Međunarodni dan sećanja na preminule od side, koji će se u nedelju 17.05.2009.god. obeležiti u celom svetu, kao i na Jablaničkom okrugu, prilika je da se ukaže na značaj podrške HIV obolelima, kao važnog izvora snage koja im je potrebna da bi se nosili sa svakodnevnim problemima koje donosi ta bolest. U Srbiji će ovaj datum biti obeležen po peti put, i to u Beogradu i u još 18 gradova širom zemlje.
Strah od side, koji je prisutan i kod stanovnika drugih zemalja, opravdava se činjenicom da je u ovom trenutku u celom svetu više od 33,9 miliona ljudi obolelo od te opake bolesti, od kojih je samo lane umrlo 2,5 milion.
Kako je nedavno upozorila direktorka UNICEF-a za Srbiju i predsedavajuća UN tematske grupe za HIV/AIDS Judita Rajhenberg, među obolelima je i oko dva miliona dece mlađe od 15 godina, od kojih je u prošloj godini umrlo 350.000. U 2008. godini je u svetu inficirano još 2,7 miliona ljudi, od kojih 450.000 dece.
Svakih 5 sekundi jedna osoba u svetu se zarazi virusom HIV-a, a svakih 15 sekundi jedna osoba umre od posledica ove bolesti.
Hivom se dnevno zarazi 14000 osoba. Svakih 5 sekundi jedna osoba u svetu se zarazi virusom HIV-a, a svakih 15 sekundi jedna osoba umre od posledica ove bolesti. U Srbiji je, prema podacima Republičkog instituta za javno zdravlje, prošle godine registrovano 87 HIV pozitivnih, od kojih je 13 umrlo. Broj umrlih i obolelih od side u Srbiji, prema rečima ministra zdravlja Tomice Milosavljevića, stagnira, zahvaljujući preduzetim merama prevencije i lečenja. Istakavši da je obezbeđena stoprocentna dostupnost terapije, koja je potpuno besplatna, on je upozorio da se na HIV virus testira svega oko četiri odsto građana. Istraživanje koje je organizovala Globalna inicijativa za psihijatriju iz Holandije, u saradnji s Međunarodnom mrežom pomoći iz Beograda, pokazuje da oboleli žive u strahu od diskriminacije, a svoj HIV status ne mogu da saopšte ni najbližim članovima porodice. Oboleli od side ne govore o tome ni prijateljima, ni partnerima, jer se boje odbacivanja i osude ili su veoma obazrivi kada odlučuju kome mogu da otkriju svoju bolest.
HIV pozitivan status, ukazuju stručnjaci, označava velike promene u životu i utiče na osećanja, raspoloženja i promenu slike o sebi, a tugovanje je često posle saznavanja HIV statusa i u nekim fazama može da pređe u depresiju, dok strah od reakcija drugih može rezultirati napuštanjem posla ili samoizolacijom.
Gubitak prijatelja koji su preminuli od AIDS-a i iščekivanje sopstvenog gubitka zdravlja utiču na pojave epizoda tugovanja, a osobe koje žive sa HIV-om često imaju "unutrašnju stigmu", koja predstavlja osećaj stida, srama, krivice i straha od diskriminacije koja je vezana za to što su oboleli od te bolesti.
Istraživanje je pokazalo da socijalna podrška, dostupnost službi, optimizam i uverenje da je moguće uticati na bolest, predstavljaju važne načine za prevazilaženje problema.
Diskriminacija i predrasude su izražene prema raznim društvenim grupama, poput homoseksualaca, konzumenata droge i drugih rizičnih grupa po tu bolest. I među zdravstvenim radnicima je prisutna diskriminacija prema HIV obolelima, najčesće kroz kršenje poverljivosti informacija o obolelom.
Najčešći razlozi za to su nedovoljna edukacija zdravstvenih radnika, ali i strah od prenošenja bolesti, uprkos poznavanju načina prenošenja side.
Stručnjaci smatraju da je jedan od načina da se popravi odnos društva prema obolelima od side zakonska regulativa, odnosno donošenje zakona o sprečavanju diskriminacije.
Nizom promotivnih i preventivnih aktivnosti obeležiće se Međunarodni dan sećanja na preminule od HIV-a i na Jablaničkom okrugu. Načelnik Centra promocije zdravlja
dr Vanja Ilić |
