Preporuke za postupanje i zaštitu zdravlja učenika u uslovima ekstremne spoljašnje temperature

Saopštenje – Preporuke za postupanje i zaštitu zdravlja učenika u uslovima ekstremne spoljašnje temperature sa ciljem obezbeđivanja optimalnih uslova termalnog komfora u toku polaganja završnog ispita

U dosadašnjim istraživanjima, kao i bitnim zvaničnim dokumentima Svetske zdravstvene organizacije dokazano je da neodgovarajući uslovi termalnog komfora mogu značajno uticati na kognitivne sposobnosti učenika.

S obzirom na činjenicu da će deca ući u prostor za polaganje ispita već pod stresom, pod kojim će, najverovatnije biti sve vreme ispita, to znači da će veći deo njih i ubrzano disati i znojiti se, a što će za posledicu imati povećanje koncentracije ugljen-dioksida u prostoriji u kojoj rade test, kao i povećanje procenta relativne vlažnosti vazduha. Pojačano znojenje imaće za posledicu i veliki gubitak tečnosti, što decu može dovesti u stanje dehidracije. Pošto završni ispit, sam po sebi, predstavlja situaciju visokog stresnog potencijala za organizam deteta/učenika, od izuzetnog je značaja omogućiti optimalne uslove za normalno funkcionisanje svih ključnih psiho-fizioloških procesa u organizmu.

Preporuke za postizanje neophodnih uslova za polaganje završnih ispita učenika, sa ciljem postizanja što boljeg uspeha, kao i mere prevencije poremećaja zdravlja svakog deteta/učenika.Obzirom da se narednih dana očekuju visoke temperature vazduha, preporučujemo:

a) Obezbeđivanje neophodnih mikroklimatskih uslova u sredini u kojoj se obavlja ispit

• temperatura vazduha: 18–23ºC (ukoliko su prostorije klimatizovane)

• Relativna vlažnost vazduha: 30–75 % (40–75)

Sprečiti dodatno podizanje temperature u prostoru u kojem deca borave:

– Dobrom klimatizacijom prostora (ukoliko za to postoje uslovi), valjanom ventilacijom prostora, držeći prozore i druge prirodne otvore otvorenim u toku hladnijeg dela dana tj. noću; postavljanjem zastora na prozorima, ukoliko je dan preterano topao, sunčan, radi blokiranja infra-crvenih zraka.

– Dan pre ispita, namenski prostor dobro očistiti, i to bolje vodom, bez dodataka agresivnih hemijskih jedinjenja (kućna hemija). Takođe, voda kao sredstvo čišćenja, pomoći će da ne dolazi do podizanja finih čestica prašine.

– Posebno treba voditi računa i o broju prisutnih učenika, po jedinici površine prostora, s obzirom da povećani broj dece po metru kvadratnom može uticati na:

§povećano zadržavanje toplote u prostoru

§povećanje koncentracije ugljen-dioksida u vazduhu zatvorenog prostora (pad koncentracije deteta za obavljanje osnovnih mentalnih radnji, vrtoglavica)

b) Individualne preventivne mere koje bi trebalo da sprovede sam učenik, uz podršku roditelja/staratelja:

– Noć pre ispita, obezbediti kontinuitet sna radi postizanja učinka potpunog okrepljenja organizma. Učenici bi trebalo da odu na spavanje pre ponoći. San pre ponoći krepi umoran ogranizam, regeneriše tkiva i čini da smo sutradan potpuno odmorni i manje nervozni.

– Obavezno doručkovati (ne preskakati doručak), unoseći obrok koji nije obilan. To npr. može biti činija integralnih pahuljica sa mlekom ili manji sendvič sa nemasnom šunkom, mladim sirom i jednim kuvanim jajetom. Bolje je ustati ranije radi doručka, nego konzumirati hranu neposredno pred sam ispit.

– Regularna nadoknada tečnosti izgubljene znojenjem. Dozvoliti da deca uđu na ispit sa flašicom vode. Ukoliko postoje finansijski uslovi za to, možda je uputnije da učenike na mestu gde polaže ispit sačeka po flašica vode, jer je za neometani kognitivni proces dovoljna hidriranost organizma jedan od osnovnih preduslova. Ne čekati da se javi osećaj žeđi, već vodu unositi postepeno u kraćim vremenskim razmacima i u manjoj količini. Zbog posebnih klimatskih uslova (ekstremno toplo vreme), voditi računa i da se ne unose jako hladni napici, pošto to pojačava naknadno znojenje i subjektivni osećaj toplote.
– U situacijama sa pojačanim znojenjem, obezbediti (poneti) dovoljno maramica za brisanje, jer se regularnim skidanjem filma znoja sa kože omogućava proces evaporacije, a samim tim se sprečava i nagomilavanje telesne temperature u organizmu, što za posledicu može imati i toplotni udar. Pojačano znojenje obično se odigrava u predelu glave, vrata i lakatnih pregiba, pa te delove i redovno treba obrisati.
– Odeća. Obući se u skladu sa spoljašnjom temperaturom, tako da dominiraju prirodni materijali, poput, pamuka, viskoze, lana, čime se olakšava pojačana evaporacija, to jest, odavanje telesne toplote “isparavanjem” preko kože.

v) Posebnu pažnju treba obratiti na decu koja imaju endokrinološko-metaboličke poremećaje (npr. diabetes mellitus), kao i one sa ozbiljnim neurološkim oboljenjima, poput epilepsije, su oni grupa najosetljivijih na sve pobrojane faktore rizika, na koje podjednako opasno deluju i faktori fizičkog okruženja, kao i sama stresna situacija. Ova deca ne smeju pristupiti ispitu bez prethodno uzete redovne terapije, kao i obaveznog doručka.

g) Pružiti pomoć ako dete oseti vrtoglavicu, slabost, uznemirenost, intenzivnu žeđ ili ima glavobolju;

– Što je pre moguće prebaciti ga u ohlađen prostor i izmeriti mu telesnu temperaturu.
– Dati mu da popije nekoliko gutljaja vode ili voćnog soka sobne temperature.
– Obratite se lekaru ako dete oseti neuobičajene simptome ili ako simptomi dugo traju. Ako primetite kod nekog deteta kojem pomažete toplu, suvu kožu i buncanje, pojavu grčeva i/ili nesvesticu, odnosno gubitak svesti, odmah pozovite lekara/hitnu pomoć. Dok čekate na pomoć, pokušajte osobu da rashladite hladnim oblogama, dajte joj da pije tečnost, oslobodite je viška odeće.

d) Predlaže se da pedijatrijske službe nadležnih domova zdravlja u danima polaganja ipita budu pripravne za pružanje pomoći.

Centar za promociju zdravlja