Praznični dani su uglavnom period kada se u kući više jede i kada se ne vodi mnogo računa o količini unetih kalorija. U skoro svakom domu na stolu će biti ruske salate, sarme, pečenja, sosovi, podvarci, ajvari...
Za decu, ovi praznici mogu da budu i vreme kada će više nego inače jesti masna, slana i suviše slatka jela. Roditelji bi svojim primerom trebali da im pokažu kako da budu umereni u jelu i piću, jer, kao što je poznato, zimski praznici traju više od dve nedelje.

PET SAVETA KAKO BITI UMEREN

- Uživajte u hrani i zabavi, ali ne preterujte.

- Ne žurite! Sporo žvaćite i uživajte u svakom zalogaju, jer ćete tako osetiti pravu aromu hrane i brže ćete se zasititi.

- Zbog obilnih obroka i zdravim osobama može se desiti da imaju poteškoća sa varenjem. Čaj od nane popijen nakon obroka pospešiće produkciju želudačnih sokova i, na taj način, poboljšati proces varenja.

- Ako se prejedete, nemojte preskakati doručak. Učinite li to, osetićete veliku glad i pojačanu želju za hranom tokom celog dana.

- Pokušajte da se od izobilja na trpezi u vašem tanjiru nađe pretežno povrće, a proporcionalno manje kalorična hrana. 

