|
Svetski dan borbe protiv raka |
 |
 |
|
sreda, 04 februar 2009 09:01 |
Svake godine u svetu oboli od raka preko 10 miliona ljudi, a u Srbiji oko 32 hiljade ljudi, a 19 000 ljudi umre od ovih oboljenja. Procenjuje se da u svetu ima oko 24,6 miliona osoba kojima je u poslednjih pet godina otkriveno maligno oboljenje i koji su završili lečenje ili je ono još uvek u toku. Broj umrlih od 7 na 10 miliona godišnje. Više od 1/3 novoobolelih osoba od raka trenutno živi u Evropi. Procenjuje se da da će se broj novoobolelih i umrlih osoba od malignih tumora do 2020. godine udvostruči u zemljama istočne i južne Evrope.
Svake godine, 4. februara Svetska zdravstvena organizacija (SZO) u saradnji sa Međunarodnim udruženjem za borbu protiv raka obeležava Svetski dan borbe protiv raka. Ove godine Kampanja posvećena prevenciji raka ima zajednički slogan ''Volim moje zdravo aktivno detinjstvo'' i predstavlja integralni deo globalne kampanje ''Danas deca, sutra svet''.
Učestalost i zastupljenost najčešćih tipova malignih bolesti u Srbiji su slične sa okolnim zemljama jugoistočne Evrope. U poređenju sa drugim delovima Evrope naša zemlja je među vodećima prema učestalosti raka pluća i grlića materice, dok su stope oboljevanja od drugih malignih bolesti u rangu zemalja sa srednje visokim vrednostima.
Tek 10% malignih bolesti su rezultat delovanja genetskih faktora, a preko dve trećine nastaju pod uticajem faktora koji su rezultat savremenog života što je i razlog da su ove bolesti u porastu u razvijenim zemljama. Savremeni način života je doneo mnoga rizična ponašanja: pušenje, nepravilnu ishranu, gojaznost, fizičku neaktivnost, zloupotrebu alkohola, a odgovoran je i za povećanu izloženosti sve većem broju štetnih uticaja iz okoline: UV zračenje, štetne supstance na radnom mestu i u okruženju. Epidemiološke studije su potvrdile povezanost navedenih oblika ponašanja kod ljudi i nastanka malignih bolesti različitih lokalizacija.
Upotreba duvana je najzastupljeniji uzrok malignih bolesti u svetu koji je moguće prevanirati. Procenjeno je da je upotreba duvana odgovorna za 30% ukupne smrtnosti od malignih bolesti i 80-90% smrtnosti od raka pluća. Utvrđena je dosledna povezanost upotrebe duvana sa rakom pluća, grla, usne duplje, jednjaka, mokraćne bešike, bubrega, pankreasa, grlića materice, želuca, jetre, debelog creva i rektuma. Stručnjaci SZO (Svetska zdravstvena organizacija) ističu da bi samo prestankom pušenja broj obolelih od raka u svetu bio manji za trećinu. U okviru primarne prevencije preporuka je da se uz rutinsko uzimanje podataka za svakog pacijenta u primarnom kontaktu (dom zdravlja) uključe obavezno i pitanja o pušačkom statusu, da svaki pacijent bude posavetovan da što pre prestane sa tom navikom, kao i da se uputi u savetovalište za odvikavanje od pušenja u sredinama gde funkcioniše, a tamo gde ga nema da se obezbedi dostupnost programa za odvikavanje od pušenja.
Nezdrave navike u ishrani su povezane sa nastankom 30% slučajeva raka, po procenama SZO. Na rizik za nastanak malignih bolesti utiču: izbor vrste hrane, kvalitet i način pripremanja namirnica, kao i ukupan kalorijski unos. Nezdrava ishrana povećava rizik za nastanak raka debelog creva, jednjaka, dojke, materice i bubrega. Gojaznost je povezana sa oko 10% svih slučajeva raka. Ona povećava rizik za razvoj raka jednjaka, debelog creva, materice, dojke i bubrega. Stručnjaci SZO fizičku neaktivnost povezuju sa oko 1% svih slučajeva raka. Teško se procenjuje izolovani doprinos fizičke aktivnosti u prevenciji raka jer je direktno povezana sa istovremenim smanjenjem telesne težine. Fizička aktivnost se povezuje sa prevencijom raka debelog creva, dojke i prostate. Važno je izbalansirati zdrav način ishrane sa fizičkom aktivnošću. Preporuka je svakodnevna umerena fizička aktivnost po 30 minuta, što podrazumeva brzu šetnju – 1600 metara za 15 do 20 minuta, trčanje, vožnju bicikolm, druge vrste vežbi. Iznad svega je potrebno fizičku aktivnost prilagoditi svojim realnim mogućnostima i potrebama organizma (pol, uzrast, posao).
Cilj kampanje pod sloganom ''Volim moje zdravo aktivno detinjstvo '' je da ohrabri decu da se pravilnije hrane, budu fizički aktivni i tako održe normalnu telesnu težinu i usmerena je na roditelje, nastavno osoblje i donosioce državnih odluka u svakoj zemlji širom sveta.
Skoro dve trećine svih umrlih od raka se odvode u vezu sa četiri rizična faktora: upotreba duvana, nepravilna ishrana, gojaznost i fizička neaktivnost. Istraživači procenjuju da bi se primenom svega onoga što se zna o prevenciji raka mogao sprečiti nastanak do dve trećine slučajeva ovih bolesti. Napor koji svaki pojedinac treba učiniti je tako mali, a dobrobit koju donosi sebi lično, svojoj porodici i celom društvu je ogromna.
Smanjite sopstveni rizik od raka!
''Volim moje zdravo aktivno detinjstvo''
''Danas deca, sutra svet''
Načelnik Centra za promociju zdravlja
dr Vanja Ilić
|
|
|
Sertifikati Zavoda Upravljanje kvalitetom  
Laboratorijska ispitivanja 
|
