Svetska Nedelja borbe protiv tuberkuloze i plućnih bolesti je treća nedelja septembra prema Nacionalnom i Međunarodnom kalendaru zdravlja prilika je da se ponovo „podsetimo“ tuberkuloze jer ona ne pripada samo prošlosti kako se možda veruje. To je zarazna bolest od koje se nekada masovno oboljevalo i umiralo ali koja ponovo ima globalan trend porasta – u našem vremenu brišući granice između ekonomski ne razvijenih i razvijenih država. 

Ko epidemija ili uporedna epidemija SIDA / TBC, rastuće siromaštvo i raslojavanje u velikom delu sveta, nepravilan / ne odgovarajući način ishrane većine stanovništva (pogotovo u gradovima), epidemija masovnih hroničnih ne zaraznih bolesti (rak, šećerna bolest...), način života i navike koji ugrožavaju zdravlje sve većeg broja ljudi (duvan, alkohol, droga, zloupotreba lekova, sedanteran način života prepun hroničnog stresa, ne dovoljno odmora i noćnog sna), svakodnevna izloženost pogotovo urbanog čoveka različitim faktorima rizika i uticajima na zdravlje i prirodnu opštu otpornost organizma doveli su do današnje rasprostranjenosti tuberkuloze. Posle nekoliko decenija druge polovine dvadesetog veka, kada je ova bolest bila pod kontrolom (posle pronalaska lekova i uvođenja široke primene vakcine) mi imamo situaciju „da tuberkuloze danas ima više u stanovništvu nego što je bilo ikada pre“, prema podacima stručnjaka SZO.

Tuberkuloza se najčešće (95% slučajeva) prenosi putem vazduha, kao kapljična infekcija, sa obolelog na zdravog čoveka. Posle primo infekcije (zaražavanja) razvoj bolesti zavisi najviše od opšteg zdravstvenog i stanja imuniteta, pa rizik obolevanja za zdravog čoveka sa dobrim imunološkim odgovorom iznosi približno 10%. Kada se oboljenje razvije odrasli ljudi u preko 90% slučajeva imaju izražene znake (simptome) po kojima se bolest prepoznaje, a deca samo u polovini slučajeva.

Od devet miliona novih slučajeva tuberkuloze u svetu, gotovo pola miliona osoba zaraženo je bakterijom otpornom na više lekova. Oko 40.000 ljudi ima još opasniju formu bolesti - tuberkulozu ekstenzivno otpornu na lekove.
U svetu se svake godine registruje devet miliona novih slučajeva tuberkuloze, a od toga oko 490.000 obolelih zaraženo je virusom te bolesti koji je otporan na više lekova (MDR-TB).
Oko 40.000 obolelih ima još opasniju formu bolesti - tuberkulozu ekstenzivno otpornu na lekove (XDR-TB) koja se zasad pojavila u 55 zemalja.
Ekstenzivno otporna tuberkuloza leči se veoma teško i smrtni ishod je čest, navodi se u izveštaju Svetske zdravstvene organizacije.
Stručnjaci SZO pripremili su izveštaj povodom skupa zvaničnika 27 država u kojima se najčešće javlja MDR-TB, okupljenih u Pekingu da bi razmotrili strategiju borbe protiv te vrste tuberkuloze, koja najviše pogađa zemlje u razvoju sa slabo razvijenom infrastrukturom za borbu protiv TB-a.
Zabrinjavajući podaci:
Na skupu je naglašeno da je više od polovine novih slučajeva MDR-TB otporno na lekove već od samog početka, što znači da nisu posledica neadekvatnog lečenja obične tuberkuloze.
Podaci izneti na skupu veoma su zabrinjavajući jer ukazuju da otporni oblici tuberkuloze sada cirkulišu u opštoj populaciji, što može da predstavlja pravu "tempiranu bombu".
Širenje otpornih vrsta tuberkuloze može da ugrozi globalnu borbu protiv te bolesti, koja se oslanja na lekove razvijene pre više decenija, upozorili su eksperti.
U 27 zemalja, čiji su se predstavnici okupili u Pekingu, beleži se 85 odsto svetskih slučajeva tuberkuloze otporne na više lekova kojom, kako upozorava SZO, jedna osoba (ako nije lečena) može godišnje da zarazi 10 do 15 ljudi.
Pri tom, mnogi oboleli od ovog oblika tuberkuloze nisu ni registrovani, a tek manje od tri odsto se leči.
Kina je na drugom mestu po učestalosti MDR-TB, odmah iza Indije. Dok zdravstveno osiguranje pokriva lečenje Kineza obolelih od obične tuberkuloze, još nema besplatnog tretmnana za obolele od MDR-TB.
Siromašni najugroženiji
Dvogodišnje lečenje može da košta i nešto više od 1.000 evra, što je znatno više od godišnje plate siromašnijih stanovnika kineskih gradova, koji su najugroženija kategorija.
Kineske vlasti najavile su da će zdravstveno osiguranje ubuduće pokrivati i MDR-TB, čemu će pomoći i donacija Fondacije Bila i Melinde Gejts, vredna 33 miliona dolara.
Tim sredstvima biće omogućeno dostupnije lečenje u bolnicama, testiranje tuberkuloze otporne na standardne metode lečenja biće brže, kao i nadgledanje pacijenata kako bi se osiguralo pravilno uzimanje propisane terapije koja, osim što je skupa, nije ni prijatna za obolelog.
Propratni neprijatni efekti lekova i činjenica da tokom šest meseci dnevno treba progutati petnaest do dvadeset pilula pacijente navodi da samoinicijativno prestanu lečenje čim se osete bolje.
U zemljama trećeg sveta naročito je teško držati pacijenta na terapiji toliko dugo. Zbog toga kineske vlasti i Fondacija Gejtsovih rade na razvoju novih lekova, koji bi brže delovali, a na bazi su prirodnih sirovina, uključujući tradicionalne medikamente.

