OBELEŽAVANJE SVETSKOG DANA HRANE, 16. OKTOBRA 2008.GODINE I KAMPANJE OKTOBAR MESEC PRAVILNE ISHRANE 2008.GODINE

Kampanja Oktobar mesec pravilne ishrane realizuje se na teritoriji Republike Srbije od 2001. godine, uz podršku Ministarstva zdravlja Republike Srbije. Kampanju koordiniraju i realizuju Institut za javno zdravlje Srbije i mreža instituta i zavoda za javno zdravlje na teritoriji Republike Srbije. Mnogobrojne zdravstvene ustanove, pre svega domovi zdravlja, kao i mnogobrojne škole, zaposleni u prosveti, učenici i njihovi roditelji dali su veliki doprinos dosadašnjem uspehu kampanje. Ove godine kampanja Oktobar mesec pravilne ishrane Bezbednost hrane u svetu –izazovi klimatskih promenai energija živog sveta.realizuje se pod sloganom
Cilj aktivnosti u okviru kampanje je informisanje najšire populacije, a posebno dece i mladih, kao i sticanje znanja, formiranje ispravnih stavova i ponašanja pojedinaca u vezi sa zdravljem i pravilnim navikama u ishrani.
Ostvarivanje predviđenih aktivnosti omogućeno je komplementarnim angažovanjem zdravstvenih i obrazovnih ustanova, uz učešće zaposlenih, učenika i njihovih roditelja, medija (štampe, televizije, radija), društveno-humanitarnih, sportskih, rekreativnih, kulturnih i drugih organizacija i udruženja.
U okviru obeležavanja Svetskog dana hrane, 16. oktobra 2008. godine i kampanje Oktobar mesec pravilne ishrane 2008. godine, planiran je nagradni konkurs za decu u vrtićima i učenike u osnovnim školama na temu Bezbednost hrane u svetu - klimatske promenei energija biljnog sveta.
Klimatske promene pogađaju svakoga na planeti. Ipak, najugroženije su stotine miliona poljoprivrednika, ribolovaca i šumara koji se već suočavaju sa nestašicom hrane. Klimatske promene utiču na smanjenje količine obradivog zemljišta, snadbevanje vodom, menjaju biodiverzitet, dovode do rasta cene hrane, kao i potrebe za biogorivom što najviše pogađa siromašan sloj stanovništva.
Obeležavanjem Svetskog dana hrane i ove godine skrećemo pažnju na činjenicu da se 862 miliona pothranjenih ljudi u svetu nalazi u veoma teškoj situaciji. Većina ovog stanovništva je nastanjena u ruralnim oblastima i njihov glavni izvor prihoda je poljoprivredna proizvodnja. Već je postignut cilj koji je postavljen na Svetskom samitu hrane, tj. da se do 2015. godine broj pothranjenih ljudi u svetu smanji na polovinu. Međutim, globalno zagrevanje i povećana potreba za biogorivom u ovom trenutku predstavljaju pretnju da se broj gladnih ljudi u svetu čak znatno više poveća.


