Virusi su acelularni (nisu dostigli nivo ćelijske građe) ultramikroskopski (izuzetno malih dimenzija) organizmi nesposobni da se razmnožavaju van ćelije domaćina. Izvan ćelije domaćina oni ne pokazuju osobine živih bića. Zrela virusna čestica sposobna da inficira ćeliju domaćina naziva se virion i tek ulaskom u ćeliju on postaje aktivan i smatra se virusom. Virus u ćeliji preuzima kontrolu nad molekularnim aparatom domaćina i koristi ga za sopstveno razmnožavanje. Ćelija domaćina tada stvara delove virusa, a ne materije koje su njoj potrebne za normalan rad. To u domaćinu dovodi do patološkog stanja (pojava bolesti), pa se virusi smatraju parazitima.
  Prisustvo nukleinske kiseline i sposobnost da se ona menja (mutira) omogućava virusima da se prilagođavaju promenama u spoljašnoj sredini. Sa druge strane, virusi nemaju ćelijsku građu niti sposobnost obavljanja metabolizma i mogu se razmnožavati samo unutar žive ćelije.Odsutnost ćelijske građe kod virusa je vrlo važna, jer upravo zbog nje ni jedna virusna infekcija ne može se lečiti antibioticima!
Pre dve godine, 2007.godine, kada se u Indoneziji pojavio ptičji grip, prvi put su i svinje bile zaražene njime. Tada su stručnjaci upozoravali na moguću pojavu jednog ovakvog virusa. Danas, prvi put nakon tog upozorenja koje nije naišlo na odziv u svetu, Svetska zdravstvena organizacija upozorava da je reč o neobičnom novom virusu, koji nije viđen nikada ranije. Posle izveštaja da je najmanje 68 ljudi umrlo od svinjskog gripa u Meksiku, kažu da bi mogla da izbije globalna epidemija!
   Svinjski grip je mutacija humanog, ptičjeg i svinjskog virusa klasifikovan kao AH1N1 virus.. Prenosi se direktnim i indirektnim kontaktom između ljudi, što nije slučaj sa ptičjim gripom, pa je i mogućnost širenja virusa nesagledivo velika.
                                            
Svinjski grip je visoko zarazno akutno respiratorno oboljenje svinja, uzrokovano različitim podtipovima tipa A virusa svinjskog gripa. Incidencija oboljenja je visoka, a mortalitet nizak, sa letalitetom od 1-4%. Virus se među svinjama širi aerosolom, direktnim i indirektnim kontaktom. Epidemije među svinjama javljaju se tokom čitave godine, sa maksimumom u jesen i zimu. Mnoge zemlje rutinski vakcinišu svinje protiv svinjskog gripa. Epidemije se registruju u zemljama Severne i Južne Amerike, Evrope (Velika Britanija, Švedska, Italija), Afrike (Kenija), kao i u delovima istočne Azije, uključujući Kinu i Japan.
Najčešći podtip virusa svinjskog gripa je H1N1, ali su registrovani i drugi - H1N2, H3N1, H3N2. Svinje takođe mogu da budu inficirane virusom gripa čoveka i virusom ptičjeg gripa.
Iako je svinjski grip uobičajen među svinjama, ponekad infekcija može da se prenese i na ljude, te se epidemije i sporadični slučajevi među ljudima povremeno javljaju (SAD i Španija 2007.). Klinička slika kod ljudi uglavnom odgovara kliničkoj slici sezonskog gripa i kreće se od asimptomatskih infekcija do ozbiljnih pneumonija, koje dovode do smrtnog ishoda. S obzirom da je klinička slika identična sezonskom gripu ili drugim akutnim infekcijama gornjeg respiratornog trakta, oboljenje se otkriva slučajno, kroz sezonski nadzor nad gripom.
Ljudi se najčešće zaraze od inficiranih svinja, ali u pojedinim slučajevima oboleli ljudi nisu mogli da se prisete kontakta sa svinjama ili boravka u objektima gde žive svinje. Smatra se da do prenosa sa čoveka na čoveka može da dođe, ali je takav prenos ograničen na bliske kontakte i zatvorene kolektive.
Nije utvrđeno da do prenošenja svinjskog gripa može doći upotrebom dobro termički obrađenog svinjskog mesa (virus se uništava kuvanjem na 70°C).
