Međunarodni dan borbe protiv tuberkuloze 24. mart obeležava Svetska zdravstvena organizacija. Od TBC u svetu godišnje umire između tri i četiri miliona ljudi.

Krajem 19. veka od tuberkuloze je umirao  svaki sedmi stanovnik Sjedinjenih Američkih Država i Evrope. A onda, 24. marta 1882. godine dr Robert Koh je objavio svoje otkriće: bacil tuberkuloze. U to vreme, ovo je predstavljalo najznačajniji korak u kontroli epidemije i suzbijanju ove tada smrtonosne bolesti.

Sto godina kasnije, 1982. godine Svetska zdravstvena organizacija (SZO) i Međunarodna unija za borbu protiv tuberkuloze i drugih plućnih bolesti (IUATLD) obeležile su prvi put Svetski dan borbe protiv tuberkuloze. Ovo je imalo za cilj da podigne nivo znanja stanovništva o zdravstvenim i ekonomskim posledicama tuberkuloze.

TUBERKULOZA JE ZARAZNA BOLEST, A IZVOR ZARAZE JE PLUĆNI TUBERKULOZNI BOLESNIK. KLICE TUBERKULOZE NALAZE SE U ISPLJUVKU BOLESNIKA, A ŠIRE SE KAPLJIČNIM PUTEM: KAŠLJEM, KIJNJEM, GOVOROM.

Tuberkuloza, u narodu poznata kao sušica je hronična zarazna bolest ljudi i nekih životinja. Stara je i skoro zaboravljena bolest, ali danas ponovo aktuelna,. Rasprostranjena je u celom svetu. Najčešće se javlja u lošim socijalno-ekonomskim uslovima života, više u gradskim nego u seoskim sredinama.

Tuberkuloza ljudi je 1819. izdvojena kao posebna bolest. Robert Koh je 1882. godine u Berlinu opisao uzročnika bolesti Kohov bacil. Otkriće rentgenskih zraka 1887. godine omogućilo je prepoznavanje bolesti pre kliničkog ispoljavanja, a pronalazak lekova (1944, 1952. 1967. i 70-ih godina XX veka) njeno efikasno lečenje.

EPIDEMIOLOGIJA

Rizik od obolevanja je najveći kod dece mlađe od 3 godine, adolescenata, mlađih odraslih, vrlo starih osoba i onih sa oslabljenim imunitetom.

Tuberkuloza češće ugrožava one koji potiču iz socijalno ugrožene sredine, pothranjene i osobe koje imaju neku hroničnu bolest.

Smrtnost od tuberkuloze zavisi od mnogih faktora. Visoka je kod male dece (oko 15-18%), a za vreme socijalnih poremećaja, kao što su ratovi i ekonomske krize ona raste.
Primena terapije dovela je do naglog opadanja smrtnosti.

NELEČENI TUBERKULOZNI BOLESNIK, U ČIJEM SE ISKAŠLJAJU NALAZE UZROČNICI TUBERKULOZE, GODIŠNJE ZARAZI 10-15 LJUDI. 60% NELEČENIH TUBERKULOZNIH BOLESNIKA UMRE TOKOM 5 GODINA.

UZROČNIK TUBERKULOZE

Uzročnik tuberkuloze je Mycobacterium tuberculosis (Kohov bacil), iz roda Mycobacterium. Postoje razni tipovi bacila tuberkuloze (humani, bovini, murini, ptičji i hladnokrvnih životinja), a zarazu kod ljudi najčešće izazivaju M. tuberculosis (humani tip) i M.bovis (bovini tip). M.bovis je primarno uzročnik tuberkuloze goveda. Kod ljudi u oko 10% obolelih on izaziva tuberkulozu limfnih žlezda, kosti i creva.

Uzročnik tuberkuloze je otporan u spoljnoj sredini. Izdržava temperaturu do 80 C u uslovima bez vlage. U ispljuvku, bacil se može održati na vlažnom podu 7 dana, u hladu i tami do 3 meseca, a sasušen u prašini nekoliko meseci i duže. Dosta je otporan i na dezinfekciona sredstva.

