Hepatitis je bolest jetre. Hepatitis mogu izazvati različiti uzročnici – virusna infekcija, paraziti, bakterije, hemikalije, autoimuni procesi, lekovi i alkohol. Najčešći uzročnici hroničnog hepatitisa (dugotrajnog hepatitisa) su virusi. Hronični virusni hepatitisi B i C su naročito opasni, jer mogu dovesti do ciroze jetre i karcinoma jetre. Dobra vest je da se hepatitis B može sprečiti vakcinacijom, a da se hepatitis C uspešno leči.

Šta je hepatitis C?

Hepatitis C virusna infekcija je zapaljenje jetre izazvano virusom hepatitisa C. Virus se nalazi u krvi inficiranog i putem krvi se može preneti i na druge. Procenjuje se da je oko 3% populacije, dakle više od 180 miliona ljudi, inficirano virusom hepatitisa C. Oko 80% inficiranih tokom vremena razvija hronično oštećenje jetre, koje ako se ne leči na vreme može da progredira u cirozu ili primarni rak jetre. Nažalost, još uvek nema vakcine protiv hepatitisa C. Zato je prevencija izuzetno važna.

U rizične grupe za dobijanje hepatitisa C spadaju:
• Osobe koje su primale transfuzije krvi i krvne derivate pre 1994. godine
• Korisnici opojnih droga
• Osobe na kontinuiranoj hemodijalizi
• Osobe sa hemofilijom
• Zdravstveni radnici
• Osobe koje često menjaju seksualne partnere
• Osobe sa tetovažom i drugim vidovima ulepšavanja tela (pirsing)
• Deca majki inficiranih virusom hepatitisa C
• Članovi porodica obolelih od hepatitisa C.

Izbegavanjem rizičnog ponašanja može se sprečiti infekcija virusom hepatitisa C.
Opšte mere zaštite podrazumevaju:
• Zaštitu pri radu (zdravstveni radnici)
• Upotreba kondoma
• Jednokratna upotreba šprica i igle
• Adekvatna sterilizacija instrumenata (tetoviranje, pirsing)
• Korišćenje ličnog pribora za higijenu.

 Hepatitis C se često naziva “tihom” bolešću, jer inficirani u najvećem broju slučajeva nemaju simptome, ili su oni blagi i nespecifični, a uprkos tome, virus u organizmu se umnožava. Ukoliko se ispolje, simptomi su zamor, gubitak apetita, mučnina, bol u mišićima i zglobovima, blaga napetost u stomaku…
Hepatitis C se može jednostavno dijagnostikovati testiranjem krvi. Hronična hepatitis C virusna infekcija je ozbiljna bolest sa brojnim posledicama, zato je jako važno na vreme je otkriti, a zahvaljujući savremenoj terapiji, danas je možemo uspešno lečiti.

Šta je hepatitis B?

Hepatitis B je jedna od najčešćih virusnih infekcija na svetu. Procenjuje se da 350-400 miliona ljudi ima hronični hepatitis B i samim tim su u velikom riziku za razvijanje ciroze i karcinoma jetre. Zbog hepatitisa B svake godine u svetu umire milion ljudi što ovu bolest svrstava na neslavno deseto mesto po smrtnosti. Virus hepatitisa B je veoma kontagiozan, čak 50 – 100 puta je infektivniji od virusa HIV-a. Može se naći u krvi, znoju, suzama, majčinom mleku i spermi. Može se preneti sa majke na dete tokom porođaja, može se preneti prilikom seksa bez zaštite, direktnim krvnim kontaktom, ukoliko se deli igla, brijač, pribor za nokte ili četkica za zube. Kao i virus hepatitisa C i virus hepatitisa B van organizma može da preživi čak 7 dana.
Hepatitis B u velikom broju slučajeva (oko 70%) daje simptome koji se javljaju nekoliko meseci nakon infekcije i podrazumevaju žutilo kože i očiju, osećaj umora, gubitak apetita ili mučninu, tamniju boja urina, groznicu...