Tekstovi iz kategorije: Saveti i edukacija

Respiratorne infekcije – prevencija

 
     
 
Akutne respiratorne infekcije predstavljaju najčešće infekcije savremenog čoveka. U ovu grupu oboljenja svrstavaju se infekcije respiratornog trakta izazvane različitim mikroorganizmima, ali u najvećoj meri reč je o virusnim infekcijama. Virusi, izazivači akutnih respiratornih infekcija, jesu rinovirusi, virusi influence i parainfluence, respiratorni sincicijalni virus, koronavirusi, adenovirusi, i drugi. 
 
      Najčešće kliničke manifestacije akutnih respiratornih infekcija jesu: akutni nazofaringitis, akutni sinuzitis, akutni faringitis, akutni laringitis i traheitis, akutni obstruktivni laringitis i epiglotitis, akutni laringotraheitis, akutni bronhitis, akutni bronhiolitis, pneumonije, i drugo.

Crevne zarazne bolesti

                                    PREVENCIJA SALMONELOZE

 

Trovanje salmonelom je prilično česta pojava ali, koliko nas zaista zna šta je to salmonela? Evo nekoliko stvari koje treba da znate.

Šta je to salmonela?
To je bakterija koja živi u crevnom traktu ljudi i životinja.

Koji su simptomi infekcije salmonelom?
Ako ste zaraženi salmonelom, imaćete dijareju, groznicu, osećati mučninu i stomačni bol. Simptomi najčešće počinju da se javljaju 12-72 sata posle infekcije.

Postoje li rizične grupe?
Svako može dobiti salmonelu. U većini slučajeva, to nije ozbiljno oboljenje sa težim posledicama. Ozbiljno može biti, sa potencijalno fatalnim ishodom, ako obole mala deca, stare osobe ili osobe sa oslabljenim imunitetom. To se dešava kada se infekcija salmonelom proširi sa unutrašnjih organa na krv, i tako raširi po telu.
Čovek je važan činilac u izazivanju masovnih trovanja salmonelama. Osoblje zaposleno na pripremi hrane u kuhinjama javnih ugostiteljskih objekata, menzama, dečjim vrtićima, bolnicama i sl. može, ako se ne pridržava strogih higijenskih načela pri pripremi hrane i nosilac je klica, izazvati epidemije salmonela.
Budući da su salmoneloze pre svega patogene za životinje, a u manjoj meri za čoveka, potrebna je velika infektivna doza uzročnika, za neke vrste više miliona pa i milijardi klica, da bi čovek oboleo.

Detaljnije

Ponašanje za vreme vrelih letnjih dana

“Pravo“ leto smo konačno dočekali. Međutim, zbog visokih temperatura koje se očekuju u predstojećem periodu, važno je da povedete računa o rashlađivanju i zdravlju.
Tokom poslednjih godina, sunčanice i toplotni udari su znatno češći nego ranije, a mnogi to pripisuju klimatskim promenama i efektima globalnog zagrevanja.
Aklimatizacija je proces kroz koji se organizam prilagođava novim klimatskim uslovima. Prema nekim autorima sportske medicine, za potpunu aklimatizaciju potrebno je čak 60 dana postepenog prilagođavanja iz čega je lako zaključiti da na godišnji odmor odlazimo loše prilagođeni novim klimatskim uslovima.
Međutim, kao što je to sad slučaj, vremena za postepeno prilagođavanje nema i važno je učiniti sve kako bi se sprečila mogućnost sunčanice i toplotnog udara, najčešćih problema izazvanih dugotrajnom izlaganju vrućini i direktnim sunčevim zracima.

Detaljnije
Prevencija respiratornih infekcija

Prevencija akutnih respiratornih infekcija

 

Akutne respiratorne infekcije predstavljaju najčešće infekcije savremenog čoveka. U ovu grupu oboljenja svrstavaju se infekcije respiratornog trakta izazvane različitim mikroorganizmima, ali u najvećoj meri reč je o virusnim infekcijama.
 
Najznačajnije preventivne mere u cilju sprečavanja oboljevanja od akutnih respiratornih bolesti jesu u domenu održavanja mera lične higijene. Uzročnici akutnih respiratornih bolesti prenose se bilo direktnim kontaktom (kašljane, kijanje, rukovanje sa obolelom osobom, poljubac, i slično), bilo indirektnim kontaktom (preko predmeta zajedničke upotrebe koji su prethodno kontaminirani od strane obolele osobe). Prevencija akutnih respiratornih infekcija podrazumeva u prvom redu redovno pranje ruku, pokrivanje usta maramicom pri kijanju i kašljanju, higijenski način odlaganja izlučevina iz nosa, i slično. Treba izbegavati odlaske u posete kod lica obolelih od akutnih respiratornih infekcija, a takođe je bitno da se obolela lica što manje kreću među zdravim osobama odnosno savetuje se da ostanu u kući do ozdravljenja.
Detaljnije
Virus AH1N1

Šta je virus AH1N1?

Novi virus gripa nastao mutacijom humanog, svinjskog i ptičijeg gripa. Prvi simptomi gripa AH1N1 povišena temperatura prisutna više od 3 dana, otežano disanje i malaksalost u mišićima.
Novi grip A H1N1 grip je nova influenca virusa koja izaziva bolest kod ljudi. Virus influence H1N1 nastao je mutacijom humanog, ptičjeg i svinjskog virusa.
 
 
Virus se širi sa čoveka na čoveka baš kao što je slučaj i sa običnim gripom. Dokazi trenutno ukazuju na to da je glavni način prenosa novog virusa AH1N1 sa čoveka na čoveka putem respiratornih kapljica koje se izbacuju tokom govora, kijanja ili kašljanja.
 
Prenosi se i indirektno, preko ruku ili kada se kapljice iz sekreta nosa i grla nađu na predmetima koje svakodnevno koristimo.
Zdravi izbori za srce

Zdravi izbori za srce, za sve i svuda!

 

U Centru za ekonomiku domaćinstva 30.9.2015. je održana tribina „Zdravi izbori za srce, za sve i svuda“ u organizaciji Centra za ekonomiku domaćinstva i Centra za promociju zdravlja ZZJZ Leskovac. Predavač je bila prim. dr Vanja Ilić, načelnica Centra za promociju zdravlja ZZJZ Leskovac, koje prisutne sugrađane posebno upoznala sa fokusom ovogodišnje tribine, kao i kampanje na prevenciju KVB, naglašavajući činjenicu da od detinjstva do odraslog doba, imamo priliku da sprečimo teret bolesti srca i moždanog udara i dostignemo cilj od 25 odsto smanjenja smrtnosti od KVO  do 2025.god. Kampanja ističe ono što pojedinci mogu preduzeti kroz život jedne osobe da se smanji rizik od kardiovaskularnih oboljenja, od začeća do kraja života, kao što znamo, da zdravi stilovi života su ključ za prevenciju i kontrolu kardiovaskularnih oboljenja. 
Idi na vrh strane