Rezervoar bacila tuberkuloze su zaraženi ljudi i životinje.

IZVOR ZARAZE

Izvor zaraze su sekreti i ekskreti (ispljuvak, izmet, mokraća, vaginalni sekret, mleko, koža) bolesnog čoveka ili životinje, ukoliko se u njima nalazi bacil tuberkuloze.

PUTEVI PRENOŠENJA

Zaražavanje zdrave osobe nastaje u direktnom kontaktu s obolelim, preko kapljica koje on izbacuje pri govoru, kijanju ili kašljanju.

Indirektno zaraza nastaje preko zagađenih ruku, raznih predmeta, muva, mleka i mlečnih proizvoda, mesa zaraženih životinja, voća i povrća.

Zaraznost traje sve dok bolesnik izlučuje bacil tuberkuloze.

ULAZNA VRATA INFEKCIJE

Bacil najčešće ulazi u organizam zdrave osobe preko organa za disanje, ređe preko organa za varenje (1-2%), a retko preko kože i sluzokože.

INKUBACIJA

Vreme od unosa bacila tuberkuloze u organizam do pojave bolesti traje najčešće 4-12 nedelja, a može i duže, čak i više decenija.

KLINIČKI SIMPTOMI

Osobe koje imaju blago povišenu temperaturu, noćno znojenje, slab apetit, mršavljenje, zamor, slabost, kašalj duže od tri nedelje, iskašljavanje krvi, bol u grudima, treba odmah da se jave lekaru.

KLINIČKI OBLICI

Tuberkuloza kod ljudi uglavnom izaziva promene na plućima (plućni oblik), ali mogu biti zahvaćeni i drugi organi i tkiva (vanplućni oblik).

§         Plućni oblik tuberkuloze počinje nekarakterističnim znacima: kašljem, blago povišenom temperaturom, malaksalošću i slabim apetitom. Ukoliko bolest napreduje, javljaju se znaci oštećenja pluća sa pojačanim kašljem i iskašljavanjem, zatim povećan gubitak telesne težine, noćno znojenje, krvav ispljuvak i drugo.

§         Vanplućni oblik tuberkuloze može zahvatiti bilo koji organ, ali najčešće limfne žlezde, plućnu maramicu, creva, moždanice, kosti i zglobove.

ŠTA TREBA ZNATI O TUBERKULOZI ŽIVOTINJA?

§         Tuberkuloza bilo koje životinjske vrste je potencijalna opasnost za druge životinjske vrste, a i za čoveka.

§         Najčešće obolevaju osobe koje profesionalno ostvaruju kontakt sa zaraženim životinjama (veterinari, tehničari, poljoprivrednici, vlasnici obolelih životinja).

§         Domaće životinje se pri ispaši izlažu zarazi od obolelih divljih životinja.

§         Tuberkuloza goveda dovodi do velikih ekonomskih gubitaka i opasnosti po zdravlje ljudi.

§         Humani tip bacila tuberkuloze može da izazove bolest kod goveda, svinja, pasa, mačaka, papagaja i majmuna.

§         Tuberkuloza vimena omogućava da se bacil izlučuje mlekom.

§         Bovini tip bacila češće napada decu nego odrasle.

DIJAGNOZA

Dijagnoza TBC se postavlja na osnovu:

§         epidemiološke anamneze (kontakt u porodici s „pozitivnim“ TBC bolesnikom)

§         kliničkog pregleda

§         dijagnostičkih pretraga i to:

o       Rtg nalaza pluća i grudnog koša

o       tuberkulinske aktivnosti (kožni test PPD)

o       nalaza bakterije M. Tuberculosis  u biološkim materijalima

Ključno mjesto u dijagnostici TBC ima bakteriološko dokazivanje Mycobacterim tuberculosis iz uzoraka i to:

- iskašljaj (sputum) za dokazivanje plućne tuberkuloze

- materijal dobijen bronhoskopijom

- pleuralna tečnost

- urin, za dokazivanja tuberkuloze mokraćnih organa

- tkivni uzorci

- ispirak želuca

- kostna srž

- sinovijalna tečnost,

- gnoj,

- likvor

- ejakulat i menstrualni sekret

- krv.

