Prevencija crevnih zaraznih bolesti

Globalna kultura pranja ruku sapunom i ukaže na preventivni značaj ove jednostavne higijenske navike. Pravilnim i učestalim pranjem ruku mogu da se preduprede brojne infekcije i zarazne bolesti. Najčešće bolesti koje se prenose prljavim rukama su infektivna žutica, crevne bolesti, meningitis, dečija paraliza, bolesti disajnih organa poput gripa, gnojne angine, šarlaha i difterije, kao i infekcije oka, uha, usta i kože. 

Iako je pranje ruku veoma važna, čak i spasonosna mera u održavanju lične higijene, veliki je izazov promovisati ovu ideju i pretvoriti je u praktično ponašanje koje se primenjuje uvek i na svakom mestu kada je to potrebno: u kući, u školi, na radnom mestu, u prevoznom sredstvu, na igralištu…

Kako se pravilno peru ruke sapunom?
o Skinuti prstenje i ostalo sa ruku
o Pokvasiti ruke čistom, tekućom vodom
o Trljati ruke sapunom dok se ne stvori pena, naročito ispod noktiju i između prstiju
o Nastaviti trljanje ruku narednih 20-ak sekundi
o Isprati ruke tekućom vodom
o Osušiti ruke 

Kada ne postoje uslovi za pranje ruku sapunom, trljanje ruku sredstvom na bazi alkohola omogućava jednako efikasnu higijenuu ruku. Ono sadrži i sredstvo za negu ruku, tako da se ruke mogu češće prati sa manjom mogućnošću za oštećenje kože!

Svetska zdravstvena organizacija (World Health Organization) objavila je poster sa uputstvom kako treba pravilno prati ruke.

Saveti stanovništvu

• Ruke treba prati ne samo pre jela, već i posle korišćenja nužnika i u sličnim situacijama. Ako pranje ruku nije odmah izvodljivo (usled nepostojanja uslova) ne treba dodirivati usta, nos ili oči, kao i predmete preko kojih bi se naknadno zagadili prsti sve dok se ne operu ruke. 
• Epidemiološki gledano, suvi predmeti su bezbedniji od vlažnih, metalni od plastičnih ili papirnih (na metalnoj površini zarazne klice kraće opstaju), a oni izloženi suncu su bezbedniji od onih koji su držani u tami. 
• Neophodno je higijenski ispravno postupati sa životnim namirnicama na njihovom putu od proizvodnje, transporta, uskladištenja, do rukovanja i serviranja. 
• Koristiti igračke koje je lakše čistiti, prati ili dezinfikovati, prema uputstvu proizvođača za upotrebu. Ne ograničavati upotrebu pojedinih vrsta igračaka, nego potencirati redovno i pravilno pranje ruku posle igre i pre obroka. Razgovarati sa detetom o tome da se igračke i prsti ne stavljaju u usta. 
• Jako zagađene predmete potrebno je dezinfikovati (dezinfekciono sredstvo koristiti prema uputstvima proizvođača) ili uništiti.

Kada treba prati ruke?

Ruke treba uvek prati kada su vidno zaprljane, ali  ih je neophodno oprati i:

Pre:
• Jela (obroka) / pripreme hrane,
• Dojenja / hranjenja deteta,
• Aktivnosti koje obavljate s detetom, posebno novorođenčetom,
• Dodirivanja usta, nosa, ili očiju,
• Kontakta s bolesnom osobom
Posle:
• Jela / pripreme hrane,
• Upotrebe toaleta,
• Menjanja pelena,
• Brisanja nosa, kašljanja, kijanja,
• Dodirivanja predmeta kontaminiranih telesnim izlučevinama ili krvlju,
• Kontakta s bolesnom osobom,
• Kontakta sa životinjom,
• Nekih aktivnosti kao što su iznošenje smeća, čišćenje i sl,
• Povratka u kuću nakon šetnje, igranja, kupovine i sl.

Šta podrazumeva higijena ruku?
• Pre pranja ruku neophodno je da se skine nakit sa ruku i sat. Ruke prati pod mlazom tekuće vode, po mogućstvu mlake vode, ne vrele, jer previše vruća voda može da dovede do oštećenja kože.
• Za pranje ruku koristiti tečni sapun, a ako koristite čvrst sapun treba ga posle korišćenja isprati pod mlazom vode i čuvati tako da bude suv. Posuda sa vodom u kojoj je sapun može da sadrži mikroorganizme – uzročnike zaraznih bolesti, pa je stoga neophodno na takvim mestima koristiti tečni sapun i to antimikrobni i antibakterijski sapun u zatvorenom sistemu. Ne treba koristiti sapune sa visokim procentom alkalija, agresivnih sredstava, deterdžente i organske rastvarače, jer isušuju kožu, skidaju zaštitni masni sloj i čine je podložnom raznim infekcijama i alergijskim reakcijama.
• Dobro istrljati celokupnu površinu kože ruku: dlanove, podlaktice, površine kože između prstiju, područje ispod noktiju u trajanju od najmanje 30 sekundi.
• Nakon sapunjanja ruke dobro isprati i osušiti. Ukoliko se umesto papirnog ubrusa koristi peškir, koristiti ga samo za ruke i često ga menjati, i bilo bi poželjno da ga koristi samo jedna osoba. Ako ruke perete u nekom javnom toaletu (restoran, kafić, i sl) ruke, posušite papirnim ubrusom, slavinu zatvorite papirnim ubrusom izbegavajući svaki kontakt oprane kože sa slavinom. Upotrebljeni ubrus baciti u kantu. Često se u takvim toaletima nalazi aparat sa toplim vazduhom za sušenje ruku. Pri izlasku iz toaleta izbegavati dodirivanje rukama okolne površine.

Koje su najčešće greške pri higijenskom pranju ruku?

CRVENA MESTA NA  RUKAMA SU ONA KOJA NAJČEŠĆE PROPUSTIMO DA DOBRO OPEREMO

Propusti u higijeni ruku nastaju kada se one peru prekratko, nedovoljno često, uz nedovoljnu količinu sredstva za pranje. Najčešće se ne operu svi delovi ruku. Posebnu opasnost mogu predstavljati predugi ili veštački nokti, oštećen lak na noktima i nakit (ukoliko se ne skine) sa mnogo kamenja i udubljenja.