Prema podacima Centra za kontrolu i prevenciju bolesti u Atlanti i SZO, do 26. aprila 2009. godine Vlada SAD prijavila je Svetskoj zdravstvenoj organizaciji 20 laboratorijski potvrđenih slučajeva svinjskog gripa A/H1N1 (8 u Njujorku, 7 u Kaliforniji, 2 u Teksasu, 2 u Kanzasu i 1 u Ohaju). Kod svih slučajeva je dijagnostikovano blago oboljenje slično gripu (OSG), od kojih je samo jedan slučaj zahtevao kratku hospitalizaciju. Nije bilo prijavljenih smrtnih slučajeva.
Do 26. aprila 2009. godine Vlada Meksika prijavila je 18 laboratorijski potvrđenih slučajeva svinjskog gripa A/H1N1, od kojih je 12 identično sa virusima dijagnostikovanim u Kaliforniji. U toku su ispitivanja koja imaju za cilj da utvrde način širenja i ozbiljnost oboljenja u Meksiku. Dva dana ranije Vlada Meksika prijavila je tri odvojena događaja. U Saveznom okrugu Meksiko nadzor nad pojavom oboljenja sličnih gripu započeo je 18. marta. Broj obolelih je rastao tokom aprila, da bi do 23. aprila bila prijavljena 854 slučaja pneumonije, od kojih 59 sa smrtnim ishodom. U San Luis Potosiju prijavljena su 24 slučaja OSG, od kojih 3 sa smrtnim ishodom, dok su u Meksikaliju, blizu granice sa SAD, registrovana 4 slučaja OSG, bez smrtnih ishoda.
Većina oboljenja registrovana je kod mladih odraslih osoba. Grip obično pogađa decu i stare, ali ove uzrasne grupe nisu bile ozbiljnije pogođene u Meksiku.
Stručnjaci izveštavaju da virus svinjskog gripa, registrovan kod obolelih u Meksiku i SAD, nije ranije dijagnostikovan ni kod svinja, ni kod ljudi. Virus se pokazao osetljivim na oseltamivir, a rezistentan na amantadin i rimantadin.
   Povodom pojave infekcije ljudi izazvane novim sojem virusa svinjskog gripa u zemljama Severne i Srednje Amerike, Ministarstvo zdravlja i Institut za javno zdravlje Srbije sa Posebnom radnom grupom za primenu Plana aktivnosti pre i u toku pandemije gripa neprekidno prate epidemiološku situaciju.
  Prema do sada raspoloživim informacijama, u Meksiku, Sjedinjenim Američkim Državama i Kanadi je potvrđeno više slučajeva infekcije novim sojem virusa svinjskog gripa. Od preko 1600 sumnjivih slučajeva, više od 400 je hospitalizovano, a više od 100 osoba je umrlo.
  Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, moguće je da se radi o virusu koji ima potencijal za izazivanje nove pandemije gripa i preporučuje se aktiviranje mera koje su u svim državama članicama SZO pripremane tokom proteklih pet godina.
  Države u kojima se infekcija pojavila u saradnji sa SZO preduzimaju sveobuhvatne mere suzbijanja bolesti (ispitivanje svih sumnjivih slučajeva obolenja, izolacija i lečenje obolelih, virusološka i epidemiološka istraživanja, kao i ispitivanje puteva prenošenja).
  Zdravstveni sistem Republike Srbije je početkom 2006. godine pripremio planove aktivnosti za preteću pandemiju, i te se aktivnosti sada preduzimaju. U narednim danima će se mere usklađivati sa aktuelnom epidemiološkom situacijom i preporukama SZO, a javnost će biti blagovremeno i potpuno obaveštena o tome.
  Osobama koje borave u zemljama u kojima ima slučajeva obolelih od svinjskog gripa se preporučuje da prate i sprovode uputstva i mere koje donose zdravstvene vlasti tih država.
  Putnici u međunarodnom saobraćaju koji se vraćaju iz tih zemalja, ili su bili u kontaktu sa osobama koje su na bilo koji način bile izložene infekciji, treba da aktivno prate svoje zdravstveno stanje. Ukoliko se unutar 7 dana od povratka javi povišena temperatura iznad 38oS, praćena tegobama od strane organa za disanje, neophodno je da se jave telefonom nadležnom Insititutu ili Zavodu za javno zdravlje na teritoriji svog prebivališta gde će dobiti sva potrebna uputstva.