Opterećenje želuca
  Savetuje se pre svega umerenost za vreme praznika, posebno u ishrani:
- Za prazničnom trpezom trebalo bi se prisetiti da preobilni obroci dovode do nepotrebnog opterećenja želuca, ali i čitavog ljudskog organizma. Nelagodnosti koje tada nastaju su različitog stepena. Pored umerenosti, ne bi trebalo zaboraviti ni ostale savete koji se odnose na pravilnu ishranu: raznovrsnost, mešovita ishrana koja sadrži dovoljno voća i povrća, pravilna raspodela hrane u određenim vremenskim razmacima, odnosno uzimanje svih dnevnih obroka na vreme.
 - Uticaj hrane i pića na organizam varira u zavisnosti od zdravstvenog stanja. Treba se ponašati u skladu sa simptomima eventualne bolesti. To znači da ne treba jesti hranu koja nam ne prija, niti eksperimentisati sa jelom i pićem. Hrana na koju nismo navikli, koja nam pravi smetnje u normalnom funkcionisanju ne treba da bude na novogodišnjoj trpezi. Preveliko opterećenje može da škodi želucu, oduzme nam energiju i onemogući da se tokom praznika odmorimo i uživamo. Bilo koja vrsta preterivanja škodi čak i potpuno zdravim osobama, a naročito onima koji pate od hroničnih bolesti.
Pažnja, kamen u žuči!
  Osobe koje pate od napada bolova izazvanih kamenom u žučnoj kesi, čirom na želucu ili dvanaestopalačnom crevu, kao i gihtom, napad bola zbog eventualne greške u ishrani moraće da izdrže. Dakle, izaberite sami – ili ćete paziti šta jedete ili ćete uživati u ukusnom obroku uz rizik od napada bola.
  - Slana i masna hrana mogu dovesti do skoka krvnog pritiska. Hipertenzija može prouzrokovati dodatne vrlo ozbiljne komplikacije. Preterivanje u jelu i piću za vreme praznika može izazvati trajne posledice po vaše zdravlje. Zato dobro razmislite da li su kratki trenuci gurmanskog zadovoljstva vredni svih posledica.
Oprez sa slatkišima
  Za decu je važnije da tokom dana ne prekidaju ritam konzumiranja voća i povrća. Dakle, ponudite deci sve đakonije, ali imajte na umu da torte i slatkiši lako zasite dete, pa vam posle ne ostaje puno prostora za obične voćke. Trudite se da vam deca jedu sveže povrće i voće, da piju dosta tečnosti (pre svega vode i mleka). Obavezno imajte u frižideru jogurt, slabomasni sir, a za večeru im spremite ukusnu palentu.
Kako treba da se ponašaju hronični bolesnici?
   Hronični bolesnici bi i tokom prazničnih dana trebalo da uzimaju prepisanu terapiju. Mnogi od njih to ne čine jer smatraju da ne treba piti lekove ukoliko se konzumira alkohol. To je velika greška, jer bez obzira na sve, terapiju ne bi trebalo prekidati. Ukoliko hronični bolesnik želi da uz večeru popije čašicu alkohola, treba da uzme manju dozu lekova na primer, u šest popodne, ali onda ne bi trebalo da pije pre devet sati uveče. Međutim, ne postoje univerzalna pravila za sve, niti dva bolesnika sa istom dijagnozom reaguju identično u sličnoj situaciji. Najbolje bi bilo da se svako konsultuje sa svojim lekarom, jer ništa ne bi trebalo raditi „na svoju ruku“.
Kako ljudi treba da se ponašaju u danima posle slavlja?
  Ukoliko se osete umorno ili iscrpljeno trebalo bi da se što više odmaraju, bez mnogo fizičke aktivnosti. Treba da se opuštaju uz laganiju hranu i čajeve, kako bi se organizam očistio od prekomernog jela i pića. Rasol je odličan za oporavak, prebogat je vitaminom C i blagotvorno deluje na ceo organizam. Preporučuje se i šetnja u trajanju od 45 minuta u poslepodnevnim časovima. Ipak, ukoliko neko oseti bol u predelu grudnog koša, stezanje u lopaticama, ili oseća preteranu nadutost trbuha koji je istovremeno bolan, treba potražiti pomoć lekara. Takođe, pomoć treba da zatraže i osobe koje osete jake glavobolje u jednoj polovini glave, lupanje ili preskakanje srca.
Vozači
  Oni koji konzumiraju alkohol ne treba da sedaju za volan. Čak i najmanja količina alkohola u krvi može biti opasna. Ne treba mešati pića, jer prevelika konzumacija različitih vrsta alkohola može dovesti do trovanja. Ukoliko, ipak, ne možete da proslavite bez poneke čašice alkohola, pijte umereno pića koja ste i ranije pili i koja ne smetaju vašem organizmu.
Nepotrebne kalorije
  Praznična trpeza ionako je bogatija od „obične“, pa treba izbegavati nepotrebne kalorije. To znači da ne uzimate grickalice, previše zaslađene sokove ili gazirane napitke, jer oni nadimaju, loše utiču na srce, jetru i žučnu kesu. Čašica pića za dobro raspoloženje je dozvoljena, ali ako ne pijete alkohol dobar izbor može da bude mineralna voda. Ona pomaže varenju i nema mnogo kalorija. Nije dobro piti u toku obroka, jer tečnosti razblažuju želudačne sokove i otežavaju varenje. Vodu je najbolje uzimati pre jela, kako bi se smanjio apetit. Ne bi bilo loše da jedete dosta salata od svežeg povrća i turšiju. Preteška, ljuta i začinjena hrana otežavaju rad organa za varenje. Preporuke stručnjaka su da se jede sporo i uživa u svakom zalogaju, jer lagano konzumiranje hrane dozvoljava mozgu da „prepozna“ kada smo siti. U suprotnom, ako unosimo hranu previše brzo, preopteretićemo želudac, osećati umor i malaksalost. Treba izbegavati obilne obroke u noćnim satima, dozvoliti organizmu da se odmori i oporavi.
Odmor
  U danima posle praznika treba smanjiti količinu hrane, jesti dosta svežeg voća i povrća, ići u šetnju i povećati unos vitamina i mineralnih soli. Unos belančevina životinjskog porekla trebalo bi ograničiti na one iz mleka ili mlečnih proizvoda. Umesto alkohola popijte kiselu vodu i pokušajte da se uzdržite od previše slatkiša i cigareta.
 Ako ipak niste mogli da odolite svim đakonijama praznične trpeze, onda bar nemojte zaboraviti da umesto da ostatak dana provedete zavaljeni u fotelji i uz TV, krenete u dužu šetnju na svežem vazduhu koja bar delimično može umanjiti posledice načinjenog „greha“.
Kej i Veternica čekaju na vas!