Kampanju pod nazivom „I plus i minus!“ organizuju i sprovode: Ministarstvo zdravlja - kroz Projekat za borbu protiv HIV/side, koji se finansira iz sredstava Globalnog fonda za borbu protiv side, tuberkuloze i malarije i Institut za javno zdravlje Srbije.
Kampanja će trajati dva meseca, a najavljujemo je i započinjemo današnjom konferencijom za novinare. Kampanju pod nazivom „I plus i minus!“ organizuju i sprovode: Ministarstvo zdravlja, Institut za javno zdravlje Srbije i mreža Instituta i Zavoda u Srbiji sa DZ, NVO i predstavnicima lokalne zajednice.
Glavni cilj kampanje „I plus i minus!“ je smanjenje stepena stigme i diskriminacije koji su dokazano prisutni u našem društvu kako prema samoj bolesti, tako i osobama koje žive sa HIV-om. Ovakav vid ponašanja ne samo da utiče na kvalitet života osoba koje žive sa HIV-om, već je jedna od najznačajnijih barijera u prevenciji i borbi protiv epidemije HIV-a. 
Veliki deo stanovništva Srbije pokazuje visok stepen netolerancije prema osobama koje žive sa HIV-om, što je posledica izrazito niskog stepen poznavanja same bolesti i mogućnosti njenog širenja.

Rezultati dosadašnjih istraživanja na ovu temu pokazuju da:

• 65% populacije ne bi primilo u kuću osobu koja je obolela od side, 
• 34% populacije smatra da osoba koja je obolela od side treba da dobije otkaz, iako svoj posao obavlja profesionalno,
• 32% ljudi bi prekinulo prijateljstvo sa osobom koja boluje od side, 59 % ne, a 19% ne zna šta bi u tom slučaju uradilo,
• 89% populacije ne bi pristalo na zajednički život sa ovim osobama,

Da bi smanjili stepen stigme i diskriminacije potrebno je da se suočimo sa osnovnim uzrocima koji zapravo dovode do takvog ponašanja javnosti, a to su STRAH i IGNORISANJE bolesti i činjenice da ona postoji u našem okruženju. Cilj nam je, dakle, da prevaziđemo probleme straha i ignorisanja kao obrasca ponašanja – i da dopremo do svesti ljudi. To je neophodno, jer problem stigmatizacije i diskriminacije mora da se reši pre svega na nivou pojedinaca koji su prvazišli strahove i predrasude koje su gajili prema samoj bolesti i prema osobama koje žive sa HIV-om. Lične primere bi trebalo da prate i rešenja na nacionalnom nivou kao što je usvajanje Zakona o zabrani diskriminacije.
Najveći strah u vezi sa osobama koje žive sa HIV-om je da socijalni kontakt sa njima predstavlja rizik. Zato glavnim parolama kampanje želimo da pošaljemo jasnu poruku koja pobija tu najveću predrasudu vezanu za HIV i sidu i koja sputava uspostavljanje i održavanje normalnih socijalnih odnosa sa osobama koje žive sa HIV-om:

HIV se NE! PRENOSI DODIROM
HIV se NE! PRENOSI RAZGOVOROM
HIV se NE! PRENOSI DRUŽENJEM

Ne! pravi razliku.
Ne! odbacuj.
Ne! osuđuj.

DA! TI MOŽEŠ DA POMOGNEŠ!
Ako samo pomislite da HIV može da ima i neko vama blizak, neko do koga vam je stalo – vaš otac, majka, sestra, brat, ujak, tetka, prijatelj ili kolega sa posla, komšija – da li bi i tada bilo u redu da i njih okruženje odbaci i ignoriše?
Osnovno pitanje je dakle kako pobediti strah od HIV-a?
Postoji samo jedan odgovor, a to je ZNANJEM!
Jedino znanjem možemo da savladamo i pobedimo sve ove strahove i to na taj način što treba da zapamtimo samo par korisnih informacija o tome kako se HIV/sida prenosi ili ne prenosi.
 
I ) HIV se prenosi na sledeće načine:

1.  Seksualnim odnosom bez zaštite tj. bez kondoma (vaginalni, analni i sve varijante oralnog seksa)
  2.  Sa zaražene majke na dete (u toku trudnoće, porođaja i dojenja)
  3.  Razmenom igala i špriceva kod intravenske upotrebe narkotika

II ) HIV se retko može preneti na sledeće načine:

1.  Poljupcem u usta (samo u slučaju ako obe osobe imaju neke ranice u ustima, npr. usled vađenja zuba, krvarenja desni... pa u tom slučaju dođe do kontakta „krv na krv“)
2.  Pri tetoviranju, pirsovanju... (ukoliko se obavlja nesterilizovanim aparatima i u nehigijenskim uslovima)
3.  Prilikom razmene pribora za ličnu higijenu koje je prethodno koristila osoba koja živi sa HIV-om (brijač, četkica za zube...)

III ) HIV se nikako ne prenosi na sledeće načine: 

1. Boravkom u istoj prostoriji: socijalnim kontaktom kao što je razgovor, pogled, druženje...
2. Dodirom tj. kontaktom, kao što je rukovanje i zagrljaj
3. Kašljanjem ili kijanjem, preko znoja ili suza
4. Poljupcem u obraz
5. Korišćenjem istog kupatila ili toaleta
6. Korišćenjem iste čaše/šolje ili istog pribora za jelo
7. Korišćenjem iste posteljine ili peškira
8. Kontaktom sa predmetima na javnim mestima (telefonska govornica, držači u javnom prevozu...)
9. Korišćenjem istog bazena ili saune
10. Preko životinja ili ubodom insekata (komarci, krpelji...)
11. Konzumiranjem hrane koju je pripremila HIV osoba

Osobe koje žive sa HIV-om  mogu uz pomoć terapije, koja je danas dostupna i besplatna u našoj zemlji, da žive dugo i kvalitetno i da ne obole od side. Zato je važno da javnost prihvati činjenicu da i ovi ljudi imaju pravo na kvalitetan život i da im individualni primerom prevazilaženja straha i predrasuda može i treba pomoći da to i ostvare. 

Načelnik Centra promocije zdravlja
dr Vanja Ilić,
spec.soc.med.