S ciljem da se skrene pažnja javnosti na osnovne potrebe majke i deteta. Ove godine želimo da ukažemo na značaj pružanja podrške majkama  da obezbede detetu ishranu dojenjem, što u  kriznim i vanrednim situacijama može spasiti život deteta, a često i majke.

Ovo je ujedno i prilika da se ukaže na prednost isključivog dojenja u prvih šest meseci života odojčeta, a da se posle šestog meseca nastavi dojenje uz postepeno uvođenje dopunske ishrane, što pre svega podrazumeva uvođenje hrane  koju jedu i ostali članovi porodice. Nastavak dojenja uz dopunsku ishranu se preporučuje do kraja druge godine starosti deteta, a može i duže ukoliko to dete i majka žele. Dojenjem se odojčad i mala deca štite od mnogih oboljenja koja mogu da dovedu do smrtnog ishoda. Dojenjem se u svetu spasavaju milioni života odojčadi i male dece.

Ove godine želimo da još jednom  skrenemo pažnju zdravstvenoj i široj javnosti koliki je značaj dojenja kojim se obezbeđuje najoptimalnija ishrana, pravilan rast i razvoj, zaštita i unapređenje zdravlja deteta, ali i značaja pružanja podrške i pomoći trudnicama, porodiljama, majkama dojiljama i porodici da ostvare uspešno dojenje.

Zašto je dojenje majčinim mlekom od životne važnosti u vanrednim situacijama?

Nijedna  sredina nije „imuna” na vanredne situacije. Vanredne situacije mogu da se dese svuda na  svetu. Bez obzira o kojoj se vanrednoj situaciji radi, počev od zemljotresa do konfliktne situacije, od poplava do pandemije gripa, priča je ista: dojenje spašava živote.
 
Ovde ćemo izneti nekoliko činjenica iz praktičnog iskustva kod vanrednih situacija:

• Deca su najosetljivija populaciona grupa u vanrednim situacijama – stopa mortaliteta kod dece može da poraste od 2 do 70 puta  u odnosu na njenu prosečnu vrednost zahvaljujući pojavi dijareje, respiratornih bolesti i malnutricije.
• Dojenje je intervencija koja spašava živote i pruža zaštitu koja je najbolja kod najmlađe dece. Čak i u situaciji koja nije vanredna, bebe koje nisu dojene, starosti ispod dva meseca, šest puta su  osetljivije na smrtni ishod od onih koje su dojile.
• Jedna petina neonatalne smrti može da se spreči ranim započinjanjem isključivog dojenja (dojenje u toku prvog sata). Da li možete da zamislite prednosti koje  dojenje može da pruži u vanrednoj situaciji? Hajde da uzmemo na primer, najosetljiviju populaciju: novorođenče rođeno u situaciji nesigurne sanitacije sa prljavom vodom, oskudnom hranom i bez skloništa. Ekstremni vremenski uslovi, oskudica u pružanju profesionalne medicinske pomoći i prevremeno rođenje povećavaju rizik još više. Kontakt koža sa kožom odmah nakon rođenja i započinjenje dojenja unutar prvog sata smanjuje smrtnost putem hranjenja i aktivne zaštite odojčadi i pomaže da se stabilizuje njegova/njena temperatura. Dojenje takođe redukuje rizik od postporođajne hemoragije kod majki – vodećeg uzroka smrti kod majki širom sveta.
• Tokom vanredne situacije, majke zahtevaju aktivnu podršku da nastave da doje ili pak da ponovo uspostave prekinuto dojenje.
• Spremnost za vanredne situacije je od vitalnog značaja. Podrška dojenju u situaciji koja nije vanredna ojačaće kapacitet majke da se izbori i u vanrednoj situaciji.

