Svetski dan mentalnog zdravlja koji se obeležava 10. oktobra povećava pažnju javnog mnjenja o mentalnom zdravlju. Na ovaj dan promovišu se otvorene diskusije o bolestima, ulaganjima u prevenciju i usluge lečenja.

Statistički podaci Svetske zdravstvene organizacije iz 2002. godine ukazuju na to da 154 miliona ljudi u svetu pati od depresije, samo jedne forme mentalnog poremećaja.

Ovogodišnji Svetski dan mentalnog zdravlja je posvećen unepređenju mentalnog zdravlja kroz podršku integraciji lečenja mentalnih poremećaja u primarnu zdravstvenu zaštitu i odvija se pod temom: „Mentalno zdravlje u primarnoj zdravstvenoj zaštitti – unapređuje lečenje i promoviše mentalno zdravlje“.

Č I NJ E N I C E

SEDAM DOBRIH RAZLOGA ZA INTEGRACIJU MENTALNOG ZDRAVLJA
U PRIMARNU ZDRAVSTVENU ZAŠTITU

Integrisanje mentalnog zdravlja u primarnu zdravstvenu zaštitu: globalna perspektiva. SZO/Vonka, 2008:21-46.
1. Opterećenje mentalnim poremećajima je veliko. Mentalni poremećaji su rasprostranjeni u svim društvima. Prouzrokuju znatan lični teret osobe koju pogađaju i njene porodice, ali i značajne ekonomske i socijalne teškoće u celom društvu.
 
2. Mentalni i fizički problemi se međusobno prožimaju. Mnogi ljudi pate istovremeno od fizičkih i mentalnih poremećaja. Integrisana primarna zdravstvena zaštita pomaže da se obezbedi da ljudi budu zbrinuti u holističkom smislu, da se ispune potrebe u mentalnom zdravlju ljudi sa fizičkim poremećajima, kao i da se ispune potrebe u fizičkom zdravlju ljudima sa mentalnim poremećajima.
 
3. Postoji velik nedostatak tretmana mentalnih poremećaja. U svim zemljama postoji značjana nesrazmera između ukupnog broja osoba sa mentalnim poremećajima (prevalencija) i broja osoba koje primaju tretman i negu zbog mentalnih poremećaja. Primarna zdravstvena zaštita za mentalno zdravlje pomaže u smanjenju ove nesrazmere.
 
4. Primarna zaštita u mentalnom zdravlju pojačava uspeh. Kada je mentalno zdravlje integrisano u primarnu zdravstvenu zaštitu, ljudima je veća dostupnost službi za mentalno zdravlje jer su bliže mestu gde stanuju, što čuva zajedništvo njihovih porodica i održava ih u svakodnevnim aktivnostima.. Primarna zdravstvena zaštita u vezi sa mentalnim zdravljem takođe potpomaže dosezanje zajednice i promociju mentalnog zdravlja, kao i dugoročni nadzor i menadžment pogođenih individua.
 
5. Primarna zdravstvena zaštita za mentalno zdravlje promoviše poštovanje ljudskih prava. Usluge koje se pružaju u primarnoj zdravstvenoj zaštit u vezi sa mentalnim zdravljem smanjuju stigmatizaciju i diskriminaciju. One, takođe, otklanjaju rizik od kršenja ljudskih pravakoje se mogu pojaviti u psihijatrijskim bolnicama.
 
6. Primarna zdravstvena zaštita u vezi sa mentalnim zdravljem se može priuštiti i isplativa je. Usluge primarne zdravstvene zaštite u vezi sa mentalnim zdravljem su manje skupe od usluga psihijatrijskih bolnica, kako za pacijente, tako i za lokalnu zajednicu i državu. Pored toga, pacijenti i porodica izbegavaju indirektne troškove u vezi sa traženjem specijalističke pomoći koja je udaljena od prebivališta. Tretman najčešćih mentalnih poremećaja je kost-efektivan i državne investicije u tom pravcu mogu dovesti do značajnih ušteda.
 
7. Primarna zdravstvena zaštita u vezi sa mentalnim zdravljem daje dobre rezultate. Većina ljudi sa mentalnim poremećajima lečenih u primarnoj zdravstvenoj zaštiti imaju dobre ishode, naročito kada im je dostupna mreža usluga na sekundarnom nivou u zajednici.