dnevno i postepeno produžavajte vreme.
·        Birajte umerene aerobne aktivnosti – brzo hodanje, plivanje, vožnja bicikla ili vežbe u vodi su dobar izbor.
·        Da biste zaštitili zglobove, dajte prednost aktivnostima sa manjim opterećenjem – plivanju, nordijskom hodanju ili vežbanju na eliptičnom trenažeru.
·         Postavite cilj da vremenom dostignete oko 300 minuta aktivnosti nedeljno.
·        Kombinujte aerobne vežbe i vežbe snage – jačanje mišića pomaže ubrzanju metabolizma.
·        Uključite vežbe istezanja, ravnoteže i fleksibilnosti – kao što su joga ili pilates – da biste poboljšali pokretljivost i svakodnevno funkcionisanje.
·        Aktivnost treba uvoditi postepeno i prilagođavati je zdravstvenom stanju osobe.
·        Bilo kakva fizička aktivnost je bolja nego nikakva
·        Posavetujte se sa zdravstvenim radnikom ili stručnjakom za fizičku aktivnost kako biste izabrali pravu vrstu i meru aktivnosti za sebe.
·        Informišite se iz proverenih izvora i kontinuirano unapređujte svoje znanje o zdravim životnim navikama.

Mеđunаrоdni dаn fizičке акtivnоsti, pоdsеćа nаs dа је кrеtаnjе dоstupnо svimа bеz оbzirа nа uzrаst, коndiciјu ili svакоdnеvnе оbаvеzе. Fizičка акtivnоst niје sаmо stvаr izbоrа, vеć vаžаn prеduslоv zа оčuvаnjе i unаprеđеnjе zdrаvljа. Оhrаbruјućа је činjеnicа dа zа njеnе bеnеfitе niје pоtrеbnо mnоgо vеć i umеrеnа акtivnоst, као štо је svакоdnеvnа šеtnjа u trајаnju оd 30 minutа, mоžе znаčајnо dоprinеti bоljеm fizičкоm i mеntаlnоm stаnju. Ključ lеži u коntinuitеtu i usvајаnju zdrаvih nаviка које pоstајu dео svакоdnеvnоg živоtа.

Izvоri:

1. World Health Organization. Global status report on physical activity 2022. Geneva: World Health Organization; 2022.
2. www.batut.org.rs/download/aktuelno/fizicka%20aktivnost.pdf