Tri najznačajna internacionalna dokumenta koja regulišu ovu oblast

• Vodič za ishranu odojčadi i male dece kao odgovor u vanrednim situacijama:
  Globalna Strategija za ishranu odojčadi i male dece, koja je napravljena 2003. godine, govori o tome da:
  „Odojčad i deca su među najvulnerabilnijim žrtvama prirodnih ili ljudskom aktivnošću izazvanih vanrednih situacija. Prekinuto dojenje i neodgovarajuća dopunska ishrana povećavaju rizik od malnutricije, bolesti i smrtnog ishoda. Nekontrolisana distribucija zamena za majčino mleko, na primer u skloništima, može da vodi do preranog i nepotrebnog prestanka sa dojenjem.”
• Međunarodni kodeks koji reguliše marketing zamene za majčino mleko, usvojen na Skupštini Svetske zdravstvene organizacije 1981. godine kao i sve relevantne rezolucije koje su usledile kasnije (zajedno nazvane kao „Kodeks”), sa ciljem da se zaštite majke/staratelji odojčadi koja se doje ili onih koja se ne doje, kao i male dece od komercijalnog uticaja na način ishrane.  Sve odredbe Kodeksa se primenjuju u vanrednim situacijama. Rezolucija 47.5 (1994) specifično označava pitanje donacije zamena za majčino mleko, flašica i cucli u vanrednim situacijama.
• Operativni vodič za ishranu odojčadi i male dece u vanrednim situacijama  osigurava ključne stavke pri pripremi i odgovoru na vanrednu situaciju. Ovaj operativni vodič zasniva se na vodećim principima SZO za ishranu odojčadi i male dece tokom vanrednih situacija, a integrisan je i ugrađen u Kodeks kako bi odgovorio na naročite izazove koje vanredne situacije postavljaju pri implementaciji Kodeksa.

Izazovi za zaštitu i podršku dojenju u vanrednim situacijama

Mi znamo zašto je važno u vanrednim situacijama da imamo isplaniranu akciju putem vodiča koju ćemo slediti. Ali izazov postoji kada se ona zaista desi, tj.  kada je potrebno preduzeti akciju na licu mesta kako bi zaštitili i podržali dojenje u aktuelnoj vanrednoj situaciji.

Uticaj vanredne situacije na decu će biti pod uticajem preovladavajućeg načina ishrane u toj lokalnoj zajednici, zdravstvenog stanja majke i deteta, kao i stanja njihove uhranjenosti, dostupnih resursa i prirode humanitarnog odgovora.

Veštačka ishrana – veliki rizik za svu odojčad

Rizik od veštačke ishrane i vulnerabilnost HIV inficirane odojčadi – koja su bila izložena vanrednoj situaciji u Bocvani tokom 2005/2006. godine.
Ponuđene su zamene za majčino mleko HIV inficiranim majkama kao deo nacionalnog programa u prevenciji prenošenja HIV virusa sa majke na dete. Poplave dovode do kontaminacije izvora vode i ozbiljne pojave dijareje i malnutricije kod male dece. Nacionalna stopa smrtnosti dece  ispod pet godina se povećala najmanje 18% u poređenju sa prethodnim godinama. Odojčad koja nisu dojila su 50 puta više zahtevala tretman lečenja u bolnici nego ona koja su dojila, ali su češće umirala. Korišćenje zamene za majčino mleko od strane 15% HIV-neinficiranih majki  koje su mogle da doje, dovelo je do nepotrebnog izlaganja riziku njihove dece.

Odojčad koja su bila na veštačkoj hrani zahtevaju specijalnu podršku i monitoring, U bilo kojoj situaciji gde je veštačka ishrana praksa, neophodna je jaka podrška dojenju kako bi se zaštitila odojčad koja se doje.
Najpre treba da prepoznamo da svako od nas ima ulogu, razmislimo kako mi možemo da učestvujemo, pripremimo se i uzmemo učešće. Promovišimo, zaštitimo i unapredimo dojenje.

Spremnost za vanredne situacije je ključ brze, odgovarajuće akcije. Razvoj zaštitne politike, snažnih zakonskih propisa Kodeksa, kapaciteta u ljudskom osoblju, kao i jačanje inicijative „Bolnice prijatelji djece” (Baby-Friendly Initiative) su neophodni za sva vremena, a ne samo u kriznim situacijama.
S poštovanjem,

Načelnik Centra promocije zdravlja

dr Vanja Ilić