Tekstovi iz kategorije: Saveti i edukacija

Bezbedna i pravilna ishrana u letnjem periodu

Tokom letnjeg perioda, posebno kada su ovako visoke temperature, potrebno je biti oprezan prilikom kupovine, načina čuvanja i obrade namirnica. Korišćenjem zdravstveno ispravnih i kvalitetnih namirnica obezbeđujemo ne samo potreban energetski unos za svakodnevne aktivnosti već, što je još važnije, štitimo naše zdravlje.
 
Zagađenom hranom se prenose mnoge bolesti. Osobe zaražene mikroorganizmima iz hrane mogu proći bez simptoma, imati samo blag crevni poremećaj, ali isto tako mogu doći u stanje teške dehidracije (gubitka velike količine tečnosti) i poremećaja opšteg stanja, pa može doći čak i do smrti.

Detaljnije

UNOS TEČNOSTI U LETNJEM PERIODU

Redovan unos vode za piće je od značaja u uslovima povišene temperature vazduha. Sa porastom temperature vazduha, kao i do mogućnosti da veći deo dana provodimo u aktivnostima na otvorenom prostoru, izloženi direktnom uticaju sunčeve svetlosti i vrućine. Redovan unos tečnosti, pre svega vode za piće, tokom čitavog dana je od velike važnosti za dobro funkcionisanje svih sistema u organizmu, rashlađivanje i očuvanje zdravlja, naročito u uslovima visokih “letnjih” temperatura vazduha. Smanjena količina tečnosti u organizmu za svega nekoliko procenata može dovesti do određenog stepena smanjene hidriranosti i pojave izuzetno neprijatnih simptoma kao što su razdražljivost, smanjena koncentracija i glavobolja, a kod starijih osoba i do ozbiljnih poremećaja u radu srca i krvnih sudova, odnosno sistema za cirkulaciju. Ovakvi, nespecifični simptomi dehidriranosti neretko mogu biti pogrešno protumačeni, i povezani sa osećajem gladi ili nedostatka sna.

Detaljnije

PREPORUKE ZA OPŠTU POPULACIJU U TOKU TOPLOG VREMENA

“Pravo“ leto smo konačno dočekali. Međutim, zbog visokih temperatura koje se očekuju u predstojećem periodu, važno je da povedete računa o rashlađivanju i zdravlju.
Tokom poslednjih godina, sunčanice i toplotni udari su znatno češći nego ranije, a mnogi to pripisuju klimatskim promenama i efektima globalnog zagrevanja.
Aklimatizacija je proces kroz koji se organizam prilagođava novim klimatskim uslovima. Prema nekim autorima sportske medicine, za potpunu aklimatizaciju potrebno je čak 60 dana postepenog prilagođavanja iz čega je lako zaključiti da na godišnji odmor odlazimo loše prilagođeni novim klimatskim uslovima.
Međutim, kao što je to sad slučaj, vremena za postepeno prilagođavanje nema i važno je učiniti sve kako bi se sprečila mogućnost sunčanice i toplotnog udara, najčešćih problema izazvanih dugotrajnom izlaganju vrućini i direktnim sunčevim zracima.

Detaljnije

Respiratorne infekcije – prevencija

 
     
 
Akutne respiratorne infekcije predstavljaju najčešće infekcije savremenog čoveka. U ovu grupu oboljenja svrstavaju se infekcije respiratornog trakta izazvane različitim mikroorganizmima, ali u najvećoj meri reč je o virusnim infekcijama. Virusi, izazivači akutnih respiratornih infekcija, jesu rinovirusi, virusi influence i parainfluence, respiratorni sincicijalni virus, koronavirusi, adenovirusi, i drugi. 
 
      Najčešće kliničke manifestacije akutnih respiratornih infekcija jesu: akutni nazofaringitis, akutni sinuzitis, akutni faringitis, akutni laringitis i traheitis, akutni obstruktivni laringitis i epiglotitis, akutni laringotraheitis, akutni bronhitis, akutni bronhiolitis, pneumonije, i drugo.

Crevne zarazne bolesti

                                    PREVENCIJA SALMONELOZE

 

Trovanje salmonelom je prilično česta pojava ali, koliko nas zaista zna šta je to salmonela? Evo nekoliko stvari koje treba da znate.

Šta je to salmonela?
To je bakterija koja živi u crevnom traktu ljudi i životinja.

Koji su simptomi infekcije salmonelom?
Ako ste zaraženi salmonelom, imaćete dijareju, groznicu, osećati mučninu i stomačni bol. Simptomi najčešće počinju da se javljaju 12-72 sata posle infekcije.

Postoje li rizične grupe?
Svako može dobiti salmonelu. U većini slučajeva, to nije ozbiljno oboljenje sa težim posledicama. Ozbiljno može biti, sa potencijalno fatalnim ishodom, ako obole mala deca, stare osobe ili osobe sa oslabljenim imunitetom. To se dešava kada se infekcija salmonelom proširi sa unutrašnjih organa na krv, i tako raširi po telu.
Čovek je važan činilac u izazivanju masovnih trovanja salmonelama. Osoblje zaposleno na pripremi hrane u kuhinjama javnih ugostiteljskih objekata, menzama, dečjim vrtićima, bolnicama i sl. može, ako se ne pridržava strogih higijenskih načela pri pripremi hrane i nosilac je klica, izazvati epidemije salmonela.
Budući da su salmoneloze pre svega patogene za životinje, a u manjoj meri za čoveka, potrebna je velika infektivna doza uzročnika, za neke vrste više miliona pa i milijardi klica, da bi čovek oboleo.

Detaljnije
Idi na vrh strane