Identifikacija se vrši na osnovu mikroskopskih, kulturelnih i biohemijskih osobina izolovane bakterije.

LEČENJE

Rano otkrivanje obolelog od tuberkuloze i blagovremeno i pravilno lečenje dovode do ozdravljenja. Lečenje se mora sprovoditi dovoljno dugo i pod nadzorom lekara. Neredovno uzimanje lekova stvara mogućnost za pojavu bacila otpornih na lekove.
Osobe iz kontakta sa obolelim obavezno pregledati (tuberkulinski test za decu, fluorografisanje za odrasle).

TUBERKULOZA JE BOLEST KOJA SE MOŽE IZLEČITI I KOJU TREBA OBAVEZNO LEČITI.  LEČENJE SE SPROVODI  PREMA UPUTSTVIMA LEKARA, TOKOM VIŠE MESECI I UVEK S NEKOLIKO VRSTA LEKOVA ISTOVREMENO

Tuberkuloza se tretira lekovima koje nazivamo antituberkulotici, a cilj je suzbijanje i izlečenje infekcije. Lečenje se sprovodi kombinacijom nekoliko lekova, i to najčešće zajedničkom upotrebom rifampicina, izonijazida i pirazinamida. Obično terapija bolesti traje 6 meseci. Lečenje se nastavlja i 3 meseca nakon što se u kulturi sputuma ne pronalazi Kochov bacil.

Da bi se sprečilo širenje bolesti, vrlo često se bolesnici hospitalizuju i to sve do trenutka kada bolesnik više nije zarazan za okolinu, obično 2 do 4 nedelje nakon početka terapije. Nakon tog perioda bolesnik može nastaviti s uobičajenim životnim aktivnostima. Pored medikamentozne terapije, savetuje se zdrav način života, odmor, boravak na svežem vazduhu, pravilna ishrana bogata vitaminima, pre svega vitaminom C.

SVRHA PRAVILNOG LEČENJA OBOLELOG OD TUBERKULOZE NIJE SAMO IZLEČENJE BOLESNIKA, VEĆ I IZBEGAVANJE RECIDIVA BOLESTI, PREVENCIJA POJAVE REZISTENTNIH SOJEVA I ZAŠTITA DRUGIH OSOBA OD ZARAZE.

MERE PREVENCIJE

§         Da bismo se zaštitili od tuberkuloze moraju se obezbediti higijenski uslovi stanovanja i rada  i pravilna ishrana.

§         Neophodno je održavati higijenu životnog prostora obolelog uz češće provetravanje soba i zaštiti članove porodice, posebno decu i osobe iz najbližeg okruženja.

§         U cilju zaštite od teških oblika tuberkuloze svu novorođenu decu treba vakcinisati BCG vakcinom još u porodilištu, a najkasnije do kraja prve godine života.

§         Sprečiti širenje oboljenja iz okoline bolesnika koji izlučuje bacil na decu preventivnim davanjem lekova, pod kontrolom lekara,

§         Veterinari, mesari i svi koji rukuju sa zaraženim materijalom tuberkuloznih životinja moraju da koriste rukavice, kako bi se zaštitili od tuberkuloze kože.

§         Mleko i meso krava i životinja za koje se sumnja da su obolele od tuberkuloze, neispravni su za ljudsku ishranu.

§         Koristiti samo prokuvano ili pasterizovano mleko, jer se tako smanjuje opasnost od zaraze.

§         Zdravstveno vaspitanje je važno za stanovništvo zbog upoznavanja sa karakteristikama oboljenja, načinom zaražavanja i merama koje se preduzimaju radi zaštite od tuberkuloze (Radi zaštite drugih, pri kašljanju i kijamju obavezno staviti ruku na usta).

§         U toku bolesti sprovoditi dezinfekciju ispljuvka, radnih površina, kontaminiranih predmeta i sanitarnog prostora .