Već tradicionalno tokom maja se obeležava Evropska nedelja javnog zdravlja, a ove godine aktivnosti će se sprovesti od 4. do 8. maja uz globalnu temu koja se odnosi na značaj ulaganja u zdravlje i blagostanje kroz održive pristupe. Inicijator kampanje je Evropsko udruženje za javno zdravlje, a učestvuju brojne partnerske institucije i organizacije širom kontinenta kroz akcije u lokalnim zajednicama, ali i kroz međusobno povezivanje i sinergiju sa ciljem promocije ključnih poruka i što većeg učešća građana.

Pored opšte teme, svaki dan u okviru Evropske nedelje javnog zdravlja se obeležava pod posebnim sloganom koji je usmeren na prioritetne oblasti. Prvi dan je posvećen politikama koje dorinose zdravlju ukazujući na značaj i posledice odlučivanja na svim nivoima ne samo u zdravstvenom sistemu, već i drugim sektorima, sa ciljem da se istakne važna činjenica da ulaganja u zdravlje nisu trošak društva, već investicija u humani kapital i održivu životnu sredinu koja se višestruko vraćaju kroz smanjenje troškova zdravstvene zaštite,  bolju produktivnost, inovacije i konkurentnost na tržištu, doprinoseći održivom ekonomskom rastu. Takođe, dokazi istraživanja ukazuju da veliki broj odrednica zdravlja potiče van zdravstvenog sistema, poput uslova stanovanja, dostupnosti obrazovanja, adekvatnosti transporta, razvijenosti sistema vodosnadbevanja i sanitacija, zapošljavanja, raspoloživosti socijalnih davanja, naglašavajući značaj intersektorskog delovanja. I pored takvih saznanja, operacionalizacija koncepata koji su poznati kao Zdravlje u svim politikama i Zdravlje za sve kroz razvoj i usvajanje integrisanih politika i dalje ostaje izazov u mnogim zemljama. Jedan od načina implementacije i potencijalnih rešenja jeste saradnja na lokalnom nivou različitih aktera u oblasti javnog zdravlja kroz zajedničke koordinisane akcije zasnovane na participativnim lokalnim politikama i strategijama.

Tema drugog dana je blisko povezana sa prethodnom i odnosi se na pristupe usmerene na smanjenje nejednakosti u zdravlju kao imperativ u dosezanju socijalne kohezije, visokog nivoa institucionalnog poverenja i ekonomske stabilnosti. Zdravstvene nejednakosti su često udružene sa drugim nejednakostima u društvu, sistemski uzrokovane, dovodeći do manje dostupnosti i koršćenja usluga, umnožavanja rizika u najosetljivijim socijalnim grupacijama, lošijih zdravstvenih ishoda i značajnih ekonomskih posledica za pojedince i društvo u celini. Pristupi usmereni na smanjenje nejednakosti u društvu se odnose na intenzivniju podršku onima koji se prepoznaju kao posebno ranjivi, u skladu sa potrebama, uz njihovo uključivanje u kreiranje potencijalnih rešenja, pre svega u lokalnim sredinama. Inicijative na lokalnom nivou ne treba da budu izolovane, već zasnovane na sveobuhvatnim sistemskim promenama koje se bave društvenim determinantama, obezbeđujući pravičan pristup uslugama i osnažujući marginalizovane zajednice.

Poseban dan je posvećen značaju mentalnog zdravlja kao javno-zdravstvenog prioriteta širom Evrope. Vreme intenzivnih promena usled društvenih, ekonomskih, ekoloških , tehnoloških tendencija i tokova utiču na kapacitete ljudi da se prilagođavaju i odgovore sve brojnijim i kompleksnijim zahtevima. Osećaj hronične neizvesnosti i nesigurnosti, životne teškoće praćene različitim gubicima u velikoj meri utiču na emocionalno zdravlje i  pojavu različitih stanja pre svega anksioznosti i depresije. Podaci ukazuju da su poremećaji mentalnog zdravlja sve češći i da se u evropskom regionu prosečno javljaju kod svake šeste osobe, odnosno da više od 140 miliona ljudi pati od poremećaja, a da ekonomske posledice izražene ne samo kroz direktne troškove usled lečenja, već i indirektne usled smanjene produktivnosti i posledica na individualnom i društvenom nivou iznose ukupno oko 4% BDP-a. Uočava se nedovoljnost kapaciteta i fragmentiranost sistema zdravstvene zaštite u pružanju adekvatne multidisciplinarne podrške osobama sa poremećajima mentalnog zdravlja. Takođe, nedovoljna ulaganja u sveobuhvatne preventivne programe doprinose aktuelnom stanju. Kao imperativ se sagledava potreba za osnaživanjem službi koje se bave mentalnim zdravljem pre svega na nivou primarne zdravstvene zaštite uz razvoj usluga u lokalnoj zajednici i njihovog međusobnog povezivanja u cilju što bolje dostupnosti i efikasnosti u pružanju podrške. Posebna pažnja treba da se usmeri na međusektorsku saradnju, izgradnju potrebne infrastrukture u svim oblastima i adekvatno finansiranje delotvornih programa zasnovanih na dokazima i razvijenih u skladu sa adekvatno sagledanim potrebama, a u cilju dosezanja visokog stepena mentalnog blagostanja i razvoja otpornosti zajednica na različite izazove.

Tema pretposlednjeg dana sagledava transparentno i participativno odlučivanje i donošenje politika kao važne odrednice zdravlja. Odgovorno upravljanje u svim segmentima društva, zasnovano na dijalogu i poverenju, uz visok stepen učešća građana predstavlja osnovnu polugu za razvoj i održivi napredak. Ističe se značaj proverenih, utemeljenih, doslednih, lako dostupnih informacija iz pouzdanih izvora, otvorenosti institucija prema građanima, kao i saradnje različitih partnera kako bi poruke od značaja za javno zdravlje i sveopšte blagostanje bile adekvatno percipirane i procesuirane. Potrebno je da stručne službe i donosioci odluka unaprede mehanizme komunikacije sa javnošću, budu osetljivi na zabrinutosti i da adekvatno i blagovremeno pruže odgovore i preduzmu korake koji se od njih očekuju.  I tu, u otvorenom, uvažavajućem demokratskom dijalogu leži prostor za izgradnju poverenja, koji uz proaktivno delovanje građana i odgovornost institucija, doprinosi uspostavljanju tzv. pristupa celog društva.

Nedelja javnog zdravlja se završava snažnom porukom o kadrovskoj situaciji u sistemima zdravstvene zaštite i potrebom za unapređenje. U ovom trenutku u Evropi nedostaje preko milion zdravstvenih radnika. Uzroci su brojni, a neki od njih se odnose na nedovoljnost dugoročnog planiranja, nedostatak intersektorske koordinacije, fragmentiranost sistema, strukturne nedostatke, povećane potrebe populacije za zdravstvenim uslugama. Očekuju se značajni reformski procesi praćeni adekvatnim ulaganjima u sistem obrazovanja, zapošljavanje i podršku zaposlenima. Neophodno je zajedničko strateško kadrovsko planiranje, razvoj kapaciteta kroz dodiplomsko i poslediplomsko obrazovanje, zapošljavanje u skladu sa potrebama, obezbeđenje adekvatnih uslova rada i naknada za rad, izgradnja veština, podrška razvoju stručnih karijera, organizaciono unapređenje, uvođenje inovativnih modela rada i digitalnih alata kao potpore za odlučivanje u kliničkim okruženjima. Predstoji sveobuhvatan dugotrajan proces sa jasnim ciljem – podrška zdravstvenim radnicima!