       Bolesti organa za disanje i druge plućne bolesti su svuda u svetu i kod nas veoma česte kao uzrok oboljevanja i umiranja stanovništva, bilo da su akutne ili hronične i bez obzira na uzrast ili pol. Odsustvovanje sa posla (apsentizam) je zbog toga veoma česta pojava, pa predstavlja ne samo značajan zdravstveni već i zajednički ekonomski problem. Izražena je, i kod ovih bolesti, visoka povezanost oboljevanja sa faktorima ili uticajima koji dolaze iz spoljašnje sredine i na koje možemo u određenoj meri uticati kao pojedinci i kao zajednica. Zagađenje vazduha (industrija, saobraćaj) ima za posledicu povećavanje učestalosti bolesti disajnih puteva počev od banalnih infekcija, zatim bronhitisa, alergije, astme, raka pluća, dušnika ali i smanjivanje imuniteta kao i zaostajanje u psihofizičkom razvoju kod dece.
 
      Upotreba duvana i život u duvanskom dimu najvažniji su faktori koji utiču na nastanak raka pluća i dušnika, a to je najučestalija pojedinačna dijagnoza u mortalitetu (umiranju) stanovništva u svetu i kod nas. Rak pluća i dušnika ima visoku smrtnost (letalitet) u vremenu visoko razvijene medicine i to treba ponavljati, jer kasno daje simptome i vrlo često se otkriva kada je već metastazirao. Najbolji i jedini pravi način sprečavanja nastanka (primarne prevencije) ove bolesti jeste život oslobođen rizika od duvana i duvanskog dima.

Kada se razgovara o primarnoj prevenciji tuberkuloze, plućnih ali i mnogih drugih bolesti treba znati da se uspeh postiže istovremenim delovanjem – kako osobe tako i organizovane zajednice – u dva pravca. Jedan pravac je delovanje na spoljašnje (promenljive) faktore rizika u smislu njihovog smanjivanja ili uklanjanja u potpunosti iz životne i radne sredine. Drugi pravac je integrisana promocija zdravlja na širokoj osnovi koja bi trebala da obezbedi svakoj osobi veću kontrolu nad sopstvenim zdravljem. Izgraditi zdrav način života i negovati navike koje su u korist zdravlja to nam je osnovni cilj, i na putu ka njemu smanjivaćemo – svi zajedno – stope oboljevanja i umiranja od bolesti na čiji je nastanak moguće uticati.