“Pranje ruku spašava živote”

Prvi Svetski dan čistih ruku će se obeležiti 15. oktobra 2008. godine. Generalna skupština Ujedinjenih nacija je 2008. godinu proglasila Međunarodnom godinom sanitacije.

Higijena ruku je važna mera prevencije infekcije
Higijenskim pranjem ruku s kože ruku se uklanjaju potencijalno opasni mikroorganizmi te se prenos zaraze svodi na minimum. Pravilna i redovna higijena (pranje) ruku najefikasniji je, najjednostavniji i najjeftiniji način sprečavanja širenja mnogih zaraznih bolesti koje se mogu preneti nečistim rukama kao što su obična prehlada, grip, pneumonija, dijareja, zarazna žutica. Svake godine 3,5 milona dece u svetu ne doživi svoj prvi rođendan zbog dijareje i pneumonije.
Porazna je činjenica da gotovo 40% ljudi ne pere ruke nakon uporabe toaleta! Naviku redovnog, higijenskog pranja ruku treba usaditi u naviku ponašanja već u ranom djetinjstvu. Posebno je važno usaditi naviku pranja ruku deci u dečjim vrtićima, kao i osoblju koje u vrtićima radi. Širenje navike pranja ruku sapunom može značajno doprineti dostizanju Milenijumskog cilja: smanjenje umiranja dece starosti do pet godina do 2015. godine za dve trećine.
Gde su prisutni mikroorganizmi?
Tokom svakodnevnih aktivnosti ruke se zagade mnoštvom mikroorganizama iz okoline - preko kontakta sa zagađenim površinama, predmetima, ljudima, životinjama itd. Te mikroorganizme koji nisu stalno prisutni na koži ruku, nego se povremeno na njoj nakupljaju kontaktom nazivamo tranzitorna mikroflora, dok se mikroorganizmi koji su stalni stanovnici naše kože nazivaju rezidentna mikroflora. Rezidentni mikroorganizmi imaju veliku ulogu u zaštiti od patogenih mikroorganizama, koji se putem ruku mogu uneti u organizma preko organa za varenje (usta), organa za disanje (nos), preko očiju ili preko oštećene kože (veće ili manje rane na koži, ogrebotine).

Kada treba prati ruke?
Ruke treba prati uvek kad su ruke vidljivo uprljane, ali i:

o pre:
- pripreme hrane,
- jela (obroka),
- dojenja / hranjenja djeteta,
- aktivnosti koje obavljate s detetom, naročito novorođenčetom i odojčetom,
- dodirivanja usta, nosa ili očiju,
- kontakta s bolesnom osobom.

o posle:
- uporabe toaleta,
- brisanja nosa, kašljanja, kijanja i sl,
- menjanja pelena,
- dodirivanja predmeta zagađenih telesnim izlučevinama ili krvlju,
- kontakta s bolesnom osobom,
- kontakta sa životinjama,
- nakon obuvanja obuće,
- nakon dodira s novcem,
- nekih aktivnosti kao što je npr. iznošenje smeća, čišćenje,
- povratka kući iz šetnje, igranja, kupovine...
- u svim slučajevima kada su ruke potencijalno zagađene.

Postupak higijenskog pranja ruku:

• skinuti prstenje i ostali nakit,
• ruke nakvasiti tekućom vodom, po mogućstvu toplom
• ruke nasapunjati tečnim sapunom (količina 1 do 3 ml). Bolje je koristiti tečni sapun, ali ako ukoliko se koristi običan potrebno je da stoji na podlozi s koje se voda može ocediti,
• dobro istrljati celokupnu površinu ruku (dlanove, nadlanice, površinu između prstiju, ispod noktiju) u trajanju od 30 sekundi
• isprati celokupnu površinu kože ruku tekućom (toplom) vodom
• osušiti ili obrisati ruke - ako se koristi pamučni peškir, isti treba služiti samo za brisanje ruku, često se mora menjati i nesme ga koristiti druga osoba. Ako se ruke peru u javnom toaletu (u restoranu, kafiću i sl.), ruke treba osušiti papirnim ubrusom i istim zatvoriti slavinu, izbegavajući kontakt oprane kože ruku sa slavinom. Uporabljeni papirni ubrus baciti u korpu za otpatke. U takvim toaletima ruke se mogu umesto brisanja papirnim ubrusom, osušiti na aparatu s toplim vazdugom. Pri izlasku iz toaleta, izbegavati dodirivanje okolne površine rukama.
Običnim, higijenskim gore opisanim pranjem ruku broj mikroorganizama na koži ruku smanjuje se nekoliko stotina puta!

Higijenska dezinfekcija ruku je postupak koji u dodatnoj meri, nakon običnog, redovnog pranja ruku, smanjuje broj mikroorganizama (tzv. tranzitorne mikroflore) na minimum. Na tržištu postoji više preparata koji se upotrebljavaju u tu svrhu, od običnog 70% etil alkohola, do različitih kombinovanih sredstava (dezinficijensa na bazi etil alkohola ili isopropranola). Ova sredstva upotrebljavaju se nakon standardnog pranja ruku vodom i sapunom, utrljavanjem u kožu ruku prema uputstvima proizvođača, oko 30 sekundi tj. sve dok se koža ne osuši. Primenjuju se u svrhu antisepse, naročito u bolničkim uslovima te se tako ispravnim higijenskim pranjem i dezinfekcijom ruku prenos zaraznih klica svodi na minimum. Dezinfekcijska sredstva treba birati pažljivo, vodeći pritom računa o njihovim aktivnim sastojcima i karakteristikama, a upotrebljavati ih samo kada želimo postići produženu antimikrobnu aktivnost na rukama ili kada nemamo vode u blizini.

Predlog aktivnosti povodom Svetskog dana čistih ruku 2008.
U prvoj godini obeležavanja Svetskog dana čistih ruku, aktivnosti treba organizovati tokom cele nedelje, a glavna aktivnost bi trebalo da se organizuje 15. oktobra 2008.god. u svim školama u vidu organizovanog pranja ruku, sa demonstracijom pravilnog pranja ruku, gde bi deca bila nosioci aktivnosti – agenti za promenu ponašanja.

Pravilna tehnika pranja ruku