Bolesti srca i šlog su vodeće svetske ubice, sa 17,5 miliona žrtava svake godine. Zato je i ustanovljen Svetski dan srca sa ciljem da poveća nivo svesti o rizicima za pojavu bolesti srca i šloga i da promoviše preventivne mere.
Svetski dan srca 2008. godine je u nedelju, 28. septembra pod sloganom „Upoznaj svoj rizik!” Pod pokroviteljstvom članova i partnera Svetske federacije za srce širom sveta tog dana održavaju se različite aktivnosti, kao što su šetnje, trke, javne i naučne tribine, izložbe, koncerti, različita sportska događanja itd..

Da li znaš svoj rizik?

Bolesti srca i šlog su svetski ubica broj 1. Svake godine 17, 5 miliona ljudi u svetu umre od ovih bolesti. Mnogi od nas nisu svesni da način života koji vodimo i nasledni faktor mogu da predstavljaju rizik za obolevanje i umiranje od ovih bolesti. Neki od faktora rizika koji doprinose pojavi bolesti srca i krvnih sudova mogu da se kontrolišu: na primer, visok krvni pritisak, povišen nivo holesterola i pušenje; na neke faktore rizika ne možemo da utičemo, kao što su pol i istorija bolesti srca i krvnih sudova u porodici.
Bilo koji od ovih faktora rizika, ili njihova kombinacija, može te učiniti podložnim nastanku bolesti srca i šloga. Zato je Svetski dan srca 2008. godine usmeren da ti pomogne da proceniš sveukupni rizik i da preuzmeš akciju da ga kontrolišeš.
„Upoznaj svoj rizik!” i sačuvaj srce za život.

Upoznaj svoj rizik!

Faktori rizika za bolesti srca i šlog

Faktori rizika na koje možeš da utičeš (promenljivi faktori rizika)

• Visok krvni pritisak − faktor rizika broj 1 za nastanak šloga i glavni faktor rizika za približno polovinu svih bolesti srca.
• Visok nivo holesterola u krvi − uzrok jedne trećine svih bolesti srca i šloga širom sveta. Čine ga dobar (HDL) i loš (LDL) holesterol. Visok nivo triglicerida, još jedne vrste masnoća u krvi, takođe je povezan sa nastankom bolesti srca.
• Povišen nivo šećera (glukoze) u krvi − kod dijabetičara je dva puta veći rizik za nastanak bolesti srca i šloga.
• Pušenje duvana − pušači imaju dvostruko veći rizik u porođenju sa nepušačima.
• Prekomerna težina/gojaznost − povećava rizik nastanka visokog krvnog pritiska, dijabetesa i zakrečenja arterija. Povišen indeks telesne mase, kao i odnos obima struka i obima kukova, povezan je sa povišenim rizikom. Nagomilavanje masti u trbuhu takođe je indikator rizika koji se može izmeriti merenjem obima struka ili odnosa obima struka i obima kukova.
• Nedovoljna fizička aktivnost − povećava rizik nastanka bolesti srca 150%.
• Način ishrane − previše soli u ishrani dovodi do povećanja krvnog pritiska; masna hrana dovodi do zapušavanja arterija; mali unos voća i povrća smatra se odgovornim za nastanak oko 20% svih bolesti srca i šloga širom sveta.

Faktori rizika na koje ne možeš da utičeš (nepromenljivi faktori rizika)

• Starost − prisustvo faktora rizika i njihovo nagomilavanje raste sa godinama života, zbog čega su starijeosobepodvišimrizikom. Rizikseudvostručava na svakih 10 godina posle 55. godine života.
• Bolesti u porodici − ako je roditelj ili rođak imao koronarnu bolest srca pre 55. godine života (muškarci) ili 65. godine života (žene), tvoj rizik je veći.
• Pol − muškarci imaju veći rizik za pojavu bolesti srca od žena u premenopauzi. Posle menopauze rizik se izjednačava. Rizik za nastanak šloga je isti kod žena i muškaraca.

Visok krvni pritisak: tihi ubica

Povišen krvni pritisak nije praćen vidljivim simptomima i znacima, ali zato značajno oštećuje srce i arterije i povećava rizik za pojavu bolesti srca i šloga. Osobe sa povišenim krvnim pritiskom imaju trostruko viši rizik u odnosu na osobe sa normalnim vrednostima krvnog pritiska. Jedini način da saznaš da li imaš povišen krvni pritisak je da se redovno kontrolišeš kod svog izabranog lekara. Ponovljena merenja krvnog pritiska su neophodna, jer vrednosti mogu da variraju iz dana u dan. Odlična vest je da povišen krvni pritisak može da se snizi odgovarajućim promenama u stilu života, kao što su redukcija soli u ishrani, prestanak pušenja, povišen nivo fizičke aktivnosti i/ili uzimanje lekova, ukoliko je to neophodno.

Smanji svoj rizik !

• Jedi više svežeg voća i povrća − jedi najmanje pet porcija svežeg voća i povrća dnevno.
• Budi aktivan − samo 30 minuta svakodnevne fizičke aktivnosti može da snizi nivo krvnog pritiska.
• Koristi manje soli, a više svežih namirnica −
  potrudi se da ograničiš unos soli na manje od 5 grama dnevno (otprilike jedna kafena kašičica).
• Prestani da pušiš − tvoj rizik za pojavu koronarne bolesti biće prepolovljen godinu dana nakon prestanka, a vratiće se na normalu posle 15 godina.
• Održavaj normalnu telesnu težinu − gubitak telesne težine, zajedno sa redukcijom soli u ishrani, pomoći će ti da sniziš nivo krvnog pritiska.

Svetska federacija za srce obavezala se da prevencijom i kontrolom bolesti srca i krvnih sudova mozga, ljudima širom sveta pomogne da žive kvalitetnije i duže, sa posebnim fokusiranjem na nisko i srednje razvijene zemlje. U rad Federacije je uključeno 196 kardioloških udruženja i fondacija za srce iz preko 100 zemalja iz afičkog, američkog, azijsko-pacifičkog i evropskog regiona.
Preduzmi sledeći korak – poseti svog lekara radi provere zdravlja srca i upoznaj se sa svojim rizikom!


Za detaljnije informacije, posetite sajt: www.worldheartday.com

Srce je život!     Agitka