Prilagođavanje klimatskim promenama

Klimatske promene će uticati na količinu obradivog zemljišta, kao i na veličinu stočnog i ribljeg fonda. Takođe će uticati i na stanje i produktivnost šuma, učestalost pojave raznih vrsta štetočina, kao i bolesti u vezi sa njima i na kraju uticaće na promenu biodiverziteta i ekosistema. Promene u temperaturi i količini padavina i to npr. češća pojava ekstremnih vremenskih uslova dovešće do smanjenog prinosa na usevima, a posledično i na smanjenje stočnog fonda kao i na stabilnost i korišćenje izvora hrane.
Većina mera prilagođavanja biće usmerena pre svega na mere koje već postoje, kao što su održiva i ekološka praksa na poljoprivrednim gazdinstvima, sistem za rano uzbunjivanje, sistemi za identifikaciju klimatskih promena i „vrućih tačaka”, a takođe i menadžment upravljanja rizikom pri elementarnim nepogodama. Druge mere će se bazirati na finansijskim ulaganjima u cilju smanjenja dugotrajnog efekta ekstremnih klimatskih promena i to pre svega po bezbednost hrane, putem osiguranja useva obradivog zemljišta i ohrabrenja poljoprivrednika da usvoje praktične veštine pri obradi zemljišta.
Poljoprivredna delatnost bi trebalo da učestvuje u smanjenju emisije gasa staklene bašte putem smanjene seče šuma, očuvanja šuma i menadžmenta upravljanja šumskim fondom, bolje kontrole požara, uzgoja šuma kao izvora hrane i energije, sekvestraciju uglja, obnavljanje zemljišta kroz kontrolu ispaše, poboljšanje ishrane preživara (npr. goveda), efikasnijeg menadžmenta upravljanja životinjskim otpadom. To uključuje i dobijanje biogasa i druge strateške mere kojima se čuvaju izvori vode i zemljišta putem poboljšanja njihovog kvaliteta, raspoloživosti i efikasnosti korišćenja. Korišćenje biogoriva kao rešenje za smanjenje emisije ugljenika i zavisnosti od fosilnih goriva čini osnovnu kariku za bezbednost hrane u svetlu tekućeg i budućeg korišćenja zemljišta.

Zemljište

Klimatske promene pogađaju pre svega stanovništvo ruralnih zajednica. Međutim, podizanje nivoa mora može da pogodi obalska naselja koja su ispod nivoa mora, kao i rečna ušća u razvijenim zemljama. Stoga je rešenje ovog problema njihovo izmeštanje na viši nivo. Takođe, učestale suše mogu da ugroze dobar rod i prinos na usevima, a posledično i stočni fond. Ovo će imati za posledicu migraciju ljudi iz ugroženih područja, a samim tim postoji opasnost izbijanja sukoba sa starosedeocima oko raspolaganja zemljištom. Ovaj problem oko korišćenja zemljišta će predstavljati veliki izazov za strukture vlasti na svim nivoima. U zemljama gde je pravo na zakup zemljišta neformalna i uobičajena praksa, vladajuće strukture moraju blisko sarađivati sa lokalnom zajednicom kako bi se uspostavio pravičan i jednak sistem zakupa zemljišta i razvoj mehanizama za rešavanje konfliktnih situacija. Politika zakupa zemljišta mora biti osmišljena tako da olakša ponovno naseljavanje i biće deo sveobuhvatnog programa koji obezbeđuje mogućnosti zarađivanja za život i izvan poljoprivredne delatnosti.

Voda

Klimatske promene će suočiti poljoprivrednike sa nepredvidljivošću i različitim načinima u snadbevanju vodom i povećanjem učestalosti suša i poplava. Najteže će biti pogođena poljoprivreda delatnost koja je zavisna od padavina ─ ona pokriva 96% svog obradivog zemljišta u podsaharskoj Africi, 87% u Južnoj Americi i 61% u Aziji. U graničnim polusušnim zonama sa prolongiranim sušnim periodima, raste rizik od nastanka moguće štete na usevima. Tamo gde se održavanje proizvodnje ne može obezbediti, ljudi će biti primorani da migriraju.
Navodnjavanje velikih rečnih bazena i delti je takođe rizik u kombinaciji sa redukovanim odvodom, sa porastom saliniteta (reka Indus), povećanim plavljenjem i podizanjem nivoa mora (reke Nil, Gang, Brahmaputra, Mekong, Jangtse) i urbanim i industrijskim zagađenjem. Ovi događaji bi i na najproduktivnijoj zemlji smanjili prinos, promenili biodiverzitet i prirodnu sposobnost za oporavak ekosistema sa negativnim posledicama na milione poljoprivrednika i potrošača hrane širom sveta. Zaštićena polja sa manjom količinom padavina zahtevaju poboljšanje čuvanja, proizvodnje i menadžmenta upravljanja vodnim izvorima. Neophodno je napraviti velike irigacione šeme kako bi se prilagodili u svakom trenutku promenama u režimu snadbevanja vodom i kao podršku merama kontrole vodosnadbevanja na samim obradivim
površinama.


