| Lajmska bolest je otkrivena 1975. godine u gradu Lyme, država Konektikat, SAD, a danas se otkriva na svim područjima gde se nalaze krpelji zaraženi uzročnikom ove bolesti. U načoj zemlji prvi put je prepoznata na podrucju Beograda 1987. godine. Krpelji borave na šumovitim područjima i na neobrađenoj vegetaciji od ranog proleća do kasne jeseni, naročito u junu. Hrane se krvlju ljudi i mnogih životinja, a ukoliko su zaraženi prenose bakteriju, uzročnika lajmske bolesti, za vreme hranjenja. Krpelj mora da bude prisutan na koži bar 48 sati da bi došlo do sigurne inokulacije prouzrokovača. Krpelji se uglavnom nalaze na niskoj vegetaciji, a svojim usnim delom se zakače na životinju ili čoveka koji tuda prolaze. Sišu krv 2 do 7 dana pre nego što ponovo padnu na vegetaciju. Oko 30 do 35% krpelja je zaraženo bakterijom, ali ipak treba biti oprezan nakon svakog uboda krpelja. |  
|   | Klinička slika Simptomi bolesti počinju nedelju do mesec dana po ubodu krpelja. Prvi znak je otok i crvenilo oko mesta uboda (Erythema migrans ili u narodu BIVOLJE OKO), koje se može širiti i formirati prstenasto crvenilo veće od 5 cm. Ova promena na koži praćena je pojavom simptoma sličnih gripu (glavobolja, groznica, malaksalost, bolovi u zglobovima), koji traju nekoliko nedelja ukoliko osoba nije pod terapijom. Mnogo ozbiljnije komplikacije, kao što su neurološke, problemi sa zglobovima (zahvata velike zglobove, naročito koleni zglob – oticanje i bolovi do hroničnog artritisa), ređe kardiološke, mogu se nekada javiti nedeljama ili mesecima nakon uboda krpelja, ako se ne sprovodi lečenje. | | | |
Dijagnoza Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničke slike i podataka o ujedu krpelja, a potvrdjuje se ELISA testom i testom indirektne imunofluorescencije kojima se otkrivaju IgM antitela u serumu, likvoru i sinoviji (nakon prve nedelje, a maksimum dostižu izmedju 5 i 6 nedelje nakon pojave kliničkih znakova). Nakon 1-3 meseca javljaju se IgG antitela koja se dugo ogržavaju.  
Mere prevencije Mada se lajmska bolest može lečiti, najbolji način prevencije lajmske bolesti je sprečiti ubod krpelja, što se postiže primenom jednostavnih mera, kao što su: 1. Biti svestan tipičnih staništa krpelja – područja visoke trave, dvorišta, parkovi, livade, šume tj. zelene površine;
2. Sprečiti ubod krpelja primenom repelenata (sredstva protiv uboda insekata npr. Autan), koji štite više sati od uboda;
3. Nositi svetlu odeću koja pokriva ruke i noge;
4. Pažljivo pregledati sebe i svoju decu tokom boravka u prirodi, a obavezno na kraju dana. Treba naročito biti svestan činjenice da se krpelj može doneti i na odeći ili na kućnim ljubimcima.
5. Ukoliko uočite krpelja, nikako ga nemojte sami uklanjati, niti tretirati bilo kakvim uljima, rastvorima, gelovima i slično, već potražite stručnu pomoć u nadležnom Domu zdravlja, kako se ne bi desilo da usni deo krpelja ostane u koži i da biste ostali pod nadzorom oko mesec dana. Samo rano sprovedeno lečenje pod nadzorom lekara i odgovarajućim antibioticima je visoko efikasno i sprečava pojavu kasnih komplikacija. Terapija se sprovodi penicilinskim preparatima i traje deset dana. |