Biodiverzitet

Istraživački program ,,Procena milenijumskog ekosistema” je 2005. ukazao da će do kraja ovog veka klimatske promene biti glavni uzrok gubitka biodiverziteta. Zbog klimatskih promena, vrednost raznovrsne hrane i poljoprivrednih kultura će porasti. Genetski materijal je prirodan, koriste ga lokalne zajednice, istraživači i odgajivači da prilagode hranu i poljoprivredne proizvode potrebama stanovništva. Klimatske promene uslovljavaju čuvanje i korišćenje izvora genetske raznovrsnosti što će biti baza za umnožavanje vrsta.

Prenosive bolesti i štetočine

Evidentno je da klimatske promene menjaju distribuciju životinjskih i biljnih štetočina i bolesti, ali njihove efekte je vrlo teško predvideti. Promene temperature, vlažnosti i atmosferskih gasova dovode do povećanog stvaranja goriva i povećanja stope rasta biljaka, gljiva i insekata. Dolazi do promene u interreakciji između štetočina, njihovih prirodnih neprijatelja i njihovih domaćina. Promene na zemljinom pokrivaču, kao što su krčenje šuma ili napuštena zemlja, dovode do toga da biljke i životinje postanu osetljivije na štetočine i bolesti. Nova praksa u ratarstvu je da različiti usevi i različite životinjske vrste budu pod kontrolom osnovnih rukovodećih principa koji moraju da se razviju da bi pomogli da se spreči širenje štetočina i bolesti. Vlade država moraju da formiraju službe za zaštitu biljaka i životinja i da to bude jedan od glavnih prioriteta.

Ribnjaci i vodeni svet

Klimatske promene će uticati na ribare i ljude koji su zavisni od njihovih proizvoda, padom proizvodnje i cenama na tržištu koje će narasti.
Male ribarske zajednice u nekim regionima će biti suočene sa velikom nesigurnošću, kao što su raspoloživost, pristup, stabilnost i korišćenje hrane, čime će se smanjiti snabdevanje a i druge mogućnosti će nestati.
Računa se da u odnosu na ukupnu potrošnju, svetska potrošnja morske hrane čini 45%, ali da bi se proizvodnja povećala u budućnosti, mora se prilagoditi novim zahtevima.
Klimatske promene nude nove mogućnosti. Proizvodnja u toplim regionima će biti pogodna zato što će sezona biti duža i biće omogućeno da se stvore nove zone za uzgajanje riba u ribnjacima koje su nekad bile hladne.
Stoga će razvoj ove proizvodnje narasti posebno u tropskim i subtropskim regionima, kao što su Afrika i Latinska Amerika.

Upravljanje rizikom

Mnogo toga može da se uradi sada i u sledećih nekoliko decenija da bi se smanjio loš efekat globalnog zagrevanja.
Te mere uključuju:
• Razvoj klimatskih modela, da bi se bolje razumelo kako klimatske promene mogu uticati na poljoprivredu i šumarstvo u prvom redu na lokalnom nivou.
• Prilagoditi poljoprivredu, ribolov i šumarstvo, dajući podršku upravljanju vodenim resursima, čuvanju zemlje, useva i šuma.
• Poboljšati vremensku i klimatsku prognozu.
• Poboljšati nadzor i razviti sistem upozoravanja.
• Razviti sistem protiv elementarnih nepogoda.
• Bolje prilagođavanje uticaju klimatskih promena podrazumeva:
– države moraju da planiraju programe za bezbednost hrane, zakon o lovu i ribolovu mora biti regulisan;
– korist/gubitak se moraju analizirati, posebno rizici klimatskih promena koje utiču na navodnjavanje i zaštitu priobalja;
– implemantaciju nacionalnih akcionih planova koji se odnose na klimatske promene;
– razvoj novih scenarija protiv rizika koji nose nepredviđene situacije.


Principi pravilne i zdrave ishrane (agitka)
Poziv na svečanu dodelu nagrada u ZZJZ Leskovac

DOĐITE I PODRŽITE KAMPANJU, SRDAČNO VAS OČEKUJEMO!